LABOVIC SLAVKO, glumac. Igrao glavnu ulogu u danskom filmu Diler, rezisera Nikolasa Vindinga. Odrastao u Danskoj, kao dete porodice koja je iz Crne Gore dosla da radi u toj zemlji; najpre kao sef obezbedjenja odgovarajucih zabavno-ugostiteljskih objekata, a onda je zapoceo karijeru filmskog glumca. A: zivi i radi u Danskoj.
LADICORBIC ZORAN, modni kreator. R: 1948, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: studirao arhitekturu u Jugoslaviji. ZA: dosao u NJujork, 1970, radio razne poslove prvih godina dok nije zapoceo svoj modni biznis. DOS: uspesan modni kreator, ciji su klijenti poznate zene Amerike, kao sto su Glorija Vanderbilt, Kendis Bergen, Loren Haton, Tiper Gor (supruga potpredsednika SAD) i pokojna zaklina Kenedi Onazis, svojevremeno prva dama Amerike, kasnije supruga jednog od najbogatijih ljudi sveta; njegove kreacije, koje se obicno nazivaju Zoranians ili Zoranke, prodaju 15 prodavaca u SAD i 30 u Evropi i Aziji. A: zivi i radi u NJujorku, SAD.
LAZAREVIC SONJA – videti pod PETROVIC.
LAZAROV MIODRAG PASU, multidisciplinarni umetnik. R: 15. 06. 1949, Skoplje, Jugoslavija (sada Makedonija). OM: Toma Lazarov, sudija Vrhovnog suda Srbije; Domnika, dev. Pasu, domacica. OB: maturirao 1968. u Drugoj muskoj gimnaziji, zavrsio 1972. Srednju muzicku skolu (SMS) Josip Slavenski; diplomirao 1980. kompoziciju, klasa prof. V. Mokranjca i magistrirao muzikologiju 1989. na Fakultetu muzickih umetnosti (FMU), Beograd; privatni kurs dirigovanja kod B. Pascana; dokt. studije iz multimedijalne kompozicije 1991. na Muzickom fakultetu, Montreal; usavrsavanje u zivoj elektronskoj muzici, 1985, Frajburg; kurs dirigovanja, 1980, Nica. ZA: 1978-91. profesor SMS Stankovic i Slavenski; 1988-89. asistent na FMU, Beograd. DOS: autor je oko 40 muzickih dela, 40 fenomenalistickih radova, 10 vizuelnih dela, 46 umetnickih tekstova, 27 esejistickih radova i jednog knjizevnog dela, od kojih su najpoznatija Kontkestalna muzika 1 za osam saksofona, 1992, Vreme 0 za gudacki orkestar, 1990/91, Muzika za 12 timpanista i dr. J: srpski, engleski i francuski. A: zivi u Montrealu, Kanada.
LAZIC zARKO, inspektor osiguranja i zastupnik. R: 1951, Petrovac na Mlavi, Srbija, Jugoslavija. ZA: u Austriji od 1963, obavljao razlicite poslove – radio u novinarstvu, bankarstvu, trgovini (prodaja po Party sistemu); zatim, kao specijalni savetnik u pravnim postupcima po austrijskom zakonu (Das Rechtsschutz); kao savetnik u gradjevinskoj stednji u nameni za izgradnju objekata (stanova, lokala, zgrada itd.); od 1990. radio kao inspektor u kompaniji Allianz Versicherung na osiguranju lica, imovine, vozila, objekata, preduzeca, putovanja, tranzita i sl. IM: 1963. D: austrijsko i jugoslovensko. A: zivi i radi u Austriji.
LAZIC SLOBODAN, istrazivac srpske dijaspore u Australiji, invalidski penzioner. R: 30. 11. 1944, Brancici kod LJiga, Srbija, Jugoslavija. OM: Radojko; Masinka, dev. Mirkovic. FA: d. Milena (1975) i Mirjana (1977). OB: osnovnu skolu zavrsio u Brancicima i LJigu, a Masinsku tehnicku skolu u Gornjem Milanovcu. ZA: radio u Boru, Srbija; 1967. u Francuskoj radi u preduzecu za telekomunikacije; odlazi u Australiju 1968, radio u Sidneju; vratio se u Srbiju 1973, radio u preduzecu Poljooprema LJig; vraca se u Australiju 1975, radi i zivi u Melburnu, gde 1995. stice invalidsku penziju; 1997. vraca se u Srbiju, u LJig. DOS: od rane mladosti ga privlaci srpska istorija i istrazivanje proslosti i porekla ljudi; u Australiji je prikupio gradju za knjigu Srbi u Australiji u XX veku, u kojoj se na vise od 600 strana opisuje istorija doseljavanja Srba u Australiju od 1860. do pred kraj ovog veka, koju uskoro treba da izda Matica iseljenika Srbije, Beograd; napisao i odrednicu Australijsko-srpski odnosi za Enciklopediju srpskog naroda koju uskoro treba da izda DBR-Pablising, Beograd; sakupio i podatke za knjigu o crkvama u (svom rodnom) kacerskom kraju; objavio vise clanaka iz srpske istorije i kulture u srpskim i australijskim novinama i casopisima; o njemu je svestenik Z. Jovic iz Melburna napisao Pricu u pesmi o jednom zasluznom coveku, koja je objavljena 1977. u sidnejskim Novostima. A: zivi u Australiji, sada u SR Jugoslaviji – ul. Desetog septembra br. 1, 14240 LJig.
LAKIC YON (JOVAN), profesor univerziteta. R: 26. 12. 1925, Vrsac, Jugoslavija. OM: Milovan; Biserka. FA: s. Doroti; d. Melisa, Delija. OB: doktorirao 1964. francusku knjizevnost na drzavnom univerzitetu NJayne; clan je poznatog Phi Beta Kappa (udruzenja najboljih djaka/studenata) 1955. ZA: predaje francusku knjizevnost na drzavnom univerzitetu NJujork, Binghamton. DOS: pored univerzitetske nastavnicko pedagoske karijere, aktivan u drustvenom zivotu svoje sredine; autor je vise napisa i publikacija o savremenoj francuskoj knjizevnosti, objavljenih u strucnim casopisima. IM: 1949. D: americko. PR: v. pravoslavna. J: srpski, engleski, francuski. SL: Sv. Georgije. PE: Tamo daleko… A: 72 Rush St., Binghamton, Nenj York, NY 13903, USA.
LALIC BETSI, humanitarni aktivista, Srpski vitez. R: u SAD, pripada drugoj generaciji Srba – Amerikanaca. OM: roditelji su joj poreklom iz Like. ZA: radi kao medicinska sestra. DOS: predsednik Drustva jevrejsko-srpskog prijateljstva SAD (za Srednju Ameriku); zahvaljujuci njenim aktivnostima uspostavljeni su mnogobrojni kontakti i saradnja sa jevrejskim organizacijama u Cikagu, NJujorku, Vasingtonu; autor je velikog broja clanaka i napisa u korist Srba, objavljenih u stampi i tekstova upucenih javnosti, jevrejskim organizacijama u citavom svetu i Vladi SAD; jedna od najdinamicnijih licnosti u zastiti srpskih nacionalnih interesa; angazovana u organizovanju humanitarne pomoci za Srbe i veoma zasluzna za njeno prikupljanje. NA: dobitnik priznanja Srpski vitez, koje joj je 1995. dodelila Svetska srpska zajednica. A: Srpsko-jevrejsko drustvo 1872 Nort Clyborn, Chicago, Il. 60614, USA; tel/faks: 312/327-8521.
LALIC-PETRIC VOJISLAV, kompjuterski strucnjak. Rodjen je u Beogradu, Srbija, Jugoslavija. U saradnji sa Ninom Milosevic, preko svog kompjuterskog sistema usao je, u vreme embarga protiv SR Jugoslavije i srpskog naroda, u mrezu Interneta i u njoj otvorio srpsku kompjutersku arhivu, u kojoj su podaci o kulturnom i nacionalnom identitetu srpskog naroda i o Jugoslaviji; zatim su unoseni podaci o preduzecima iz SR Jugoslavije i Srbije, mogucim poslovima u Jugoslaviji i dr. Ovi podaci su tako ucinjeni dostupnim velikom broju korisnika u Americi i svetu. A: zivi u Vasingtonu, SAD.
LALICKI ALEKSANDAR, dizajner pozorisnih i umetnickih sistema. R: 21. 07. 1961, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Vladislav, scenograf i kostimograf; Slavica, dev. Posavec, kostimograf i slikar. FA: s. Olivija, dev. Ramirez Montanez, poslovna zena. OB: maturirao 1978. u Sestoj beogradskoj gimnaziji; diplomirao 1990. organizaciju scenskih delatnosti na Fakultetu dramskih umetnosti, Beograd; ucestvovao na kursu Management of the Performing Arts in a Changing European Context letnjeg Amsterdamskog univerziteta septembra 1991. ZA: tokom 1990-91. radio kao organizator pozorisnih delatnosti BITEF Teatra, Beograd; od 1991. radi u TELETEC Meksiko. DOS: strucnjak za dizajn scenskih sistema; radio na BITEF-u 1989/90/91, u BITEF Teatru 1989. i 1991. predstavu Dibuk, u Jugoslovenskom dramskom pozoristu svu produkciju; u Meksiku radi svetlo, zvuk i pozorisnu mehaniku, redje akustiku; ucestvuje i u zavrsnom arhitektonskom opremanju prostora; u Meksiku je 1992. radio dizajn svetla u glavnoj skupstinskoj sali, drugim salama i salonima meksickog Parlamenta; u pozoristu La Pas u San Luis Potosi, Meksiko, uradio dizajn svetla i zvuka; 1995. radio na zabavnom parku Ulica Sezam u Montereju, Meksiko i pozoristu Abelardo; 1996. u pozoristu Alameda II radio svetlo, zvuk i mehaniku; iste godine u Gradskom pozoristu, Siudad Ceruna, uradio je svetlo, zvuk, mehaniku i akustiku; 1998. u Pozoristu umetnosti, San Hoze, Kostarika, i dizajn svetla u meksickom paviljonu na EXPO ’98. u Lisabonu, Portugalija; clan je Americkog instituta za pozorisnu tehnologiju (USITT) od 1997; jedan od osnivaca 1998. Meksickog instituta za tehnologiju spektakla (IMTE). IM: 1991, r. profesionalni. D: jugoslovensko i meksicko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, spanski, sluzi se ruskim i svedskim. SL: Sv. Nikola. K: Hazarski recnik, M. Pavica, Roman o Londonu, M. Crnjanskog, Autobiografija o drugima, D. Mihiza. PE: Strazilovo, Sumatra, Vera Pavlidoljska Matije Beckovica i celokupan opus Vaska Pope i Duska Radovica, muzika Arsena Dedica. H: slikanje, kulinarstvo. A: zivi i radi u Meksiku.
LALICKI VLADISLAV, scenograf i slikar. R: 01. 06. 1935, Sabac, Srbija, Jugoslavija. OB: slikarstvo i scenografiju ucio privatno. ZA: saradjivao u Sabackom pozoristu; od 1958. scenograf i kostimograf u Ateljeu 212; od 1961. u Jugoslovenskom dramskom pozoristu; radio i u pozoristima Amerike, SSSR i Poljske; saradjivao i sa mnogim pozoristima u nasoj zemlji. DOS: likovno je opremio vise od 500 pozorisnih predstava, zatim 200 televizijskih emisija i veci broj filmova; svoja scenografska resenja izlagao i na Oktobarskom salonu u Beogradu, 1967/70/71/73/76, na I i II trijenalu scenografije i kostima u Novom Sadu, na Majskim salonima i dr; u inostranstvu je scenografska resenja izlagao u Parizu, Cirihu, Atini; pored scenografije i kostimografije bavi se i slikarstvom. A: zivi u Johanesburgu, Juzna Afrika.
LASTIC BORIVOJ, agrohemicar, naucni savetnik. R: 20. 12. 1930, Deska, Madjarska. OM: Svetozar; Natalija. FA: s. Danica, dev. Radasin, cinovnica; d. DJordje, nastavnik. OB: osnovnu skolu zavrsio 1941, Lovra, Madjarska; maturirao 1949. u gimnaziji, Pecuj; diplomirao 1953. na Poljoprivrednom fakultetu, Gedele. ZA: od 1964. naucni saradnik Naucno istrazivackog instituta Akademije nauka, Budimpesta. DOS: 1972. univerzitetski doktorat, tema Fertilizacija i kontrola plodnosti zemljista, 1977. u vezi sa akademskom kandidaturom – Povezanost ishrane bilja i plodnost zemljista, 1993. akademski doktorat – Mineralna ishrana bilja, dinamika usvajanja elemenata i njihovo modeliranje; bavio se i prikazivanjem ko je ko na prirodoslovnom i tehnickom polju, i dr. radovima. NA: dobio 1974. pohvalu generalnog sekretara Akademije nauka. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, madjarski, ruski, engleski. DO: retko. A: Dr Sc Lasztity Borivoj, 1124. Budapest, Korompai u. 21-23 B, Hungary.
LASTIC VOJISLAV, inzenjer. R: 21. 01. 1928, Bata (Szazhalombatta), Madjarska. OM: Svetozar; Natalija. FA: s. Sofija, dev. Sosic, pedagog; d. Jovanka. OB: diplomirao 1950. gradjevinarstvo na Tehnickom fakultetu, Budimpesta, a 1963. na istom fakultetu, ekonomiju. ZA: radio 1950-53. u Glavnom gradjevinskom uredu, Budimpesta, kao teritorijalni inzenjer; 1954-89. inzenjer projektant, nacelnik odeljenja, glavni inzenjer u Gradjevinskom projektantskom birou (Mélyépterv), Budimpesta. DOS: bavio se projektovanjem, gradnjom i nadzorom glavnih saobracajnica, od kojih su znacajna ostvarenja – rekonstrukcija puta Budimpesta-Baja, prilazni zupanijski putevi; projektovanje ulica i komunalija; organizaciono projektovanje kompleksnih investicija infrastrukture, novih gradskih naselja, termoelektrana i fabrika; znacajnija ostvarenja su: nova naselja Budimpeste, Komlo, budimpestanska vodocentrala, termoelektrane Ajka, Bata; rafinerija ulja Senj, keramike Haldensleben (Nemacka); na naucnom polju – novi organizacioni mrezni sistem sprovodjenja velikih investicija. NA: dobitnik Ordena Republike Madjarske za rad III reda, Ordena Ministarstva gradjevina I reda i Ordena za novatorstvo – zlatni stepen. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. nezavisna. J: srpski, madjarski, sluzi se nemackim. A: 1027 Budapest, Horvat u. 28-36, Hungary.
LASTIC DIMITRIJE, docent na univerzitetu. R: 28. 04. 1941, Pecuj, Madjarska. OM: Svetozar; Natalija. FA: s. Ana, dev. Kis, biolog; d. Aleksandra, student, Dusan, ucenik. OB: osnovnu skolu zavrsio u Lovri; maturirao u gimnaziji u Pecuju; diplomirao biologiju 1964. na budimpestanskom univerzitetu Etves Lorand; doktorirao 1966. ZA: univerzitetski je nastavnik od 1964. na Univerzitetu Etves Lorand, Budimpesta; docent na istom univerzitetu. DOS: odbranio univerzitetski doktorat (1966) sa disertacijom Izmena fotosintetskog aparata u jecmu; 1971. kandidatura Funkcionalna topografija valinovoj tRNK iz pekarskog kvasca, Institut molekularne biologije, Moskva; autor je drugih strucnih radova. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, madjarski, ruski, engleski. SL: Sv. Nikola. K (lektira): list Politika. PE: poezija Desanke Maksimovic. H: sah i filatelija. A: 1121 Budapest, Pelsöc u. 1, fsz. 3, Hungary.
LASTIC PETAR, predsednik Samouprave Srba u Madjarskoj. R: 12. 09. 1960, Budimpesta, Madjarska. OM: LJubomir; Amalija, dev. Sabo. FA: s. Marija, dev. Udvardi, ekonomista; d. Milorad (1996). OB: diplomirao 1985. fiziku na Fakultetu prirodnih nauka, Lorand Etves, Budimpesta. ZA: 1985-90. asistent na Univerzitetu tehnickih nauka, Budimpesta; 1990-95. potpredsednik Srpskog demokratskog saveza; od 1995. predsednik Samouprave Srba u Madjarskoj. DOS: veoma angazovan u aktivnostima od znacaja za Srbe u Madjarskoj; ucestvovao u osnivanju prvih samostalnih srpskih organizacija i ustanova u Madjarskoj posle pada komunistickog sistema; ucesnik u radu Okruglog stola nacionalnih i etnickih manjina u toj zemlji; kontinuirano se bavi nizom aktivnosti Samouprave, znacajnim za polozaj i svakodnevni zivot srpskog naroda u Madjarskoj. NA: dobitnik odlikovanja vlade Madjarske Za manjinska prava; dobitnik Zlatne znacke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. vanpartijska. J: srpski, madjarski, engleski, ruski. SL: Sv. Nikola. K: Gorski vijenac, P. P. NJegosa. PE: Krece se ladja Francuska… H: citanje, izleti u prirodu. DO: da. A: 1055 Budapest, Falk M. u. 3. 1055, Hungary.
LASTIC RADOMIR, univerzitetski profesor. R: 08. 03. 1929, Deska, Madjarska. OM: Svetozar; Natalija. FA: s. Ana, dev. Halas, profesor, naucni savetnik; d. Natalija (1965), lekar, Nikola (1973), filolog. OB: diplomirao 1951. na Tehnoloskom fakultetu, Budimpesta; doktorirao 1968. ZA: bio adjunkt-docent 1951-63, od 1963. profesor, a od 1972-93. sef katedre na Tehnickom univerzitetu, Budimpesta. DOS: na Univerzitetu je bio prodekan Fakulteta 1966-70. i prorektor Univerziteta 1970-76; poslanik Madjarskog parlamenta 1985-90; na naucnom planu – predsednik komisije Akademije nauka za hemiju proteina, clan redakcionih odbora cetiri inostrana i tri madjarska naucna casopisa, clan americkog IFT (Institute of Food Technologists), predsednik FAO/NJho codex Alimentarius Komisije (1973-88), clan Izvrsnog odbora (1978-) i predsednik (1980-84) ICC (Inst. Assoc. Cereal Chem.); autor je oko 600 naucnih publikacija i 18 knjiga na engleskom jeziku od kojih su najpoznatije: R. Lasztity-F. Bekes Gluten Proteins, NJorld Scientistic Singapore, 1987; R. Lasztity The Chemistry of Cereal Proteins, CRC Press, SAD, 1. izd. 1984, 2. izd. 1996; R. Lasztity-Hidvegi M. Amino Acid Composition and Biol. value of Cereal proteins, Reidel Publ, Holandija, 1985. NA: dobitnik je Nagrade Madjarske akademije nauka, 1986, Medalje Bailey – ICC 1982, Zlatne medalje Ceske akademije nauka, 1982, Drzavne nagrade, 1988, Saint-Rat nagrade za knjige 1992. i odlikovanja Krst Madjarske Republike, 1995. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. levica. J: srpski, madjarski, engleski, nemacki, francuski, ceski, slovacki, poljski, ruski. DO: da. A: Department of Biochemistry and foodtechnology, Technical Universituy Budapest, H-1502 Budapest, pf 91, Hungary.
LOZANIN ARSEN, knjizevnik. Rodjen je pre Drugog svetskog rata u Beogradu, Srbija, Jugoslavija. Maturirao u gimnaziji u Beogradu, studirao u Francuskoj i Kanadi. Objavio zbirku pripovedaka 12. dan u maju, izd. Matice srpske, Novi Sad, 1987. i tri romana u nezavisnom izdanju Slobodana Masica iz Beograda – Povratnik samoce 1990, Lepi dani odmora 1992. i Dve ljubavi Filipa Orsina 1998; po njegovom knjizevnom stilu nazivaju ga i srpski Traven; navedeno ime je pseudonim; ima vise napisanih, a neobjavljenih romana. A: zivi u Kanadi i Svajcarskoj.
LOK YEFRI, oficir, advokat i prevodilac. R: Velika Britanija. FA: s. Yin, devet unucadi. OB: 50-ih godina, kao porucnik Britanske vojske upisao tecaj srpskog jezika na Londonskom univerzitetu; potom, u Beogradu na obuci za vojnog i diplomatskog tumaca. DOS: skoro 40 godina, uz profesionalne obaveze, prevodio srpske narodne epske pesme na engleski jezik; antologiju Srpskih epskih pesama, objavila u dvojezicnom izdanju beogradska izdavacka kuca Nolit, 1997, Beograd; ovim svojevrsnim prevodilackim poduhvatom pokusao da posvedoci o mocnoj kulturnoj tradiciji srpskog naroda i da ga predstavi u pravom svetlu; sam sebe naziva Srboljub. A: Pul, juzna Engleska.
LONCAR DESANKA BEBA, glumica. R: 28. 04. 1943, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: studirala romanistiku na Filozofskom fakultetu, Beograd. ZA: bila spiker emisija za decu RTV Beograd; glumica. DOS: glumi od 1960; ostvarila veliki broj zapazenih uloga u domacim i stranim filmovima; igrala u domacim filmovima – Deveti krug i LJubav i moda 1960, Dvoje 1961, Zemljaci 1963, Pakleni otok i Drugarcine 1979. i dr. i u sledecim italijanskim filmovima – Kazanova i Slalom 1965, Mamino srce 1969. i dr. i u vise TV serija. IM: 1965. A: zivi u Rimu, Italija.
LUKIC DJORDJE, profesor univerziteta u penziji. R: 20. 04. 1920, Milosevac, Srbija, Jugoslavija. OM: Petar; Vidosava. FA: s. Mildred; d. Peter, Dusan. OB: zavrsio 1938-40. Vojnu akademiju Kraljevine Jugoslavije (66. klasa); u SAD diplomirao 1969. na istocnoevropskim studijama; doktorirao 1972. rusku knjizevnost u NJujorku; pohadjao 1966-68. NDEA IV program poslediplomskih studija (NDEA Title IV Graduate program); Melon stipendija 1969. za doktorantske studije (Mellon Felonjship, pre-doktoral); bio u okviru IREX razmene 1970. u Jugoslaviji. ZA: sluzio 1940-41. kao potporucnik u Vojsci Kraljevine Jugoslavije; 1941-45. ratni zarobljenik u Nemackoj; profesor u penziji Univerziteta u Pitsburgu, SAD. DOS: objavio vise knjiga i studija i veliki broj clanaka i dr. strucnih napisa; medju knjigama najpoznatije su Osnove srpsko-hrvatskog jezika, izd. 1979. i 1981, Beogradski nadrealizam 1924-32. u srpskoj nauci, 1981, Srpske studije i dr. IM: 1951. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, ruski. SL: Sv. DJurdjic. PE: stare narodne pesme. A: zivi u SAD.
LUKIC MILDRED, profesor u penziji i aktivista Kola srpskih sestara u SAD. R: dodjena u SAD. FA: s. DJordje, profesor univerziteta; d. Peter, Dusan. OB: visokoskolsko obrazovanje. ZA: profesor u javnoskolskim obrazovnim insstitucijama; honorarni profesor na Penn State University; obavljla razne poslove u Kolu srpskih sestara – bila predsednik Saveza KSS za SAD i Kanadu; sada u penziji. DOS: vrlo rano se ukljucila u aktivnosti Kola srpskih sestara, brige o deci i crkvenim poslovima srpske dijaspore; ucestvovala u osnivanju podruznica KSS u pojedinim mestima; birana 1979-81. za predsednika Nadzornog odbora KSS za Istocni region SAD; izabrana 1980. za finansijskog sekretara Saveza i to za dva mandatna perioda; izabrana za predsednika Saveza KSS za SAD i Kanadu 1984-88; za vreme svog mandata aktivno radila na prikupljanju sredstava za organizovanje i opremanje decjih letnjih kampova, na opremanju crkvenih objekata i dr; autor Spomenice KSS; aktivna i na drugim poljima nacionalnog zivota dijaspore. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: engleski i srpski. A: 1710 Payne St., N. Versailles, Pennsylvania, PA 15137, USA.
LUKIC M. RELJA, pesnik. R: 1946, Radosevo kod Arilja, Srbija, Jugoslavija. DOS: pise poeziju, prozu i satire i bavi se slikarstvom; saradjuje u vecem broju listova i casopisa; objavio knjige poezije Poetska drugovanja, Zlato zlatiborsko I, Ne ujedam niti lajem (dva izdanja), Non mordo e non abbaio, NJeder beise noch belle ich, Zlato zlatiborsko II, poemu Smrtokosci (tri izdanja) i Zemlja u ocima. A: zivi i radi u Stutgartu, Nemacka.
LUKOVIC ZORIC NADA, akademski slikar. Rodjena u Sarajevu, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OB: zavrsila Umetnicku akademiju, Sarajevo; upisala Akademiju za likovne umetnosti, Beograd; zavrsava studije, a zatim i doktorira iz oblasti istorije umetnosti na Univerzitetu u Los Andjelesu. DOS: izlagala u galerijama u Cikagu, NJujorku, Akronu, Los Andjelesu, San Francisku i dr. americkim gradovima; u Jugoslaviji izlagala 1986. u Budvi, Splitu i Beogradu. IM: 1954. A: 2241 Careful Ave P.O.Box 133 Agoura, CA 91301, USA; tel: 818/991-8746.
LUNG MILAN, predsednik Segedinske manjinske samouprave; knjigovodja, bilansista u penziji. R: 01. 06. 1937, Batanja, Madjarska. OM: Vasa; Vidosava, dev. Jovicin. FA: s. Magdolna, dev. Nadj, pravnik, sudija; d. Judita, Danica, Dusan. OB: Trgovacka srednja skola sa maturom, Mako 1961, visoka skola za racunovodstvo u Segedinu. ZA: zamenik glavnog knjigovodje trgovacke zadruge u Segedinu 1953-72; strucni saradnik zupanijskog Granskog sindikata u Segedinu 1973-88; sef racunovodstva zadruzne trgovine Agora u Segedinu 1989-92; DOS: sekretar Juznoslovenskog kluba, od 1977; clan predsednistva Demokratskog Saveza Juznih Slovena u Madjarskoj 1984-89; clan predsednistva Srpskog Demokratskog Saveza 1990; clan Konzistorije Budimske eparhije u Sentandreji, clan crkvenog dela komisije za vracanje crkvene imovine, 1991; predsednik Segedinske manjinske samouprave u Segedinu, od 1994; predsednik Srpske pravoslavne crkvene opstine od 1989; clan Predsednistva Samouprave Srba u Madjarskoj i predsednik nadzornog odbora, od 1995. NA: Priznanje za sindikalni rad Srebrni stepen, Priznanje za rad u Patriotskom narodnom frontu. DO: redovno. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. neopredeljen. J: madjarski, srpski. SL: DJurdjevdan. K: Seobe, Crnjanskog. PE: DJurdjevdan je… H: putovanja. A: 6726 Szeged, Bérkert u. 10. I/11. Hungaria.
LUCIC DRAGISA, inzenjer, poslovni covek. Srbin, rodjen 1937, Raska, Srbija, Jugoslavija, sopstvenik eksport-import firme Centroimpex u Koruskoj, kod Klagenfurta; dobar privrednik i poznavalac privrednih kretanja; veoma se angazovao na prikupljanju humanitarne pomoci za Srbe i Jugoslaviju. A (poslovna): Centroimpex, Neudorferstrasse 13A – A 9073 Vikting, Koruska, Austria.
