Nepredvidivo ponašanje i ekstremne izjave predsednika Donalda Trampa poslednjih dana i nedelja dodatno su rasplamsale raspravu koja ga prati već deceniju na američkoj političkoj sceni – da li je proračunat i „lukav kao lisica”, kako ili jednostavno lud.
Niz nepovezanih, teško razumljivih i ponekad vulgarnih izjava, kulminirao je prošlonedeljnom pretnjom da će „čitava civilizacija nestati večeras” ako se Iran zbriše sa mape, kao i njegovim napadom na papu, koga je nazvao „SLABIM prema kriminalu i užasnim u spoljnoj politici”. Sve to ostavilo je utisak kod mnogih da je reč o rastrojenom autokrati opijenom moći, piše Njujork tajms.
Ipak pronicljiv?
Bela kuća odbacila je takve ocene, navodeći da je Tramp pronicljiv i da drži protivnike u neizvesnosti. Ipak, njegovi ispadi otvorili su pitanja o američkom liderstvu u vreme rata. Iako je i ranije bilo predsednika čija je sposobnost dovođena u pitanje – poslednji je bio Džozef R. Bajden Mlađi, koji je vidljivo stario pred očima javnosti – nikada u modernoj istoriji stabilnost jednog predsednika nije bila toliko javno i detaljno analizirana, i to sa potencijalno ozbiljnim posledicama.
Demokrate, koje već dugo dovode u pitanje Trampovu psihološku sposobnost, ponovo su zatražile aktiviranje 25. amandmana kako bi bio smenjen zbog nesposobnosti. Međutim, zabrinutost ne dolazi samo sa levice, od komičara ili stručnjaka za mentalno zdravlje koji procenjuju „na daljinu”. Sada se čuje i među penzionisanim generalima, diplomatama i stranim zvaničnicima – ali i među pojedinim bivšim Trampovim saveznicima na desnici.
Bivša kongresmenka Mardžori Tejlor Grin, republikanka iz Džordžije koja se nedavno razišla sa Trampom, podržala je ideju o aktiviranju 25. amandmana, rekavši za CNN da pretnja uništenjem Irana „nije čvrsta retorika, već ludilo”. Konzervativna podkasterka Kendis Ovens nazvala ga je „genocidnim ludakom”, dok je teoretičar zavere Aleks Džouns rekao da Tramp „brblja i zvuči kao da mu mozak ne radi baš najbolje”.
Sumnje i od bivših saradnika
Sumnje u Trampovo stanje dolaze i od ljudi koji su ranije radili s njim. Još pre sporne objave o civilizaciji, Taj Kob, advokat iz Bele kuće tokom Trampovog prvog mandata, rekao je novinaru Džimu Akosti da je predsednik „očigledno lud čovek” i da njegovi noćni ispadi na društvenim mrežama „pokazuju nivo njegovog ludila”. Stefani Grišam, bivša portparolka Bele kuće, napisala je da „očigledno nije dobro”.
Tramp je uzvratio dugom i besnom objavom na društvenim mrežama. „Imaju jednu zajedničku stvar – nizak IQ”, napisao je o Ovens, Džounsu, Megan Keli i Takeru Karlsonu. „To su glupi ljudi, oni to znaju, njihove porodice to znaju i svi ostali to znaju!” Uzvratio im je optužbom da su „ludaci, izazivači problema” koji će reći bilo šta zbog publiciteta.
Iako se kritike sa desnice nisu prelile u Kongres, gde republikanci i dalje javno podržavaju predsednika, niti do kabineta koji bi morao da odobri aktiviranje 25. amandmana, one odražavaju rastuću zabrinutost među građanima. Istraživanja pokazuju da sve više Amerikanaca dovodi u pitanje Trampovu sposobnost, posebno kako se približava 80. rođendanu.
Amerikanci sumnjaju u njega
Anketa Reuters/Ipsos iz februara pokazala je da 61 odsto Amerikanaca smatra da je Tramp s godinama postao nepredvidiviji, dok samo 45 odsto veruje da je „mentalno oštar i sposoban da se nosi sa izazovima”, što je pad u odnosu na 54 odsto iz 2023. godine. U anketi YouGov-a, 49 odsto ispitanika smatra da je previše star da bi bio predsednik, dok 39 odsto misli suprotno.
Demokrate su dodatno zaoštrile retoriku. Senator Čak Šumer nazvao ga je „izuzetno bolesnom osobom”, Hakim Džefris „van kontrole”, dok je kongresmen Ted Lju bio još direktniji. Džejmi Raskin zatražio je od lekara Bele kuće procenu predsednikovog stanja, ukazujući na „znake demencije i kognitivnog pada”.
Trampovi branioci odbacuju ove tvrdnje i tvrde da je reč o strategiji, a ne poremećaju. „Tramp tačno zna šta radi”, napisala je kolumnistkinja Liz Pik.
“Treba nam još ljudi poput mene”
Sam Tramp je odbacio kritike. „Ako je to tačno, onda nam treba još ljudi poput mene”, rekao je novinarima.
Pitanja o njegovoj stabilnosti prate ga još od prve kampanje 2016. godine. Njegov tadašnji šef kabineta Džon F. Keli čak je čitao knjigu „Slučaj opasnog Donalda Trampa” kako bi bolje razumeo svog šefa, zaključivši da je mentalno bolestan.
Sumnje u mentalno stanje predsednika nisu novost u američkoj istoriji. Abraham Linkoln borio se s depresijom, Vudro Vilson se nikada nije oporavio od moždanog udara, dok je Ronald Regan pokazivao znake slabljenja pred kraj mandata.
Tramp je ponekad i sam koristio imidž nepredvidivog lidera kao strategiju. „Neka misle da sam lud”, rekao je jednom Niki Hejli. Ipak, nedavno je priznao da u ovom slučaju nije blefirao kada je pretio Iranu.
Psovke, netačne tvrdnje…
Za razliku od ranijih predsednika, Tramp je pod stalnim javnim nadzorom, naročito zbog društvenih mreža. U drugom mandatu deluje još manje suzdržano – koristi više psovki, govori duže i često iznosi netačne tvrdnje.
Tako je, između ostalog, pogrešno tvrdio da mu je otac rođen u Nemačkoj (rođen je u Bronksu), mešao Grenland i Island i govorio o nepostojećem ratu između Kambodže i Jermenije.
Napadao je i kritičare, optužujući ih za izdaju, a u jednom slučaju čak je tvrdio da je reditelj Rob Rajner ubijen zbog protivljenja njemu – što nije tačno.
Za razliku od prvog mandata, sada oko njega gotovo da nema savetnika koji bi pokušali da ga obuzdaju. „Svi ćute i gledaju u pod”, kaže istoričar Džulijan Zelajzer.
Ipak, deo njegove baze upravo podržava takav stil. „Šta je više antiestablišment nego lider koji deluje kao da je van kontrole?”, zaključuje Zelajzer.
