MARINA čARAPIć IZ PARIZA NASTOJI DA OMASOVI SRPSKU DOPUNSKU ŠKOLU

Svi paćići u klupama sede, a Marina čarapić ih uči ćirilici. Tako bi se slikovito mogla predstaviti svakodnevnica Beograđanke i od 5. oktobra Parižanke, koordinatorke Dopunske nastave na srpskom jeziku, nastavnice koja svakim danom sve više „zapinje“ kako bi okupila što više đaka.

– Na žalost, nemam ih dovoljno, a krivicu snose roditelji. Oni bi trebalo da shvate značaj srpskog jezika, istorije, kulture, zemlje porekla, pa da decu upisuju u školu. Mi pokušavamo sve, iznalazimo načine da roditelje obavestimo. Od prošle godine i sa novim ministrom prosvete je školovanje besplatno, znači, ne moraju da zavlače ruku u vlastiti džep. A, na primer, u trećem pariskom arondismanu imamo idealne uslove za rad i sa svim tehničkim pomagalima. Eto, i to može da bude izazov. Delili smo letke, lepili plakate po prodavnicama. Šteta je, toliko je naše dece u Parizu, a ne školuju se na jeziku predaka – priča Marina.

A to što naša dece uče kroz dopunsku nastavu odvija se u okviru „Elko“ sistema, koji podleže francuskoj kontroli. Znači, nema improvizacija.

– Francuzi su veoma korektni, podržavaju negovanje kulture i jezika porekla, što je veoma plemenito sa njihove strane i to sa zahvalnošću moram da istaknem – kaže Marina, koja za sada u svojoj nadležnosti ima četiri školska centra: Vokanson, Obervilje, Pariz 20 i Le Miro.

Svi koji pohađaju dopunsku nastavu, marljivo uče, ali im je, mora se priznati, nivo znanja različit.

„Prekrajanje“ udžbenika

– Što se tiče školskih knjiga, oslanjamo se na udžbenike iz Srbije koji, nažalost, nisu prilagođeni dijaspori. Zato se sami snalazimo: „prekrajamo“, dopunjujemo, smišljamo, pa umnožavamo. U ovoj školskoj godini stigli su i novi nastavni planovi – kaže Marina, koja je 15 godina pedagog, a prvi put radi u inostranstvu.

– Ima onih koji se upisuju u školu, a da uopšte ne govore srpski. Oni se raduju, jer uče nešto novo. Radimo metodom za učenje stranog jezika – objašnjava Marina i dodaje da je toj deci lakše je da govore francuski, pa prvo za njim potežu. – Malo borave u Srbiji, tokom raspusta, rečnik im je oskudniji, te naš rad baziramo na bogaćenju rečnika. A kako se u naše školice ide jedanput nedeljno, zapinjemo koliko možemo.

Pažnja učenica

Nedavno je u Parizu održano takmičenje Interklub, gde su u disciplini drama učestvovali i đaci koji pohađaju dopunsku nastavu. Tu su pokazali kako „plivaju“ u srpskom jeziku, a za koji dan će imati svoj najveći ispit. Svetosavsku akademiju na kojoj im je svima obaveza da recituju, pevaju i glume.
– Zatim stiže i nastup za Sretenje, kad će Dopunska škola prvi put proslaviti Dan državnosti Srbije. Za drugo polugodište planiramo jednodnevne izlete kojima se deca mnogo vesele – kaže učiteljica Marina. – Inače, mali đaci najviše vole da glume i da pevaju.