LUKA SPASA NA SEVERU EVROPE

Ove godine Švedska se sprema da primi najviše azilanata u EU. I dok ostale EU zemlje oklevaju da se solidarišu, iz susedne Danske stižu protesti u kojima strahuju da će se izbeglice iz Švedske preseliti kod njih.

Od početka godine iz Srbije je u Švedsku stiglo 442 azilanta. Posle Iraka i Somalije, Srbija je na trećem mestu po broju tražilaca azila. Prošle godine bio je na snazi privremeni Zakon o amnestiji po kome je 1.825 građana SCG dobilo stalnu boravišnu dozvolu, a 268 privremenu. Pored njih, više hiljada naših zemljaka dobilo je boravište zbog pripajanja porodici i azile po drugim osnovama.

Samo na osnovu privremenog Zakona o amnestiji u Švedskoj je odobreno više od 10.000 boravišnih dozvola, većinom vanevropskim izbeglicama. Očekivanje još većeg broja azilanata uplašio je Dansku narodnu partiju, koja je zatražila da njihova vlada ukine slobodno kretanje državljana između ove dve nordijske zemlje. Oni su optužili Šveđane da sabotiraju dansku restriktivnu useljeničku politiku.

Statistika

Prošle godine u Švedsku je preko privremenog Zakona o amnestiji dobilo boravišnu dozvolu 1.825 državljanina Srbije i Crne Gore, a odbijeno je 1.369. Iz BiH je dobilo azil 433, a odbijeno 270, iz Hrvatske je 35 dobilo pozitivno rešenje, a odbijeno je 63. Ovaj zakon se odnosio na porodice sa decom koje su se krile više godina nakon dobijanja odluke o proterivanju. Švedska ima oko devet miliona stanovnika i u nju se prošle godine uselilo oko 80.000 ljudi.

– Švedska vlada je tražila da njihove opštine pripreme 100.000 mesta za izbeglice u narednih nekoliko godina. Pošto se zna da svaki izbeglica dovede još najmanje dva člana porodice, onda može da se vidi kako će se to završiti – kaže predstavnik ove partije Soren Espersen i dodaje da azilanti tri-četiri godine posle odobrene boravišne dozvole dobijaju švedsko državljanstvo i mogu slobodno da se kreću po Skandinaviji.
– Problemi će nastati kada dođe do sloma švedske ekonomije – smatra član Danske narodne partije odgovoran za inostranu politiku.
On tvrdi da će švedska useljenička politika uništiti blagostanje u ovoj zemlji i da će ljudi sa švedskim državljanstvom bežati u Dansku. Zato ova partija sa svojom predsednicom Piom Kjersgard (poznata po oštrim merama prema useljenicima), na čiju su inicijativu uvedene restrikcije prema strancima u Danskoj, traži da oni koji žele da se presele moraju da budu nastanjeni u Švedskoj najmanje 28 godina.

Danska narodna partija smatra da je “Švedska, arogantnom i nemoralnom azilantskom politikom, stvorila probleme u saradnji nordijskih zemalja”.
Na dugoj listi restrikcija upernih prema strancima koji traže državljanstvo u Danskoj kao što su zatev za samoizdržavanje, stalna boravišna i radna dozvola najmanje osam godina, znanje danskog jezika, nikakvi dugovi, izjava lojalnosti prema Danskoj, dodat je i uslov o položenom ispitu za državljanstvo.