Iako imaju fakultetsko obrazovanje, sve više mladih akademaca u Nemačkoj mesecima traži posao u struci. Prema podacima Savezne agencije za zapošljavanje, a koje prenosi ,,tagesschau.de“, stopa nezaposlenosti među osobama sa visokom stručnom spremom porasla je sa 2,9% u 2024. na 3,3% u 2025. godini. U Baden-Virtembergu taj rast je još izraženiji sa 2,2% na 2,6%.
Primer je 23-godišnja Anna Schonauer iz Štutgarta. Diplomirala je poslovnu psihologiju na Visokoj školi primenjenih nauka prošlog leta, ali umesto posla u marketinškom istraživanju, trenutno radi kao kasirka u supermarketu ,,Rewe“. Od novembra je poslala preko 50 prijava, stigla je do intervjua u samo nekoliko slučajeva, a posao još nije dobila.
Stručnjaci upozoravaju da tržište rada „poludi“. Prema profesorki Jutti Rump, digitalizacija, veštačka inteligencija i ekonomska kriza smanjuju potražnju za novim kadrovima u nekim sektorima. Dok su pre samo godinu i po diplomci često dobijali ponude pre završetka studija, sada mladi iz ekonomije, prava, IT-a i inženjerstva u proseku traže posao devet do dvanaest meseci.
Ipak, dugoročno perspektiva ostaje dobra. Zbog velikog broja odlazaka u penziju u narednoj deceniji, očekuje se velika zamenska potražnja za visokoobrazovanim kadrovima. Mnogi diplomci trenutno prihvataju prakse ili upisuju master studije dok čekaju bolju priliku.
Za razliku od Nemačke, u Srbiji studenti imaju priliku da još tokom studija volontiraju ili obavljaju stručnu praksu u kompanijama i ustanovama koje deluju u oblastima koje studiraju. Ovo im omogućava da steknu praktično iskustvo, uspostave kontakte i bolje razumeju zahteve tržišta rada još pre diplomiranja.
Nakon sticanja diplome, mladi u Srbiji često se zapošljavaju upravo u firmama u kojima su volontirali ili stažirali, ili sa stečenim praktičnim znanjem lakše pronalaze posao u drugim kompanijama iz svoje struke. To važi za brojne oblasti od medicine, mašinstva, ugostiteljstva i građevinarstva, pa do ekonomije, IT-a i drugih profesija.
U Srbiji se znanje i kompetencije diplomaca visoko vrednuju, te većina njih relativno brzo uspeva da nađe posao u struci, što predstavlja značajnu razliku u odnosu na trenutne izazove sa kojima se suočavaju njihove kolege u Nemačkoj.
Prema podacima iz istraživanja objavljenih 2024. godine, u Srbiji se čak 61% diplomaca uspešno zapošljava u prvoj godini nakon završetka studija, što je direktna posledica sistema stručnih praksi i volontiranja koji je uveliko razvijen na većini fakulteta i visokih škola.
Dodatno, prema podacima Eurostata i nacionalnih izveštaja za 2025. godinu, stopa nezaposlenosti među visokoobrazovanim kadrovima u Srbiji iznosi oko 6,5%, dok je zaposlenost nedavno diplomiranih sa tercijarnim obrazovanjem dostigla 76,3% u prve tri godine nakon studija, znatno brža tranzicija zahvaljujući obaveznim ili preporučenim praksama u oblastima poput medicine, IT-a, mašinstva i građevinarstva.
Na taj način srpski sistem visokog obrazovanja uspešno povezuje teoriju sa praksom preko saradnje sa kompanijama, Nacionalnom službom za zapošljavanje i programima poput ,,Erasmus+“ (omogućava studentima, mladima, profesorima i organizacijama da učestvuju u međunarodnim projektima širom Evrope i sveta, što studentima omogućava da još tokom studija steknu praktično iskustvo u struci, što im kasnije olakšava zapošljavanje, čime se smanjuje jaz između fakulteta i tržišta rada i obezbeđuje stabilnija perspektiva za mlade stručnjake.
Piše: Stefan Stojanović
