Nakon što su unazad 10 godina više od 150 srpskih crkava i manastira srušili, kosovski Albanci danas preostale srpske srednjovekovne svetinje uveliko svojataju, nazivajući ih vizantisko-albanskim, uz očigledno svesrdnu podršku stranih mentora, čak i Uneska, organizacije koja se pod okriljem Ujedinjenih nacija bavi zaštitom svetske kulturne baštine.
Na inicijativu jednog broja zemalja, među kojima je i Albanija, da se na predstojećem junskom zasedanju Komiteta za kulturnu baštinu Uneska srpska crkvena i kulturna baština na Kosovu i Metohiji podvede pod nasleđe Kosova, oštro je reagovao Vuk Jeremić na nedavno održanom 181. plenarnom zasedanju Uneska u Parizu.
– Skandalozni su pokušaji da se temeljni deo srpskog nasleđa veštački odvoji od ostalih delova Srbije. Ovaj nečuven pokušaj zamene kulturnog identiteta nikada ranije nije se dogodio u okviru ove organizacije i nećemo ni sada dozvoliti da se dogodi. To nisu nikakve svetinje Kosova, već srpske svetinje, svetinje Srpske pravoslavne crkve – upozorio je Jeremić na sednicu Uneska i naglasio da je jedan od nacionalnih prioriteta Srbije zaštita ugroženog kulturnog nasleđa, posebno na KiM.
Dečane stavili na poštansku marku
Manastir Visoki Dečani od pre nekoliko dana nalazi se na poštanskim markicama Kosova. Kosovsko Društvo filatelista izdalo je kolekciju poštanskih markica pod nazivom Dečanski manastir, kao arhitektonsko blago Kosova navodeći da se on nalazi u zapadnom delu Pećkih planina. U propratnom tekstu ističe se da je manastir podignut u 13. veku, ali se nigde ne pominje njegov osnivač, srpski kralj Stefan Dečanski, niti se manastir Visoki Dečani u bilo kakvom kontekstu dovodi u vezu sa srpskom istorijom, državom i pravoslavnom hrišćanskom religijom.
Jeremić je dodao da je potreba očuvanja srpske baštine na Kosovu i Metohiji, koja ima univerzalni karakter i značaj, postala još veća posle odluke secesionističkih vlasti u Prištini da jednostrano proglase nezavisnost 17. marta 2008. godine.
Vladika raško-prizrenski Artemije već godinama upozorava da pravoslavne srpske manastire Priština a odnedavno i albanski pokret „Samoopredeljenje“ tretiraju kao vizantijsko-albanske, te da su velikog srpskog župana Stefana Nemanju “ krstili“ kao Albanca Stejana Nimanija, a cara Dušana kao Stejana Dušanija koji su, prema šiptarskim navodima „popustili pred srpskim fundamentalizmom i postali Srbi“. Time se, ukazuje episkop raško-prizrenski, „brutalno gazi istorija i falsifikuju istorijske činjenice u nameri da se na mala vrata prisvoji i ono malo srpskih manastira i kulturne baštine koju nisu uništili.
Izbrisali i Obilić
U nameri da unište tragove srpstva na Kosovu i Metohiji, ali i da pokažu svetu da je Kosmet samo njihov, albanski vlastodršci su i Novo Brdo, jedan od centara srpskog srednjovekovnog rudarstva „preksrtili“ u Arta, što je na albanskom jeziku zlato. Podujevo je takođe dobilo novo ime – Besijana, po prethrišćanskom naselju. Prizren je, pak, za Albance i dalje Prezreni, dok je Suva reka „krštena“ kao Teranda, po arheološkim iskopinama u blizini nekadašnje prestonice cara Dušana. Dragaš je nazvan Šar, po Šar-planini na kojoj se nalazi.. Glogovac je danas Drenas, po oblasti Drenica čije je središte, dok je Mališevo, koje je svojevremeno dobilo naziv po pastiru Mališi, postalo Maleasi. Grad Istok je nazvan Burim (izvor), jer je ovo područje bogato izvorištima vode. Obilić kod Prištine preimenovan je u Kastriot, Peć je postala Peja, dok se Vučitrn sada zove Vuštri.
Na Uneskovu listu Svetske baštine u poslednjih sedam godina uvršteni su Studenica, Stari Ras i Sopoćani, Gračanica, Dečani, Bogorodica LJeviška i Gamzigrad, a vladika Artemije podseća da su još 2006. neke od ovih svetinja, upisane kao „srednjovekovni spomenici na Kosovu“.
– Pozivamo ministra da koristeći mogućnosti i ovlašćenja Srbije kao države članice Uneska ovo skandalozno činjenje (započeto upisom srpskih svetinja na listu) bude osujećeno izmenom upisa upravo onako kako je Srbija navela u nominacionom dosijeu – „Spski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji“- kaže vladika Artemije.
Episkop raško-prizrenski takođe ukazuje da su „šiptarski istoričari“ uz veliku podršku zapadnih mentora i učitelja počeli uveliko da svojataju srpske svetinje i da ih prikazuju kao „kosovske“, „vizantijsko-albanske“, pa čak i „pravoslavne“, samo ne ono što one uistinu i jesu „srpske pravoslavne svetinje“.
Kušner prekrstio carinski prelaz
Svojatanju srpskog nasleđa prethodilo je, da podsetimo, albanizovanje srpskih naziva gradova i sela, koje je počelo septembra 1999. pod međunarodnim protektoratom. Naime, kada je Bernar Kušner, tadašnji šef Unmika, ozvaničavajući početak rada carine na graničnom prelaz između SRJ i Makedonije – đeneral Janković, mediji u Prištini, ali i strani izveštači naveli su da se to dogodilo na graničnom prelazu Han e Elezit. Ubrzo zatim, za vreme Kušnerovog, ali i mandata potonjih šefova civilne misije UN u južnoj srpskoj pokrajini nastavljeno je „prekrštavanje“. Tako je varoš Srbica preimenovana u Skenderaj po Skenderbegu. Uroševac, koji je dobio ime po srednjovekovnom srpskom caru Urošu koji je tu imao dvorac, preimenovan je u Ferizaj, po izvesnom Ferizbegu.
– Bezočno i drsko falsifikovanje istorije i prekrajanje činjenica prisutno je na svakom koraku, taman kao i ruševine i zgarišta naših uništenih svetinja. Šiptari bez srama i stida tvrde da su Nemanjići zapravo bili Nimani , a da je dečanski manastir podiglo lokalno pleme Gaši, a ne kralj Stefan Uroš Treći (Dečanski), čija je povelja do danas sačuvana kako na pergamentu, tako i na mermernoj ploči iznad južnih vrata dečanskog hrama. Osim toga, velelepnu prizrensku crkvu Bogorodicu LJevišku, koja je u martovskom pogromu 2004. veoma postradala, već trertiraju kao „najstariju albansku crkvu na ovim prostorima“. Slično se tvrdi i za „crkvu Ulpijanu“, odnosno manastir Gračanicu, koju je sveti kralj Milutin, najveći srpski ktitor, navodno „samo pravoslavio, a koja je“, po njima, „pripadala albanskoj rimokatoličkoj tradiciji“.
Ova albanska teorija već je dobila „pravo građanstva“ i postala deo zvaničnog istorijskog učenja koje se predaje i albanskim đacima u školama zločinačke tvorevine jednostrano i bezakono proglašenog nezavisnog Kosova – ispričao je vladika Artemije dodajući da se u poslednje vreme srpski narod uopšte ne pominje kao da nikad nije postojao na Kosovu i Metohiji.
Sadašnja islamizacija Kosova i Metohije, napominje on, nije nešto o čemu se misli, razgovara, diskutuje.
– Ovde nije reč o prostoj islamizaciji kakva se u proteklim vekovima vršila i sprovodila u mnogim delovima sveta, nego o nasilnom iskorenjivanju jednog hrišćanskog naroda, srpskog, iz njegove duhovne kolevke.
Da to nije prosto nečije „mišljenje“, dovoljno je pogledati, i makar letimično ponovo naglasiti šta se na Kosovu i Metohiji desilo u poslednjih desetak godina, konkretno od juna 1999. godine, pa do danas. Ukratko, izmenjen je nacionalni i religiozni indetitet Pokrajine. Nasilno je proterano dve trećine hrišćanskog stanovništva (oko 250.000), porušeno i uništeno preko 150 pravoslavnih crkava i manastira, od kojih su mnoge građene u 13. i 14. veku, i kao takve predstavljaju prave bisere pravoslavne srpske kulture i umetnosti srednjeg veka, dok je istovremeno podignuto preko 400 novih džamija uz pomoć Saudijske Arabije i ostalih islamskih zemalja iz Persijskog zaliva – ukazuje episkop raško-prizrenski i poručuje da „moramo naći način da zaštitimo ono što smo vekovima stvarali i čuvali kako bismo to mogli da predamo našim mlađim pokolenjima“.
