Konferencija o temi „Novi svetski poredak, delovanje korporacija i uporedna stvarnost“, održana na Univerzitetu Toronto, okupila je vrhunske kanadske intelektualce koji promišljaju i realno sagledavaju stvarnost zapadnog društva i sveta uopšte.
Organizator konferencije, profesor latinoameričke književnosti na Gvelf univerzitetu Gordana Jovanović objašnjava da još od bombardovanja Jugoslavije postoji grupa intelektualaca sa raznih univerziteta južnog Ontarija koji se povremeno sreću, razmenjuju mišljenja i ideje i kritički analiziraju stvarnost. Svoje lično angažovanje u svemu tome ona doživljava kao pitanje pravde, istine, osnovne životne filozofije, jednostavno, načina gledanja na svet i život.
– Deo profesora bavio se pitanjem odnosa koje globalizacija nameće, pa je na primer John McMurtry u svom izlaganju razmatrao, kako je to sam nazvao, „kancerozni stadijum kapitalizma“ i pokušao da postavi dijagnozu bolesti današnjeg sveta. Majkl Mandel, nama poznat još od 1999, kada je snažno digao glas protiv nelegalne i ilegalne odluke o bombardovanju Jugoslavije, ponovio je svoju tvrdnju koja se pokazala potpuno ispravnom na primeru Avganistana i Iraka, da je na Kosovu napravljen presedan, a da su ti isti principi primenjeni u još dva rata gde su Amerikanci bili agresori. Sa druge strane, referat sa Kube, koja ozbiljno shavata svoju suverenost, iz Indije i Kenije, gde žene, kao stubovi porodice, lavovskom borbom održavaju svoju decu u životu, pokazuju svu jednostavnost i prirodnost ljudskog života.
Prof. Jovanović i sama je održala predavanje o ulozi intelektualaca u istočnoj Evropi pri stvaranju novog svetskog poretka, pri čemu su se oni pokazali naivnim i naseli na podvalu sa zapada, jer razoreno je staro, a ništa novo nije napravljeno. Sa druge strane, većina zapadnih intelektualaca, po njenom mišljenju, živi u „kulama od slonovače“ ili su podređeni određenim političkim ciljevima i rade kao sluge za to.
Gordana Jovanović je konferenciju sa sličnom tematikom organizovala i 1999. godine, pod utiskom bombardovanja Jugoslavije.
– Nije bilo nimalo lako organizovati tu konferenciju – govori prof. Jovanović danas. – Prebacivali su mi da sam previše subjektivna, da stvari vidim samo sa jedne strane, a moja domovina i moj narod su 76 dana bili pod bombama. Ipak, moja upornost ih je ubedila.
Koliko su se žešće opirali ja sam bila tvrdoglavija i mislim da ih je to zapanjilo. Tada je bilo i mnogo više ljudi nego na ovoj konferenciji, ali sam jako zadovoljna učešćem publike ovde u Torontu. Videlo se da su došli ljudi koji razumeju šta se događa, koji nisu stavili crni povez preko očiji i varali sebe i svoju okolinu kako je sve u najboljem redu.
Od radova sa te prve konferencije, prof. Jovanović je pripremila i knjigu koja je izdata tek ove godine, jer za nju, jednostavno, nije bilo izdavača u vremenu neposredno nakon NATO intervencije u Jugoslaviji. Knjiga „Novi svetski poredak, delovanje korporacija i uporedna stvarnost“ promovisana je na ovom skupu.
– Posle Iraka i Avganistana ljudima su jasnije neke stvari – naglašava Gordana Jovanović. –
Mene zabrinjava to što sam primetila da su se naši Srbi iseljenici nekako demoralisali posle svih teških godina. Ponašaju se kao da je sve izgubljeno, a nije, jer dok se čovek bori ima i nadu da će se za nešto izboriti. Mi moramo gledati samo napred i pronaći tu pozitivnu energiju koja će nam uliti snagu za dalje poduhvate.
Razumevanje crkve
Gordana Jovanović ističe da je dirnuta razumevanjem koje su pri organizaciji ove konferencije pokazale obe naše crkve u Nijagara Falsu.
– Posebnu zahvalnost dugujem Majku Jeriću iz crkve Arhangela Mihaila i predsedniku Crkveno-školske opštine „Sveti đorđe“ Dušanu Kolundžiću koji je shvatio značaj okupljanja intelektulaca i svetskih ljudi sa kojima je, zaista, pravo zadovoljstvo sarađivati, u smislu da se i na taj način čuje glas koji i mi, kao narod, treba da slušamo i negujemo.
Izložba Dragana Šekarića
U okviru naučnog skupa u Torontu, u holu Viktorija koledža, organizovana je i izložba slika Dragana Šekarića Šeksa, umetnika čiji su se radovi svojom jedinstvenom tematikom, koloritom i specifičnom osećajnošću uklapali u ambijent intelektualne angažovanosti i promišljenosti.
