Iako imaju fakultetsko obrazovanje, sve više mladih akademaca u Nemačkoj mesecima traži posao u struci. Prema podacima Savezne agencije za zapošljavanje, stopa nezaposlenosti među osobama sa visokom stručnom spremom porasla je sa 2,9 odsto u 2024. na 3,3 odsto u 2025. godini. U Baden-Virtembergu taj rast je još izraženiji – sa 2,2% na 2,6%.
Primer je 23-godišnja Anna Schönauer iz Štutgarta. Diplomirala je poslovnu psihologiju na Visokoj školi primenjenih nauka prošlog leta, ali umesto posla u marketinškom istraživanju, trenutno radi kao kasirka u supermarketu Rewe. Od novembra je poslala preko 50 prijava, stigla je do intervjua u samo nekoliko slučajeva, a posao još nije dobila.
Stručnjaci upozoravaju da tržište rada „poludi“. Prema profesorki Jutti Rump, digitalizacija, veštačka inteligencija i ekonomska kriza smanjuju potražnju za novim kadrovima u nekim sektorima. Dok su pre samo godinu i po diplomci često dobijali ponude pre završetka studija, sada mladi iz ekonomije, prava, IT-a i inženjerstva u proseku traže posao devet do dvanaest meseci.
Ipak, dugoročno perspektiva ostaje dobra. Zbog velikog broja odlazaka u penziju u narednoj deceniji, očekuje se velika zamenska potražnja za visokoobrazovanim kadrovima. Mnogi diplomci trenutno prihvataju prakse ili upisuju master studije dok čekaju bolju priliku.
Piše: Stefan Stojanović
