SRPSKA dijaspora na severnoamerickom kontinentu, svih generacija i ideologija, okupljena oko tri vodece organizacije – Srpske narodne obnove, Srpskog narodnog saveza i Kongresa srpskog ujedinjenja – ucinila je ono što je do sada u srpskom narodu bivalo sasvim neverovatno. Ujedinila se! Taj, procenjuju Srbi iz rasejanja, istorijski trenutak, dogodio se 15. novembra u Cikagu, gde je osnovan Srpsko-americki kongres, kao permanentna zajednicka institucija.
O znacaju i ciljevima ovog, za dijasporu u SAD i Kanadi, a veruje se i svugde gde žive raseljeni Srbi, dogadaja prvog reda, za “Novosti” govori Miroslav – Majkl đordevic, osnivac i predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja.
Sa optimizmom i ubedenjem da ce ovaj datum trasirati drugacije puteve unutar same dijaspore, koja u rasejanju broji skoro trecinu srpskog naroda, ali, pre svega, na relaciji matica – dijaspora, što i dalje predstavlja bolnu tacku nerazumevanja i razocarenja, Miroslav đordevic podseca na dugovecnost traganja za nacinom “kako da se Srbi slože”. Složili su se i ujedinili, kaže đordevic.
– Ovim cinom ujedinjenja tri najvece srpske organizacije formalno se dogodilo i nacionalno pomirenje. Emigracija, takode, kao i Srbi u matici, bila je pod raznim bojama ideologija, ali jedinstvena nit, uprkos svim razlikama, bila je patriotizam i jako nacionalno osecanje. Naše ujedinjenje i osecaj da smo potrebni matici, kao i ona nama, odagnalo je balast prošlosti i sve razlike, a okupio nas je i objedinio pogled u buducnost – napominje Miroslav đordevic.
I DALJE MALO SLUHA
OKO cega i sa kojim motivima, baš sada, ili tek sada, kada maticna država nije više prokazana kao što je donedavno bila?
– Cinjenica jeste da Srbija nije u onako strašnom položaju, ali naša matica i dalje je u sveobuhvatnoj krizi, koja se reflektuje u moralu, privredi, institucijama, demografiji, upravnoj strukturi, a kao kruna svega toga jeste bolna cinjenica da najdržavotvornija država na Balkanu, iako de fakto medunarodno priznata, jeste država na cekanju, jer nema definisane svoje granice sa Kosovom, niti jasnu perspektivu sa Crnom Gorom. Istovremeno, naša matica Srbija, što nama najteže pada, nije pružila ruku ispruženoj ruci svoje dijaspore, iako su okoncani režimi, i komunisticki i Miloševicev, koji su vodili pravi rat protiv nas. Iz tih razloga mi smo se ujedinili, jer smo, kao sastavni deo jednog bica, najiskrenije zainteresovani za rešavanje egzistencijalnih pitanja srpske nacije. I to nam niko ne može i ne sme osporiti. Zato ce jedinstveno delovanje ici u dva pravca – ka Beogradu i ka Vašingtonu.
Na koji nacin ce dijaspora iz SAD i Kanade nastupati prema Beogradu?
– Opšti zakljucak novostvorenog Srpsko-americkog kongresa jeste da aktuelna vlast nije ucinila neophodan napor da trecinu pripadnika srpskog naroda, koji žive na drugim adresama van matice, integriše i ukljuci u obnovu Srbije, zaštitu i odbranu njenih vitalnih nacionalnih interesa. To integrisanje o kome govorimo ima mnogo aspekata, ali najvažniji u ovom momentu jeste dolazak kapitala, ali i ogromnog intelektualnog potencijala i iskustva koji poseduje srpska dijaspora, što bi veoma snažno ubrzalo obnovu i razvoj Srbije. Glavni zadatak i obaveza sadašnjih vlasti jeste da reformiše odnose sa dijasporom preko jednog opšteg zakona, na kojem bi pažljivo i temeljno u kooperaciji radili i predstavnici vlasti i Srbi u rasejanju.
Šta ste do sada postigli na saveznom, odnosno republickom nivou, sa predstavnicima režima?
– Nažalost, veoma malo. Formiran je savet za dijasporu na saveznom nivou, medutim, nama je dosta savetovanja i savetodavnosti. Neophodno je formirati Ministarstvo za dijasporu, i, naravno, potrebno je da se za Srbe u rasejanju ustanove sva gradanska prava – državljanstvo, pravo glasa, a smatramo da u parlamentu treba da imamo i svoje poslanike.
Da li je dijaspora bila konsultovana oko Ustavne povelje nove državne zajednice Srbije i Crne Gore?
– Mi smo bili zainteresovani, ali nije bilo raspoloženja, cak, oštrije, poruceno je da ne dolazi u obzir da ucestvujemo u njenoj izradi.
Da li ste imali kontakte sa predsednikom Koštunicom i predstavnicima Savezne vlade i kakav je njihov odnos prema predlozima koje iznosite?
– Predsednik Koštunica razume i podržava naše zahteve. Sa velikim zadovoljstvom je primio vest o ujedinjenju i zajednickom nastupu naše dijaspore u SAD i Kanadi i on smatra da su otaxbini potrebne naša podrška i pomoc, naše ukljucivanje u svakodnevicu matice i obecao je da ce, u meri koja zavisi od njega, pomoci i omoguciti da ravnopravno ucestvujemo i odlucujemo i kljucnim pitanjima za našu maticnu državu.
NECEMO SE DATI
DA li ste razgovarali sa premijerom đindicem, sa predstavnicima Vlade Srbije, kakve ste poruke dobili?
– Predstavnici dijaspore razgovarali su sa svim relevantnim politickim subjektima, a sluha za njenu ulogu i mesto u razvoju i obnovi matice imali su jedino Coviceva DA i DSS. Prema saznanjima koje imamo, premijer đindic ima negativan stav prema konceptu integrisanja dijaspore u partnerstvu sa maticom. Videcemo kakva ce rešenja za dijasporu doneti Ustavna povelja nove savezne države, Ustav Srbije, koji ce se nanovo pisati, ali Srbi u rasejanju nece pristati da ostanu izopšteni, kako je to do sada bilo.
Šta ce biti strategija Srpsko-americkog kongresa prema Vašingtonu?
– Vlade svih država sveta koje imaju jake veze sa svojim etnickim zajednicama u SAD, maksimalno koriste njihov uticaj na americku vladu i javnost radi afirmisanja svojih geopolitickih i nacionalnih ciljeva. Srpska etnicka zajednica, u vrlo teškim uslovima u poslednjoj deceniji, veoma mnogo je cinila i ucinila za maticu. Ta naša aktivnost prestala je posle promena od 5. oktobra 2000. i naše ocekivanje bilo je da ce se nova vlada drugacije i ozbiljnije odrediti prema tom pitanju, onako kako to cine vlade drugih zemalja, poput Grcke, Jermenije, Izrćla… To se, nažalost, nije dogodilo, a, pri tom, imali smo i nesrecnu situaciju sa prvim postoktobarskim ambasadorom SRJ u Americi, gospodinom Milanom St. Proticem. Aktivnost jakih antisrpskih lobija, poput albanskog, moraju imati protivtežu i to je jedan od prioriteta na kojima smo radili, a to cemo i nadalje organizovanije ciniti u projektu prema Vašingtonu.
Da li su srpske organizacije u SAD ostvarile kontakt sa novim ambasadorom SRJ u Americi, Ivanom Vujacicem?
– Veoma uspešne i pozitivne. Ambasador Vujacic bio je na veceri priredenoj u cast ujedinjenja srpskih organizacija u Cikagu. Ambasador se veoma odgovorno i sa razumevanjem aktivirao prema srpskoj etnickoj zajednici u SAD i imamo konkretne indikacije o obostranoj saradnji. Gospodin Vujacic ide u narod, razgovara, što je, na naše zadovoljstvo, potpuno razlicit manir od onog koji je imao njegov prethodnik.
EMIGRANTI CITAV VEK
TRI vodece srpske organizacije u SAD, formirane u tri vremenske etape, a sada objedinjene kao Srpsko-americki kongres, pokrivaju tri velika talasa srpske emigracije. Najstarija od njih, Srpski narodni savez, iz Pits-burga (kome je danas na celu Dušan LJubenko), formiran pocetkom 20. veka, ove godine obeležio je stogodišnjicu postojanja u Americi. NJegovi su clanovi od najstarijih pa do pete generacije Srba koji žive u SAD.
Na sredini minulog stoleca nastala je Srpska narodna obnova (koju vodi Slavko Paunovic), formirana pretežno od antikomunisticke emigracije posle Drugog svetskog rata.
Najmlada organizacija Srba, Kongres srpskog ujedinjenja (ciji je osnivac i njen sadašnji predsednik Miroslav đordevic), osnovan je 1990. godine i okuplja srpsku emigraciju svih generacija, ali veoma jaku grupaciju cine deca iz poslednjeg talasa emigracije i najmladi emigranti koji su napustili Srbiju i SRJ u poslednjoj deceniji. U tom talasu, koji je nazvan i “odliv mozgova”, i cije posledice Srbija veoma oseca, procenjuje se da je na severnoamericki kontinent, ukljucujuci SAD i Kanadu, otišlo oko sto pedeset hiljada mladih i ucenih ljudi.
