Na najslavnijem evropskom univerzitetu Sorbona prošlog meseca održano je Veče Srbije i promocija knjige Kosovo apsolutnog. Njen autor, književnik Komnen Bećirović javno priznaje da su svi srpski zvaničnici u Parizu, izuzev ambasadora, bojkotovali ovu manifestaciju i kaže:
Srbi su sebi najveći neprijatelji
U Parizu se aktivnost našeg ambasadora u Unesku dr Dragoljuba Najmanna uopšte ne oseća, a direktor Kulturnog centra Srbije Živorad Mitrović, na primer, ima vremena i državnih para da u ovom srpskom centru promoviše predstave sa smešnim naslovima Lovac na bubašvabe, Pseći život, Ja i Tito
Kosovo: pitanje civilizacije – tema je kojom su se 28. marta na čuvenom univerzitetu Sorbona u Parizu, bavili francuski i po neki srpski intelektualci, kao i malobrojni novinari. Glavni predavač u amfiteatru Gizo bio je književnik Komnen Bećirović, koji je predstavio svoju knjigu Kosovo apsolutnog i prevedena dela Kosovska epopeja i Zadužbine Kosova.
Govoreći o srpskom Jerusalimu, kako Bećirović naziva Kosovo, naglasio je da o njemu albanski intelektualci šire dve velike lažne bajke:
– Prva je priča o po kojoj su Albanci naseljavali Kosovo pre dolaska Slovena na Balkan u VII veku, o čemu nema istorijskih i kulturoloških dokaza. Istorija za njih na Balkanu zna tek od kraja XI veka kad ih, po prvi put, pominje vizantijski istoričar Mihailo Ataliatis. Druga bajka, koju širi pisac Ismailj Kadare prikazuje kako su se Srbi i Albanci oduvek razdirali, dok neosporne istorijske činjenice, počev od one o srpskom poreklu Skenderbega, albanskog nacionalnog junaka, dokazuju da su dva naroda živela u potpunoj slozi kroz ceo Srednji vek, sve do konačnog porobljavanja Balkana od strane Turaka krajem XV veka. Tada su, preobrativši se u islam, religiju porobljivača i stavivši se u njegovu službu, Albanci dobili pravo da raspolažu dobrima, čašću, životom i smrću onih koji su ostali hrišćani. Oni su se, u uzastopnim valovima, sručili sa svojih planina na ravnine Metohije i Kosova, da tu zauzmu srpske zemlje po cenu brojnih pokolja, izgona, najcrnjeg ropstva ili prisilne albanizacije. Za poslednjih 100 godina čak milion Srba je oterano sa Kosova – naglasio je Komnen Bećirović.
Pored uglednog profesora Žan-Pol Bleda na predavanju o Kosovu su govorili i Žan-Pol Bes, izvanredni poznavalac pravoslavnog sveta i autor Kraljevskih gradova, dr Patrik Barioa, svedok srpskog stradanja u Bosni, Krajini i na Kosovu i još tridesetak uglednih pariskih profesora, akademika, pisaca, publicista i novinara.
Francuska podrška
– Ova rasprava o Kosovu, inače, treća po redu u poslednjih pet godina, organizovana je zahvaljujući profesoru Žan-Pol Bledu, ekspertu za srednju Evropu i Balkan, kao upravi Sorbone. Bila je to prilika da u jednom od svetilišta evropske civilizacije govorimo o Srbiji i Kosovu, ali i da pokažemo kako za Francusku naš problem južne pokrajine nije bio ignorisan, odbačen i prezren od strane vladajuće političke klase kao u mnogim drugim evropskim državama. Međutim, ono što nisu uradili Francuzi, uradili smo mi Srbi sami sebi, jer je kopmletna srpska elita iz Francuske i Pariza bojkotovala ovo veče Srbije na Sorboni – otkrio nam je Komnen Bećirović, autor knjige i glavni govornik u amfiteatru Gizo.
Naime, da bi pripremio ovu tribinu na Sorboni književnik Komnen Bećirović je poznao Dragoljuba Najmana, ambasadora Srbije u Unesku,
Živadina Mitrovića, direktora Kulturnog centra Srbije u Parizu i Mihailo Papazoglua, atašea za kulturu i medije u Ambasadi Srbije da mu pomognu i dostave neophodne istorijske, likovne i video materijale o Kosovu, da angažuju francuske i strane kulturne radnike i izveštače, kao i da uzmu direktno učešće u raspravi.
– Ni Najman, ni Mitrović, ni Papazoglu me nisu udostojili čak ni odgovora na moj zahtev. Niti su došli na ovo veče Srbije na Sorboni, niti su poslali svoje službenike. U Parizu se aktivnost našeg ambasadora u Unesku dr Dragoljuba Najmanna uopšte ne oseća, ali se, po pričama pariskih Srba, oseća više prisustvo njegovih sinova, koji, nisu aktivni u srpskoj koloniji. Ali zato direktor Mitrović, na primer, ima vremena i državnih para da u ovom srpskom centru promoviše predstave sa smešnim naslovima Lovac na bubašvabe, Pseći život, Ja i Tito. Ova kulturna ustanova u Francuskoj, koju Francuzi rado posećuju, nije promovisala ni prevod knjige Kosovska epopeja, koju je vrhunski uradio Adolf Davril. Ovo delo je bilo otkrovenje i za Francuze, ali je i njega g. Mitrović bojkotovao. Tako je, po mom skromnom sudu, Kosovo prognano iz Kulturnog centra Srbije u Parizu, iz jedine srpske kulturne institucije na Zapadu – kaže Komnen Bećirović.
Medijsko ćutanje
– U srpskom hramu kulture u srcu Francuske, ispred koga svakodnevno prolazi hiljade ljudi, ja i Francuzi ne videsmo ni jednu jedinu našu knjigu. Nema tu ni Njegoša, ni Andrića, ni Crnjanskog, ni Teslu, ni Istoriju srpskog naroda, ni Kososku epopeju, ni naravno moje delo. Ova državna kuća Srbije, dok su njom vladali dukljanski duhovnici, punih šest godina izopštila je Vladimira Dimitrijevića, najvećeg srpskog izdavača u svetu. čini mi se da je i sada to slučaj, jer je Dimitrijević moj izdavač, a nas dvojica nismo omiljeni u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu. Veliki izlog našeg Kulturnog centra zjapi prazan ili je popunjen delima ljudi koji su marginalci u srpskoj i evropskoj kulturi – primećuje Komnen Bećirović.
Na raspravu u Sorboni nisu bili ni srpski pisci i slikari iz Pariza, a ni mnogi strani novinari, jer je Gedeon Kuts, predsednik njihove asocijacije «zabravio» da ih obavesti. Sličnu zaboravnost je pokazao i ataše za medije u našoj ambasadi, kaže Bećirović.
– Nijedna srpska televizija iz Beograda nije došla da snimi veče Srbije na Sorboni. Novinari sa kojima sam razgovarao se pravdaju da redakcija nema para, a da oni nemaju sponzore za vize i putne troškove. Srećom promociju knjige o Kosovu snimila je u celosti jedna kanadska TV ekipa, koja će nam staviti svoj materijal na raspolaganje, da možemo da ga reemitujemo na tv kanalima u Beogradu. Da sam doveo u Sorbonu silikonske pevaljke turbo folka, verujem, da bi sve naše televizije pohrlile da snime kako polupismene estradne zvezde pohode hram znanja i nauke – kritički je raspoložen književnik Komen Bećirović, koji je napisao pet knjiga o Kosovu.
Kako smo saznali, uprava univerziteta Sorbona i Komnen Bećirović su pomoć jedino dobili od Koordinacionog centra za KiM u Beogradu, koji je preko DHL pošte poslao video snimke zločina nad Srbima na Kosovu. A ostale materijale uprava Sorbone je sama nabavljala preko interneta.
– Prisutni Francuzi, kao i mi Srbi, plakali smo pred strahotnim prizorima srpskog stradanja na Kosovu. To je bio veličanstven trenutak ove večeri, koji nas je naterao da zaboravimo na bojkot naših najbližih saradnika. Ipsalo je da smo pridobili još nekoliko Francuza za prijatelje, ali istovremno i da smo dokazali da smo mi Srbi sami sebi najveći neprijatelji. Da na ovaj skup nije došao ambasador Predrag Simić sa svojim saradnikom Sinišom Pavićem, bila bi ogromna sramota za sve nas – zaključio je svoju priču pariski književnik Komnen Bećirović, jedan od glavnih organizatora predavanja Kosovo: pitanje civilizacije, koje je održano na Sorboni.
Reagujući na javno iskazano razočarenje zbog bojkota predavanja o Kosovu na Sorboni, ambasador Predrag Simić je iskreno podržao Komnena Bećirovića:
– Razumem tvoje razočarenje, pošto ga i sam često doživljavam. I to najčešće kada uložim najviše truda, kao na primer, kada smo prošlog oktobra napunili crkvu sa više od 700 Francuza, koji su došli da slušaju Pavla Aksentijevića i četiri prvaka Beogradske opere. Tada o tome ni jedna jedina reč nije objavljena ni u jednom našem mediju. Ja sam bio oduševljen organizacijom i kvalitetom skupa na Sorboni. O tome sam na sastanku u Beogradu govorio čelnicima naše zemlje. Međutim, mislim da treba da znaš da neki od onih koje kritikuješ imaju sasvim suprotan stav od onoga koji ti i ja delimo. To je realnost Srbije – napisao je Predrag Simić u svom pismu Komnenu Bećiroviću.
