Kada Vanesa van Edvards drži korporativne radionice i obuke, prvo pita učesnike da li su dobri slušaoci. Najmanje 90% njih tvrdi da jesu. Onda ih pita da li bi joj dozvolili da pogleda snimak njihovog poslednjeg sastanka na Zum-u.
Kada pregleda snimke, gotovo uvek primeti isto: lica bez izraza i bez ikakvih signala koji bi sagovorniku pokazali da ga zaista slušaju, piše Time.
„Počeli smo da gasimo sopstvene signale pažnje, a poslednjih godina je to postalo još gore“, kaže Van Edvards, osnivačica laboratorije za istraživanje ljudskog ponašanja „Science of People“ i autorka knjige Cues: Master the Secret Language of Charismatic Communication.
To je problem jer, kako kaže, „svaka osoba u razgovoru brine da nije saslušana — i da nije shvaćena“.
Rešenje je ono što ona naziva „glasnim slušanjem“ — pokazivanje kroz lice i telo da niste samo prisutni, već zaista uključeni u razgovor.
Evo 10 načina kako da postanete bolji slušalac.
1. SLUŠAJTE KAO DA PRVI PUT ČUJETE PRIČU
Jedan od najčešćih razloga zbog kojih prestajemo da slušamo jeste uverenje da već znamo šta će osoba reći. To se najčešće dešava u dugim vezama, porodici ili među kolegama.
Džulijan Trežer savetuje da slušate „kao prvi put“ — sa istom radoznalošću kao kada ste tek upoznali nekoga.
„Uvek postoji nešto novo što možete da naučite u svakom razgovoru“, kaže on.
2. OPONAŠAJTE EMOCIJU SAGOVORNIKA
Lice govori mnogo više od reči.
Ejmi Arijas objašnjava da ista rečenica može zvučati potpuno drugačije u zavisnosti od izraza lica.
Ako je neko uznemiren, vaš izraz treba da pokaže razumevanje te emocije — ne automatski osmeh i umirivanje.
3. POVREMENO PODIGNITE OBRVE
Podizanje obrva univerzalni je znak interesovanja.
„Kada nam je nešto zanimljivo, obrve se podignu kako bi oči ‘videle više’“, kaže Van Edvards.
Ali ne preterujte — inače ćete izgledati kao da ste stalno iznenađeni.
4. KLIMAJTE GLAVOM POLAKO I SMIRENO
Brzo i neprekidno klimanje može delovati veštački.
Van Edvards preporučuje sporo trostruko klimanje glavom — ritam koji pokazuje da pratite razgovor i podstiče osobu da nastavi.
5. NAGNITE GLAVU KA SAGOVORNIKU
Blago naginjanje glave šalje poruku: „Želim bolje da te čujem.“
„Zato nam deluje slatko kada psi ili mačke nagnu glavu“, kaže Van Edvards.
6. NAGNITE SE UNAPRED
Naginjanje ka sagovorniku jedan je od najstarijih znakova zainteresovanosti.
Suprotno tome, zavaljen položaj ili oslanjanje glave na ruku često deluju kao dosada ili umor.
7. OKRENITE TELO KA OSOBI KOJA GOVORI
Van Edvards ovo naziva „fronting“ — okretanje stopala, trupa i glave ka sagovorniku.
Ako su vam stopala okrenuta ka izlazu, šaljete signal da biste radije bili negde drugde.
8. KORISTITE KRATKE REAKCIJE KOJE ODGOVARAJU EMOCIJI
Mala ubacivanja poput „stvarno?“, „uh“, „nema šanse“ ili „vau“ pokazuju da pratite razgovor.
Važno je da ton odgovara emociji sagovornika. Veselo „oho!“ nije prikladno kada neko govori o ozbiljnom problemu.
9. NE PREKIDAJTE TIŠINU PO SVAKU CENU
Neki od najboljih znakova pažnje jesu oni koje ne pravite.
Nemojte odmah popunjavati pauzu kada osoba traži prave reči, niti posezati za telefonom da nešto proverite.
Sagovornik ne vidi vašu nameru — vidi samo da ste skrenuli pažnju sa njega.
10. SLUŠANJE ZAHTEVA ENERGIJU I TRUD
Na kraju svakog semestra, profesorka Arijas pita studente kako se osećaju nakon časa slušanja.
Odgovor je skoro uvek isti: iscrpljeno.
„Ali vi ste samo sedeli“, kaže im kroz šalu.
„Da, ali smo slušali“, odgovaraju studenti.
I upravo je to poenta: pravo slušanje zahteva energiju i trud.
Ali nagrada je velika — ljudi ne odlaze samo sa osećajem da su saslušani, već i da su zaista shvaćeni.
