Da je bilo po dvama najdražim poklonima koje sam ikada dobio, postao bih ili fudbaler ili astronaut.
Oba su se dogodila u leto 1990, za moj sedmi rođendan, i prvi mi je bio sasvim jasan: knjižica o istorijatu svetskih prvenstava u fudbalu. Već sam tada pasionirano pratio sport, i ko god da je odlučio da je to bio dobar poklon – nije mogao da pogreši.
Onaj drugi će mi ostati večita misterija, jer ne pamtim da sam, pre nego što sam dobio tu debelu knjigu, iskazao ikakvo interesovanje za geografiju, a kamoli za svemir. Moguće je da sam bio naopak, jer nisam imao ni svoju dinosaurus-fazu; jesam se ložio na minijaturne autiće, sad kad smo već zagrebali, ali ni dobar vozač neću nikada biti…
Bio je to „Geografski atlas sveta“, i mada mi to tada ne beše važno, zahvaljujući modernim tehnologijama i sajtovima za kupoprodaju (lošije očuvan primerak 700 dinara, bolje očuvan primerak 1.600 dinara), sada znam: izdavači su zajedno bili IRO „Beograd“ i Mladinska knjiga, a atlas beše originalno švapski, Vestermanov.
Čega je tu sve bilo! I zastava svih zemalja na svetu (u tom trenutku celih 188!), i milion podataka o tome šta uzgajaju i kako im se zovu valute, i geografske i političke mape Jugoslavije i sveta i Azije; a tamo, pri kraju, to „svet“ je padalo u drugi plan, jer se atlas ozbiljno bavio i svemirom: o planetama, o satelitima, o brzini svetlosti, sve je to sedmogodišnji mozak trpao u sebe.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 9. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
