U Srpskom kulturnom centru u Hanoveru najživlji dan je petak, a da je tako zaslužna je naročito Milena Šapić, koja je od već uhodane „večeri roštilja“ napravila pravu „reviju kulinarskih specijaliteta“.
Iskusna kuvarica sa Ozrena, koja se sa varjačom druži celog života, odlučila je da klupski jelovnik obogati narodnim jelima, što su gurmani i sladokusci već posle prvog kušanja njenog pasulja jednoglasno prihvatili.
– Kuvam sva jela, i internacionalna, ali naš svet voli svoju kuhinju, pa pored roštilja najčešće spremamo pasulj i kupus sa suvim rebarcima i suvom slaninom. Kad društvo poželi napravimo i sarmu – priča Milena koja u svoj kuvarski tim ubraja i Goricu Janković, Ivana Bajkovića i Žiku Markovića.
Milenu većina u udruženju zna kao „pravu izučenu kuvaricu“, čija su jela ukusna, ali ih malo zna da je ova vredna žena kuvarica od najranijeg detinjstva.
– Milena je kvalifikovana kuvarica i kao šef kantine zaposlena je u robnoj kući
„PeK und Klopemburg“- potvrđuje predsednik Grozdanić, naglašavajući da to važi i za njenu kolegicu Goricu, koja je u Barzinghauzenu radila u svom restoranu.
Rasejana porodica
– Braća su mi rasuta po svetu. Tomo je u Africi, Mićo u Beškoj, kod Stare Pazove gde imamo kuću. Miladin je u Novom Sadu, a Neđo sa majkom Angelinom u Doboju. U rodnom selu na Ozrenu imamo kuću nameštenu i zatvorenu. U nju za vreme godišnjeg odmora dolazimo na vikende. Braća idu u ribolov na Spreču, a ja sam im kao majka, pa kad se skupimo najradije jedu moje uštipke i pitu – sa setom priča Milena o svojoj rasutoj porodici.
I pored puno posla, Milena nam, ne ispuštajući posao iz ruku, u prolazu uvek nešto ispriča, a gosti koji stalno dolaze gotovo svi prvo pozdravljaju nju i kuhinjsko osoblje. Kuhinja je smeštena direktno od glavnog ulaza, a na hodniku je sto za jelo. Ako na stolu već stoji pripremljene salata i pečena lepinja, to je znak da ste stigli u pravo vreme, jer uskoro stiže i roštilj. Ako već malo i kasni možete baciti pogled na oglasnu tablu koja je prekrivena tekstovima iz „Vesti“, ali i popričati sa Milenom, koja će vam rado ispričati nešto o sebi i svom kuvarskom naukovanju.
– Kao jedino žensko i to najstarije dete odrasla sam u selu Tumare na Ozrenu, u kući sa šestoro braće. Razlika u godinama među nama je bila godinu ili dve, a trebalo je nakuvati za toliko usta. Dok je otac Radivoj bio na poslu u koksari Lukavac, majka Angelina najčešće je bila zauzeta poslovima na njivi, tako da sam, čim bacim školsku torbu, morala da prionem uz šporet – priča Milena, kojoj Srpski kulturni centar dođekao kuća sa puno braće kojoj ponovo kuva.
Bilo nam je lepo
– Iako se mnogi žale na ta vremena, moram da kažem da nam je bilo izuzetno lepo. Bilo nas je puno, ali smo bili mladi i bezbrižni. Mladom čoveku ništa nije teško. Voleli smo naš dom i naš kraj. Bilo nam je zaista lepo – sa čežnjom se seća Milena.
Ako žena koja ukusno kuva (a kuvar je i po profesiji), taj posao radi ceo život, onda je logično pomisliti da ga je i zavolela kao dete. A i nije baš tako. Kod Milene je sve više realistično, nego romantično.
– Naravno i ja sam, kao i sva deca sveta, više volela da se igram nego da kuvam, pa sam igru i zaborav kuhinje ponekad „plaćala i batinama“ – iskrena je naša sagovornica, koja naglašava da je odrastajući u kuhinji ovaj posao kasnije i zavolela.
Vreme je brzo prolazilo, a posle večere „restoran u kojem niko ne zarađuje“ postajao je sve prazniji. Pesnik Vasa Bekvalac i profesor đorđe Šimšić bili su među prvima koji su pohvalili ukusnu večeru i najavili dolazak i idućeg petka, kada će ponovo da zamiriše Milenin pasulj sa rebarcima.
