(ponedeljak 9. april, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Pre šest godina svaki stanovnik je dugovao 401 evro, a danas više
od 800 evra. Građani u Srbiji su uglavnom bili izigrani obećanjima
političara, na primer, na prethodnim izborima bila su udarna ona o
200.000 novih radnih mesta ili hiljadu evra od akcija. U Resniku je
mirno posle incidenata između policije i građana koji se protive
doseljavanju Roma.
Sankt Petersburg: modelari obeležavaju godišnjicu leta u svemir Jurija Gagarina
Banke potražuju 20 milijardi evra
Građani, firme i poljoprivrednici sve više se zadužuju i kasne sa
otplatom kredita, objavljuju Novosti. Dugovi prema bankama dostigli su
gotovo 20 milijardi evra, a docnja je premašila 11,6 odsto. Prema
podacima Kreditnog biroa, kompanije duguju oko 13 milijardi evra, a
građani 5,5 milijardi evra.
Sa poslednjim danom prošle godine, 90.433 građana je kasilo sa
otplatom kredita, zatim oko 16.000 preduzeća i blizu 10.500
poljoprivrednika. Samo od marta prošle do marta ove godine taj broj je
uvećan za više od 6.500 dužnika, a među njima prednjače građani.
Stanovništvo kasni sa ratama pre svega zbog loše materijalne
situacije, odnosno smanjenih i neredovnih primanja, gubitka posla i
rasta kursa.
Rata, u principu, stalno beži plati. Ili, rast zarada kaska za rastom
dugova i anuiteta. Na primer, svaki stanovnik je u 2009. imao dug od
661 evro, koji se u 2011. godini popeo na 816 evra – porastao je za
23,45 odsto. Prosečna zarada u, na primer, maju 2009. iznosila je 31.086
dinara, a u istom mesecu 2011. je bila 35.362 dinara – porasla je za
13,76 odsto. Ako se pak uporede podaci o zaduženosti građana, vidi se da
su krediti po glavi stanovnika uvećani dvostruko. Naime, pre šest
godina svaki stanovnik je dugovao 401 evro, a danas više od 800 evra.
Tuča u Resniku
U Resniku je juče grupa meštana pokušala da spreči postavljanja
kontejnera za stanovanje za Rome, a prilikom intervencije policije, koja
je privela četiri osobe, lakše je povređeno 11 policajaca i dva
građanina, prenosi Politika. Policija je juče blokirala izlaz iz Resnika
kako bi sprečila meštane da blokiraju obilaznicu koja vodi do starog
rasadnika, gde je u toku postavljanje kontejnera za stanovanje.
U Resniku je mirno posle incidenata između građana koji se protive
doseljavanju Roma i policije. U policijsku stanicu Rakovica, zbog sumnje
da su izazivali nerede, privedeno na razgovor 15 osoba, piše u
Novostima.
Ralbic – lužički Srbi obeležavaju uskrs u Ralbicu
Ludom radovanje
Izborne kampanje – ludom radovanje: Od „resetovanja“ kredita do 13.
Penzije, naslov je u Blicu gde dalje piše kako su nerealna obećanja su
uobičajena u kampanji, a ova će ostati upamćena po 100 milijardi evra
stranih investicija, što nam obećavaju naprednjaci, 13. penziji za
Novosađane, kako najavljuju iz URS, ili smanjenju kamate na kredite, u
šta nas uveravaju radikali.
– Građani u Srbiji su uglavnom bili izigrani obećanjima političara.
Na primer, bila su udarna ona o 200.000 novih radnih mesta ili hiljadu
evra od akcija. Njih i danas pamtimo. Iako nisu ispunjena, ljudi će
ponovo izaći na izbore i glasati. Neki nesvesno, a pojedini se ipak
nadaju da će stranke možda ovog puta držati do date reči. I to je
potpuno prirodno – objašnjava Svetlana Logar iz Stratedžik marketinga.
Zukorlić, opet…
Potpisi za predsedničku kandidaturu Muamera Zukorlića spremni su, a u
Republičku izbornu komisiju stići će do kraja nedelje, piše u
Novostima. Lider Islamske zajednice u Srbiji tako će postati prvi verski
poglavar koji izlazi na crtu političarima. To se do sada nije dogodilo
ni u jednoj evropskoj državi, a jedina zemlja koja poznaje ovakvu praksu
je Iran, gde je na čelu države verski lider – ajatolah!
Iako kao svaki drugi građanin na to ima pravo, ovaj presedan mnogi
tumače kao kršenje Ustava islamske zajednice, ali i principa odvojenosti
države i verskih zajednica. Teško je i pretpostaviti kako bi javnost
reagovala da se na izbornom listiću nađe ime nekog od pravoslavnih
vladika ili katoličkih biskupa.
Razmišljanja o izborima
Ako razlika između dva najjača predsednička kandidata 6. maja, a malo
ko sumnja da to neće biti Boris Tadić i Tomislav Nikolić, bude manja od
pet odsto, onda slabije plasirani ima šansu da napravi preokret u
drugom krugu. Sve iznad tog procenta, kaže profesor Vladimir Goati za
Politiku, čini drugi krug mnogo manje neizvesnim. Prvi će ostati prvi,
ko god da to bude, jer niko nema toliko rezervi glasova iz drugih
stranaka koje bi onom na drugom mestu pomogle da prevaziđe razliku iz
prvog kruga.
Zlatna rezervalideru DS-a su pristalice URS-a, LDP-a i SPS-a, ali i
nacionalne manjine, dok bi Nikolić eventualno mogao da računa da će za
njega u drugom krugu glasati simpatizeri DSS-a, smatra Vladimir Goati.
– Očekujem da Demokratska stranka i Srpska napredna stranka pokupe
dve trećine glasova na izborima. Najviše će profitirati dve megastranke,
a posebno Demokratska stranka – kaže u intervjuu za Blic Vladimir
Goati, predsednik Transparentnosti Srbija. Ističući ocenu da će zbog
raspisivanja predsedničkih izbora rezultati biti drugačiji nego da su
raspisani samo parlamentarni, Goati objašnjava da će se najverovatnije
pojaviti fenomen strateškog glasanja koji je sve prisutniji i u svetu.
Zbog raspisivanja opštih izbora, stranke koje imaju harizmatične lidere
proći će bolje.
Potez Borisa Tadića nije ni demokratski ni fer, jer on već više od
mesec dana trči izbornu trku i vuče DS. Ali URS će učestvovati u ovoj
neravnopravnoj utakmici, i za parlament i za predsednika i iznenaditi
mnoge postignutim rezultatom – kaže u intervjuu za Novosti Verica
Kalanović, potpredsednica Vlade i članica Predsedništva URS u tekstu pod
naslovom Kalanović: Trka nije poštena.
Psiholog Žarko Trebješanin, jedan od članova Pressovog izbornog
ekspertskog tima, dao je stručnu procenu kandidata za mesto predsednika
Srbije, piše u ovom listu pod naslovom Moderan lider ili šumadijski
domaćin. Po njegovoj oceni, među imenima koja se do sada pominju u trci
za predsedničku fotelju ima nekoliko potpunih autsajdera, a najlošiji
potez u izboru kandidata napravili su radikali s Jadrankom Šešelj.
Lepota je prolazna
Žene se više od muškaraca na izborima rukovode izgledom kandidata i
njegovim ponašanjem, piše u Politici pod naslovom Lepota donosi
glasove. Boris Tadić, predsednik DS-a, jedini uvek ima više simpatija
ženskog pola. To nisu glasovi to su simpatije, u svim generacijama žena,
a ponajviše mlađim. Veće simpatije muške populacije imaju Tomislav
Nikolić i Vuk Jeremić. Tako kažu istraživanja javnog mnjenja, objavljuje
list a u prvom komentaru na ovaj tekst, u Internet izdanju, čitatelljka
koja se potpisala kao Milica Popov napisala je:
Meni je đilas najepši. Lepota dolazi od bogatstva, a on je bogat.
Mislim da je zato popularan. Narod voli bogatstvo. Lepota je prolazna.
Nepoznat broj dvojnih državljana Srbije
U Srbiji ne postoji evidencija o broju građana koji osim srpskog
imaju i drugo državljanstvo. Podatke o broju srpskih državljana koji
imaju pasoš još neke države, nema ni Ministarstvo spoljnih poslova, ni
Ministarstvo vera i dijaspore, ali ni MUP Srbije, objavljuje Danas.
Istraživanje Instituta za imigracijsku politiku iz 2008. je pokazalo
da skoro polovina država u svetu na neki način toleriše dvojno
državljanstvo. U Evropi je postojao sporazum koji je obavezivao države
da ograniče davanje dvojnog državljanstva, sve do njegovog poništavanja
1990. godine. Građani su se morali odreći svog starog državljanstva kako
bi dobili novo, a države koje su napustili su se često odricale
iseljenika koji su naturalizovani u inostranstvu.
Dijaspora je izvor i velikih prihoda, što je slučaj i u Srbiji.
Sjedinjene Američke Države su po pitanju duplog državljanstva
verovatno jedna od najliberalnijih zemlji na svetu. U SAD čak 90 odsto
imigranata iz 20 država, iz kojih dolazi najveći broj imigranata –
zadržava i svoje prvo državljanstvo. Kada je reč o državama EU, čini se
da zbog problema sa imigracijom najveći broj njih želi da zaustavi
postupak liberalizacije kada je reč o dvojnom državljanstvu.
Demokratija u Rusiji
Mitinzi i kontramitinzi koji su Rusiju, tačnije njenu
prestonicuMoskvu, potresali od decembarskih parlamentarnih do martovskih
predsedničkih izbora, kao da počinju da daju rezultate. Doduše ne
onakve kakve je tražila opozicija, ali je sada već nesumnjivo da
najvećoj državi na svetu predstoje značajne političke promene.
Jedan od najjasnijih signala je namera novoizabranog šefa države
Vladimira Putina da se, već po stupanju na dužnost (6. maja), stavi na
čelo Opštedruštvenog narodnog fronta, širokog političkog pokreta koji
bi, kako se najavljuje, trebalo da bude zamena za trenutno vladajuću
partiju Jedinstvenu Rusiju.
U istom smeru ide i nedavno usvojen zakon po kojem je broj potpisa
punoletnih građana neophodnih za osnivanje političke partije smanjen
drastično – sa 40.000 na svega 500. Da li će, i koliko, potpis aktuelnog
predsednika Dmitrija Medvedeva na novi zakon o partijama značiti korak
dalje u razvoju ruskog političkog života pokazaće vreme. Ipak,
praktično, davanje šanse svakome da, u vremenu interneta i, društvenih
mreža, krene u političku avanturu, otvara sasvim novi stranački front.
Kako za Politiku piše ruski politikolog Oleg Bondarenko, u Rusiji
je već počela ubrzana smena gubernatora. Velike promene očekuju i
vladu.
Ratovanje na Internetu
U vreme kada je društvo zavisno od računarskih mreža, ratovanje se
može voditi i drugim sredstvima – računarskom tehnologijom. Kakva su
pravila sajber-ratovanja i ima li ih uopšte, Politika objavljuje
razgovor s majorom Draganom Mladenovićem iz Garde Vojske Srbije, čiji je
magistarski rad Međunarodni aspekt sajber-ratovanja odbranjen
najvišom ocenom na Fakultetu organizacionih nauka, a zatim nagrađen od
Privredne komore Beograda.
Najčešće se misli da je reč o slanju virusa i da se sajber-ratovanje
vodi na internetu. Međutim, to nije tačno, reč je osajber-prostoru,u
koji spadaju i zasebne informacione mreže vojske, privrede, finansijskih
ustanova, gradske infrastrukture i servisa poput bankomata, bus plus
kartica, čipova za zaštitu robe. Skoro polovina interneta nije dostupna
očima javnosti i pretraživačima, a nijedan ozbiljan informacioni sistem
nije umrežen na javne mreže – objašnjava major Mladenović, u tekstu pod
naslovom Zemlja se brani i u sajber prostoru.
U Podgorici napadnut novinar Presa
Veselin Barović u kafiću u centru Podgorice psovao i pretio našem
novinaru Marku Milačiću. U koškanju s obezbeđenjem Milačiću povređena
ruka, objavljuje Pres. Veselin Barović, jedan od najbližih saradnika
Mila đukanovića, napao je u jednom podgoričkom kafiću urednika
crnogorskog izdanja Pressa Marka Milačića. On je našeg novinara opsovao,
a onda mu zapretio da više ne sme da ga pominje u svojim tekstovima.
Crnogorska javnost tvrdi da ovim potezom prestravljeni i odlazeći režim
Mila đukanovića pokušava da zaplaši slobodne i nezavisne novinare i
kritičare vlasti, piše u ovom listu.
Ubistva i samoubistva
Epidemija samoubistava, čini se, zahvatila je Beograd. Za samo 48
sati četvorica muškaraca skočila su sa zgrade, a još jedan se ubio
skokom sa Pančevačkog mosta, objavljuju Novosti. Povećan broj ljudi koji
sebi oduzimaju život tradicionalno se povezuje sa prelaznim godišnjim
dobima ili praznicima, ali ima i stručnjaka koji ukazuju da taj stav
nema jako uporište. Slučajnost ili ne, tek i u aprilu prošle godine u
jednom danu zabeleženo je čak pet pokušaja samoubistva koji su se,
srećom, okončali neuspešno.
Više od polovine ubistava u Srbiji u toku prošle dogodila su se među
članovima porodice, bliže i dalje rodbine, nevenčanim supružnicima,
komšijama, prijateljima, piše u Politici pod naslovom Ubice sve
brutalnije. U Srbiji se tokom prošle godine dogodilo 112 ubistava,
pokazuju podaci Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije. Više od
polovine, čak 57, ubistava počinili su poznati izvršioci. To su ubistva
koja se događaju među članovima porodice, bliže i dalje rodbine,
nevenčanim supružnicima, među komšijama, prijateljima, poznanicima…
Ubistvo u Novom Sadu
U masovnoj tuči koja se u noći između subote i nedelje dogodila u
Ulici Veselina Masleše u Novom Sadu, život je, posle uboda nožem,
izgubio Novosađanin Srđan Mandić (25), objavljuju Novosti. Teško je
povređen još jedan stanovnik Novog Sada, Željko M. (30), koji je zbog
uboda nožem u grudni koš primljen na grudno odeljenje Instituta za
onkologiju u Sremskoj Kamenici.
Policija intenzivno traga za Petrom P. (19), koji ima boravište u Novom Sadu, a na koga se sumnja da je nožem usmrtio Mandića.
Pregovori o izručenju
Delegacija srpskog pravosuđa, sa ministarkom pravde Snežanom Malović
na čelu, sastaće se naredne sedmice sa španskim kolegama u Madridu radi
dogovora oko daljeg procesuiranja Luke Bojovića i još dvojice uhapšenih
9. februara u Valensiji, objavljuju Novosti.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je
jučeTanjugu da će, pored Bojovićeve grupe, teme sastanaka u Madridu biti
borba protiv organizovanog kriminala uopšte, kao i razvoj saradnje
srpskih i španskih ministarstava pravde i tužilaštava.
Rukometaši idu na Olimpijadu
Rukometna reprezentacija Srbije plasirala se danas na Olimpijske igre
u Londonu pošto je na kvalifikacionom turniru u Alikanteu zauzela drugo
mesto iza Španije, a ispred Poljske i Alžira, javlja Politika.
Konkurent Srbije za drugo mesto na turniru Poljska poražena je
ubedljivo od Španije sa 22:33 pa će Srbija kao drugoplasirani tim
putovati u London.
česi pobedili
Teniska reprezentacija Srbije izgubila je u Pragu od domaće selekcije
češke konačnim rezultatom 4:1, u četvrtfunalu Svetske grupe Dejvis
kupa, prenosi Politika.
češka je ranije obezbedila plasman u polufinale, a u poslednjem
singlu bez takmičarskog značaja Lukaš Rosol je savladao Viktora Troickog
sa 7:6 (7:5), 7:5.
