Kosmet nije Sveta Gora

Grčki profesor Evangelos Kofos, dobar poznavalac kosmetskih problema, predložio je formiranje monaške pravoslavne zajednice Kosova i Metohije “da bi se zaštitilo preostalo pravoslavno srpsko duhovno i kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji, ali i obnovilo 150 manastira i crkava srušenih ili spaljenih unazad šest godina, od uspostavljanja međunarodnog protektorata u južnoj pokrajini. Međutim, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi smatraju da bi takvo rešenje bilo veoma sporno.
Prema tom predlogu ta zajednica bi “imala samoupravu po ugledu na Svetu goru atosku u severnoj Grčkoj”, i tako stekla međunarodni identitet. Prema Kofosovom obrazloženju, “ova sveštena zajednica obuhvatala bi najvažnije monaške zajednice”, a “manastirima bi bili priključeni i njihovi delovi – metosi, skitovi, zadužbine, kao i srednjovekovni i noviji sekularni spomenici, imenom pomenuti”. Bez obzira na geografsku nepovezanost, tom Monaškom pravoslavnom zajednicom (MPZ), prema prof. Kofosu, “upravljalo bi se preko ustavne povelje koju će sastaviti MPZ, odobriti srpska Patrijaršija, a poštovati vlast koja će vršiti državnu upravu na Kosmetu”.
Isto kao što je protiv podele pokrajine na srpski i albanski deo, Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve ne podržava ni ovaj predlog, smatrajući ga “spornim u mnogim tačkama”.
Prema mišljenju vladike Teodosija vikarnog episkopa vladike Artemija, “atoski model bi mogao da bude samo primer, ali ne da se u celosti sprovede”. On smatra da je najvrednije srpske kulturno-istorijske spomenike, kao deo evropske kulturne baštine od posebnog značaja, potrebno staviti pod zaštitu Saveta Evrope i međunarodnim zakonskim propisima zaštititi.
Banjski iguman Simeon, sekretar vladike Artemija, napominje da na Kosovu i Metohiji, za razliku od monaške Svete gore, živi i narod, a tu su i ženski manastiri, dok je na Svetoj gori ženama već vekovima uskraćen pristup. On se pribojava da se predlogom prof Kofosa, “razbija Eparhija raško-prizrenska, a na mala vrata uvodi nova crkvena zajednica, za koju nije izvesno da li bi u budućnosti mogla da bude nukleus neke nove crkvene zajednice”.