Magična moć pozorišta

Dvostrukim povodom okupili su se gosti u četvrtak uveče u Generalnom konzulatu Srbije i Crne Gore u Torontu. Glumci Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda došli su sa predstavom „Bliže“ (prva predstava igrana je sinoć pred punom salom), a glumica Dragana Varagić, koja više od 10 godina živi u Torontu, proglašena je profesionalno najuspešnijom ženom u zajednici i dobila je priznanje Srpske televizije iz Toronta za specijalno profesionalno ostvarenje u 2004. godini.
Radmila Tomović, Branislav Lečić i Nebojša Glogovac (Vladica Milosavljević nije stigla na prijem) objasnili su da predstava sa kojom gostuju na zanimljiv način govori o odnosima među ljudima i polovima. LJudi se trude da zadobiju nečiju ljubav, a onda ne znaju šta će s njom.

Prestonica otvara vrata

Pozorišnu situaciju u Beogradu ukratko je opisao Nebojša Glogovac.
– S jedne strane, malo je bolje jer nam dolaze u goste ljudi sa strane, pre svega, reditelji. Bio je tu Paolo Mađeli, pa Dušan Jovanović, koji je radio Molijera, dolaze neki viđeniji ljudi. Problem je u svesti i zajedničkom osećanju ljudi koji žive tamo jer još ne može da se planira unapred ni sedam dana, a da ne govorimo za neki duži period. Publika i dalje dolazi u pozorište, Beograđani vole pozorište i ono je sve kvalitetnije. Bolje su i ozbiljnije predstave, ne podilazi se publici. Nedostaje mladih reditelja da se hrabro suoče sa svojim željama i vizijama a da se ne razmišlja samo o novcu.

– Drago nam je da postoji interesovanje za ovo što radimo, želja nam je da se i ovde, u dijaspori, stvori kulturna elita i lepo je videti pune sale – rekao je Branislav Lečić.
Dragana Varagić, najuspešnija žena u srpskoj zajednici za prošlu godinu, glumica koja u Torontu režira i producira, uspeh predstave „Nije moja priča“, u kojoj je s uspehom obavila trostruki zadatak i koja je izazvala veliku medijsku pažnju i dobila sjajne kritike, pripisala je i našim ljudima koji su je gledali.

– Publika je mnogo vidljivija od nas umetnika. Uvek sam osećala kada ima naših ljudi u publici i onda sam igrala baš za njih. Drago mi je da smo ovom predstavom s političkih stranica u novinama došli do kulturne rubrike. Mi smo mala zajednica, bez obzira koliko sebe velikim smatramo, ali smo jaki kada je u pitanju obrazovanje i kultura. čini mi se da i ne shvatamo koliko imamo potencijala u tim oblastima. Nastavite da dolazite u pozorište zbog nas, jer ste vi već malo čudo koje kanadska pozorišta ne poznaju. Hajde da zajedno napravimo još veće čudo.