Na dvodnevnoj skupštini Eparhije srednjoevropske održanoj u petak i subotu u manastiru Presvete Bogorodice u Himelstiru glavne teme bile su integracija, asimilacija i očuvanje nacionalnog identiteta.
Iako je programom bilo predviđeno da se o ovim temama prvi dan govori sa pastirsko-crkvenog stanovišta, a drugi dan sa sociološko-državnog aspekta, tok diskusije već prvog dana pokazao je da je ova podela više metodološka ili veštačka „jer tu ne postoje dva stanovišta koja se suprotstavljaju“, kako to reče Dragan Vukšić, generalni konzul Srbije i Crne Gore iz Frankfurta.
Iako se referat prote namesnika Slobodana Miljevića, „živog svedoka“iz Štutgarta, tokom rasprave pokazao kao dobra platforma za diskusiju, ni on nije mogao da ne dotakne državu „koja je izvor napajanja i garant opstanka u različitosti“.
Iako je skup za cilj imao zadatak da iznađe bar neka rešenja za očuvanje identiteta, stekao se prividan utisak, kao da se umesto uzroka traži krivac zbog „činjenice“ što su „Srbi najpodložniji asimilaciji“. Pa ipak, prota Miljević je jasno stavio do znanja da Crkva treba da bude osnovni nosilac borbe za očuvanje identiteta i da je ona spremna da se uhvati u koštac sa izazovom asimilacije, koja svetskim procesom globalizacije postaje sve izraženija.
Država na „optuženičkoj klupi“
Sa njegovim stavom u svom referatu, složila se i Radmila Ninić, član Saveta Eparhije, za koju je Crkva „i po prirodi zadatka, moralno najodgovornija za očuvanje duhovnog zajedništva Srba“.
– Političke strukture nove vlasti iz matice oslanjaju se u dijaspori poput svojih prethodnika na svoje pristalice, a problemi rasejanja ostaju nerešeni – kazala je gospođa Ninić.
Za Predraga Rakočevića, delegata iz štutgartske parohije, znanje maternjeg jezika je na prvom mestu, ali neki svštenici bili su mišljenja da je to ipak vera.
– Odnos crkve i škole, vere i jezika je veoma važan. Jezik jeste naše bogatstvo, ali nije jedino – bio je mišljenja vladika Konstantin.
Ni fundamentalisti, ni najgori
Na skupu u Himelstiru bilo je mnogo kritike i samokritike, pa se na skupu o Srbima u dijaspori stvorila prividna slika, kao o narodu koji za očuvanje identiteta nije ništa učinio.
– Nismo hrišćanski fundamentalisti, a nismo ni najgori. Sa 450.000 pravoslavaca u Nemačkoj smo najmoćnija pravoslavna grupa. U našim hramovima u Nemačkoj okupljaju se pravoslavci i drugih nacija – gotovo revoltirano, naglasio je u jednom trenutku dr Dušan Vasiljević, član Saveta dijaspore.
Dr Dušan Vasiljević, član Saveta dijaspore i predsednik Crkvene opštine Bremen, bio je jedan od prvih koji je upozorio na neorganizovanost dijaspore, iako je i on državi zamerio na slaboj komunikaciji sa Savetom dijaspore. Ako je prvog dana većanja država već „stavljena na optuženičku klupu“, bilo je logično očekivati da je „državni referatori“ drugog dana “ brane „, ali to se nije dogodilo.
Naime, drugog dana, kada je o temi prema programskoj podeli trebalo da se govori sa sociološko-državnog aspekta govorili su prof. dr Jovan Filipović, savetnik predsednika Republike Srbije, Tatjana Conić, sekretar Ambasade SCG iz Berna, Nikola Dimitrovski, savetnik za dijasporu pri Ambasadi SCG iz Beča i Zlatomir Živković, prvi savetnik Ambasade SCG u Berlinu. Međutim, umesto „odbrane“ države, oni su više vremena posvetili analizi problema na osnovu iskustava u „njihovim“ zemljama.
Podrška mladima
Prof. Filipović iz Beograda, koji je i član Saveta dijaspore, istakao je značaj mladih iz dijaspore za promociju demokratije privrednog razvoja u otadžbini i bržeg uključivanja matice u evropske tokove.
Iz iscrpnih analiza ostalih referata, pokazalo se da zakonodavstva zemalja imigracije, iako govore o multikulturnom društvu, u stvari rade na asimilaciji mladih stranaca, a svojim propisima istovremeno neutrališu uticaj zemalja emigracije.
Nakon saslušanih referata došlo se do saznanja da naša ekonomski oslabljena zemlja, bar u dogledno vreme, ne može da pruži ni materijalnu pomoć. Ali, prema rečima savetnika Živkovića, matica svoje mlade na putu integracije ipak neće ostaviti same.
Neće biti šteta
– Mudrost i dobrota će nas sačuvati. Ako budemo živeli po veri pravoslavnoj, održaćemo se i mi u otadžbini i Srbi u svetu, a ako ne budemo, neće biti šteta ako nestanemo -citirala je Radmila Ninić patrijarha Pavla, kada je voditelj, prota Dušan Kolundžić, podnosioce referata zamolio da na kraju ukratko rezimiraju rad skupštine
Mnogo vremena posvećeno je i ulozi klubova . NJihov dosadašnji rad ocenjen je kao neprilagođen novim uslovima, ali konzul Vukšić, Meštrović iz Salcburga i vladika Konstantin suprotstavili su se nekim mišljenjima da su klubovi kao takvi postali nepotrebni. Umesto njihovih zatvaranja treba da se radi na reformisanju klupskih aktivnosti, a saradnja Crkve i klubova treba da se proširi i stavi na nove osnove.
Konferencija kao prvi skup koji je u istoriji Eparhije posvećen problemu integracije i očuvanju identiteta, ocenjena je pozitivno, tim pre što je to prvi put da „država, crkva i narod vode zajednički dijalog“. U zaključcima je istaknut ključni značaj Crkve u očuvanju identiteta .
