Pošto je ovih dana u Parizu vruca tema „privremeno zatvaranje Jugoslovenskog kulturnog centra“, odgovor na nepoznanice potražili smo u Ambasadi SRJ, od prvog savetnika Borke Božovic, koja je zadužena za štampu i kulturnu razmenu.
– Cilj jugoslovenske diplomatije je da kulturni ili kulturno-informativni, ili multimedijalni centri postoje u svetu i prezentuju našu kulturu, narocito u zemljama koje su bitne za naše odnose. Pariz je u tom slucaju bio strateški, najvažniji Kulturni centar, jer su i naši odnosi sa Francuskom uvek bili specificni. Pariski JKC je vremenom u svojoj koncepciji izgubio osnovnu ulogu reprezentativnog, u smislu prezentacije naše kulture, odnosno da u vrednosnom smislu bude na nivou na kojem i jeste naša kulturna produkcija.
To mesto, preko puta Centra „Žorž Pompidu“, postalo je „klub“ koji okuplja gradane jugoslovenskog porekla. Programi koji su sprovodeni bili su sasvim prosecne ili katkad vrlo sumnjive vrednosti, a nacin prezentacije ispod uobicajenog nivoa. Razne manifestacije politicke prirode takoder su doprinosile lošem imidžu ovog centra. U francuskoj javnosti je to doživljeno kao svojevrsna propaganda u svrhe bivšeg režima. Ja bih dodala da je on delimicno zloupotrebljen od strane suludih i autisticnih politicara koji su hteli da nas izoluju od celog sveta. U taj Centar, pri tom, nikad ili sasvim retko su ulazili brojni ugledni ljudi naše dijaspore.
Tužno stanje
Objašnjavajuci zateceno stanje u JKC, gospoda Božovic istice da je „pocevši od izgleda, preko opreme u koju se godinama nije ulagalo, pa do stanja u kome se nalazi biblioteka, likovni radovi, itd, više nego loše, gotovo jadno, i da takav kakav je postojao ne bi trebalo da dalje opstane“. Dakle, neophodno je da se JKC renovira, uredi, okreci, opremi multimedijalnom i drugom opremom, obogati novim sadržajima tj. dekontaminira na izvestan nacin. Promenila bih cak i ime, ako mene pitate, jer ta sintagma „kulturno-informativni“ zvuci prevazideno, da ne kažem komunisticki, dodaje naša sagovornica.
U svom fundusu JKC ima biblioteku koja je u tako ocajnom stanju da zahteva strucnu obradu i sasvim profesionalan rad. Bili smo zapanjeni da nakon 20 godina ne postoji nijedan uredan spisak, nijedna evidencija, a ta biblioteka nije siromašna i veoma je dragocena za našu dijasporu.
Deo kadra iz dijaspore
Na pitanje da li i dalje stoji odluka da direktor JKC bude Crnogorac, gospoda Božovic je objasnila:
– Taj kljuc više nije toliko u igri i nije bitan. Najvažnije je da se dobije kompetentna licnost i da izabrani kadar koji ce pokrivati razne oblasti budu sposobni ljudi, dokazani u svojim strukama, da budu mladi ljudi, a pogotovo bi bila dobra kombinacija da jedan deo kadra dode iz zemlje, kao diplomatski predstavnici, a drugi deo da bude na ugovor odavde, koji bi svojim vezama doprineo da rad JKC bude življi, bolji. Cilj je da Centar bude okrenut prvenstveno francuskoj publici, a nece imati karakter kluba jugoslovenskih gradana, iako ce oni uvek moci da dodu i bice ponosni na zemlju i njene predstavnike.
Takva neuredna, zapuštena i nepregledna, ne predstavlja prostor koji bi dostojno prezentirao zemlju. Zato smo i zatvorili JKC, sa namerom da ga uredimo i opremimo kadrovima koji ce biti u stanju da ponesu novu koncepciju, a novi program ce biti sacinjen u Beogradu u dogovoru sa ministarstvima kulture Srbije i Crne Gore i Ministarstvom inostranih poslova.
Na pitanje da li o gradevinskim i drugim zahvatima vec postoji projekat, gospoda Božovic napominje da je rekonstrukcija neminovna, zbog vlage u suterenskim prostorijama, slabe rasvete, loših podova, bibilioteke, depoa.., ali, nažalost, finansijska sredstva za ovakvu akciju još nisu obezbedena.
Dosta improvizacije
– Tu tek treba da se borimo. Zemlja je u jako teškoj situaciji i štošta je prece. Za kulturu uvek ostane najmanje, uvek je na margini, nažalost, mada je suštinski kultura bitna oznaka identiteta, veoma važno polje produkcije svake zemlje, jedno od strateški najvažnijih. Bogatije zemlje su to odavno shvatile, pa, na primer, jedna Velika Britanija kulturu ima kao svoj drugi strateški proizvod.
Ako vec nema sredstava, onda je bolje da JKC ne radi nego da radi na nacin improvizacije, stilom nekadašnjih „radnickih univerziteta“, pogotovo niskog programskog nivoa u zemlji visoke kulture, kaže prvi savetnik ambasade.
Ono što saopštava, a i nada se gospoda Božovic, je da ce se u naredna dva-tri meseca taj prostor renovirati, mada napominje, „da nam nije upala kašika u med“, jer moramo napustiti zgradu Ambasade SRJ i konzularno odeljenje (prilikom podele pripali su Hrvatskoj) i potraživati nove prostore, zbog cega cemo u sledecih par meseci biti u vrlo teškoj situaciji.
– Mi pocinjemo od nule, od pocetka, sa novom ekipom, ali cinimo napore da temelji budu dobri, da uspostavimo odnose, kako bismo mogli funkcionisati na nacin koji podrazumevaju uzusi i principi „normalnih zemalja i normalnog poslovanja uopšte“.
