Ono što je za svoje vreme u istraživačkoj sferi električne energije i elektrotehnike Americi i celom svetu značio Nikola Tesla, to je danas dr Slobodan ćuk, istraživač i naučnik, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Kaliforniji i vlasnik kompanije „Tesla Co““ u Irvinu, kalifornijskoj Silikonskoj dolini. Popularnost dr Slobodana ćuka, koji širom sveta drži i veoma zapažena visokostručna predavanja, izuzetno je velika kako u naučnim krugovima Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, tako i Japana, na dalekom istoku Azije.
U žiži interesovanja mnogih naučnika i industrijalaca su njegovi izumi u oblasti pretvaranja električne energije, odnosno energetske elektronike, poznatiji kao „ćuk konvertori“ i „Tesla konvertori“, ali i više od sto objavljenih značajnih naučnih radova, kao i tri kapitalne knjige.
ŽMEđUNAS:Senzacija u Tokiju
Za izum pulsnog pretvarača, poznatijeg kao „ćuk konvertor“, dobio je odavno prestižnu američku nagradu „IR-100“, dok je za svoja naučna dostignuća postao laureat medalje Frenklinovog instituta, koja je prvi put u svojoj stogodišnjici postojanja dodeljena za istraživanja u energetskoj elektronici.
Ni otadžbina nije zaboravila ovog našeg velikana iz rasejanja, koji svojim ugledom i kapitalnim pronalascima nesumnjivo pronosi slavu srpskog roda širom sveta, te mu je pre dve godine dodelila specijalno priznanje Saveza pronalazača Jugoslavije, medalju „Tesla-Pupin“, a prošlog meseca je ukazom Svetozara Marovića, predsednika Državne zajednice Srbija i Crna Gora, prof. dr Slobodan ćuk odlikovan medaljom „Nikola Tesla“.
Sa ovim srpskim naučnikom svetskog glasa razgovaramo o njegovim istraživanjima i naučnim stremljenjima, o kompaniji „Tesla Co““ čiji je vlasnik, kao i o zaštiti intelektualne svojine u Americi.
– „Tesla konvertor“, prvi put je svetu predstavljen pre dve godine, na svetskoj naučnoj konferenciji u Tokiju, gde je izazvao senzaciju, jer se odlikuje mnogo većom efikasnošću u odnosu na postojeća rešenja, uključujući i prethodni „ćuk konvertor“ iz 1978. godine. Gubici kod novog izuma su znatno smanjeni u odnosu na klasične konvertore (pretvarače struje), a efikasnost povećana na više od 96 procenata, u odnosu na 90 odsto efikasnosti „ćuk konvertora“ – stručno objašnjava naš sagovornik.
Konvertori Slobodana ćuka, kao i njegovi drugi patentirani izumi, čije prototipove proizvodi „Tesla Co““ u Irvinu, koriste se u vasionskim brodovima i svemirskim stanicama, automobilskoj, avio i vojnoj industriji, medicinskoj elektronici…
ŽMEđUNAS:Zaštita patenta
– Jedan od proizvoda, za mene kao naučnika i čoveka veoma bitan, namenjen je spasavanju ljudskog života. Radi se o defribilatoru, uređaju za aktiviranje rada srca u trenutku kad ono stane – ističe profesor ćuk.
I raketa „arijana“, prva koja je proizvedena u Evropi, u engleskoj kompaniji „Gec Markoni“, imala je njegov „ćuk konvertor“. Ovaj pretvarač struje koristi se takođe u „Fordovoj“ automobilskoj industriji za halogena svetla, a među 28 firmi u različitim delovima sveta koje su licencirale njegove patente su „Boing“, „Motorola“, „Hjulet-Pakard“… Mada, kako kaže naš sagovornik, „nije lako licencu prodati vodećim američkim kompanijama, s obzirom da one i same imaju svoje naučno-istraživačke timove“.
– Osim toga, po američkim zakonima iz 19. veka, koji su i danas na snazi, naučnik ili pronalazač može svoj patent da zaštiti svega 17 godina, i za to vreme ima pravo da naplaćuje tantijeme za korišćenje svog izuma u proizvodnoj delatnosti drugih kompanija. Posle tog roka izum postaje opšte dobro. Kompanije to koriste, pa sa tvorcem patenta sklapaju ugovore par godina pre isteka roka patentne zaštite da bi što manje platile, te nimalo nije lako samostalnim istraživačima. Verovatno je to na izvestan način iz nekog američkog ugla i dobro, jer može da bude jedan od stimulansa za nova naučna pregnuća – priča profesor ćuk.
Međutim, napominje on, za naučnika-istraživača, koji stvara u Americi, postoji rešenje da zaštiti svoj patent ne samo u SAD, već i na međunarodnom nivou, kao što je i sam učinio sa svojim „Tesla konvertorom“, patentirajući ga prethodno u Evropi i Japanu, u kojem jedna poznata kompanija već koristi „Tesla konvertore“ u čitavoj seriji uređaja za izvor struje koje prodaje širom sveta.
Neprevaziđeni genije
Slobodan ćuk je fasciniran delom Nikole Tesle, kako kaže, svog Srbina Ličanina, čija naučna dostignuća decenijama pomno proučava:
– Teslini patenti su fundamentalni u svojoj osnovi. To su neprevaziđeni pronalasci u čitavom svetu i izumi za sva vremena – kaže on.
Van otadžbine 32 godine
– U Ameriku sam otišao 1972. godine, na postdiplomske studije, po završetku Elektrotehničkog fakulteta u rodnom Beogradu. I ostao sam, mada se tih godina u ondašnjoj Jugoslaviji živelo dobro, a u standardu se nije primećivala razlika u odnosu na SAD, da bi se, kako su godine odmicale, razlika povećavala u korist Amerike – priča prof. dr ćuk.
Impozantno zdanje
ćukova kompanija „Tesla Co““, čija je delatnost zaštita intelektualne svojine i proizvodnja prototipova, prostire se na 16.000 kvadratnih stopa. Ovo impozantno zdanje dobilo je, za arhitekturu, državnu nagradu Kalifornije, a prof. dr Slobodan ćuk se izborio da ulica u Irvinu, u kojoj se nalazi njegova kompanija, ponese ime Nikole Tesle.
Nagrada za vizuelne efekte
Prof. dr Slobodan ćuk bio je, veli, pre dve godine prvi donator novoustanovljene „Tesline nagrade“ za vizuelne efekte u filmskoj industriji, koja je dodeljena DŽordžu Lukasu.
Nismo „ružni, prljavi i zli“
Ministarstvo dijaspore Vlade Srbije nedavno je, u Beogradu, odalo svojevrsno priznanje prof. dr Slobodanu ćuku, poklonivši mu impozantni portret Nikole Tesle, umetničko delo akademskog slikara Peđe Gavrovića. Uručujući mu dar zahvalnosti, Aleksandar čotrić, zamenik ministra, izrazio je uverenje da će ćukova naučna dostignuća i pronalasci „uspeti da promene sliku sveta o Srbima i Srbiji, da mi nismo ‘ružni, prljavi i zli’, već da i te kako imamo šta da ponudimo svetu, kao i da tekovine srpskih velikana, među kojima je svakako i prof. dr Slobodan ćuk, ostaju baština za budućnost čovečanstva“.
