Pokrajinska Vlada AP Vojvodine osnovala je 2006. godine Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima. Zadatak Fonda je da pomogne trajno zbrinjavanje izbegličke populacije koja živi na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Od svog osnivanja Fond sprovodi aktivnu politiku podrške izbegličkoj populaciji koja se još uvek suočava sa poteškoćama integracije odnosno problemima stambenog zbrinjavanja i lošeg socijalno-ekonomskog statusa. Posetili smo Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima čije je sedište u Novom Sadu i gde nam je odgovore dao direktor fonda Duško Ćutilo.
Već sam naziv definiše primarni cilj i delokrug rada Fonda. Recite nam koje su najznačajnije mere koje provodite i koliko je izbeglih osoba do sada osetilo dobrobit delovanja vaše organizacije.
– Fond je osnovan upravo iz razloga da bude institucija koja će da pomogne stambeno zbrinjavanje i integraciju izbegličke populacije u AP Vojvodini. Radi se o ljudima koji su izbegli sa prostora Hrvatske, Bosne i Hercegovine usled raspada SFRJ, ali i raseljenih osoba sa područja AP Kosovo i Metohija. Od svog osnivanja do danas, Fond kroz niz programa koje realizuje želi da pomogne toj populaciji, prvenstveno u stambenom zbrinjavanju, kupovinom seoskih kuća sa okućnicom i to je problem koji svake godine ima sve veću i veću potražnju. Do sada je već oko 400 porodica kroz ovaj vid pomoći na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine stambeno zbrinuto. Osim ovog programa, fond ima i jedan program koji se tiče donacija u građevinskom materijalu. To su programi koji se tiču populacije koja ima stambene objekte, ali koji su zbog svog stanja neuslovni za život pa je potrebna njihova sanacija. S druge strane, za naše korisnike koji su započeli izgradnju svojih kuća dajemo građevinski materijal da bi oni tu gradnju i završili. To je, takođe, jedan vid stambenog zbrinjavanja za ljude koji imaju nepokretnosti, a seoske kuće koje dodeljujemo su za ljude koji nemaju krov nad glavom.
Uveden i program za osnaživanje žena iz izbegličke populacije
Koji su programi namenjeni za one koji su stambeno zbrinuti, međutim još uvek nisu ostvarili zadovoljavajući socijalno-ekonomski status?
– Osim ova dva programa koja se tiču stambenog zbrinjavanja, fond realizuje programe koji se odnose na ekonomsko osnaživanje i osamostaljivanje izbegličkih porodica. Reč je o bespovratnoj pomoći u opremi i alatima za proizvodnju. Da li se radi u proizvodnji u poljoprivredi, neke uslužne delatnosti, ili bilo koja druga delatnost koja na neki način obezbeđuje egzistenciju naših korisnika. To je pomoć koju je prošle godine dobilo 110 porodica s teritorije Vojvodine. Ove godine smo takođe po prvi put uveli program koji se odnosi samo na ekonomsko osnaživanje žena iz izbegličke populacije i bilo je zaista veliko interesovanje. To se pokazalo kao dobar efekat ovog programa s obzirom da se veliki broj korisnica javio na ovaj konkurs. Sledeće ćemo godine, kao i narednih godina nastaviti s ovom podrškom. Osim ovih programa koje sam spomenuo, fond ima i niz programa kojima uspostavlja saradnju sa izbegličkim zavičajnim udruženjima, podržavamo rad svih tih društava. Želimo da udruženja koja su i sa teritorije AP Vojvodine, ali i u povratničkim sredinama pomognemo kroz naše projekte i kroz naše programe. Drago što smo i ove godine imali jako dobru saradnju i sa Zajedničkim većem opština Vukovar. Imali smo jedan javni poziv koji smo raspisali upravo kako bismo pomogli povratničkim sredinama i osim Vukovara konkurisali su i lokalne uprave i udruženja s teritorije Federacije BiH i ova vrsta programa izazvala zaista lepo interesovanje. Pomoć koje je ZVO dobilo možda je skromna, ali verujem da će televizijska kamera značiti studiju u Kninu za čije je potrebe kupljena. Verujem da će omogućiti da saradnja između nas i u narednom periodu bude bolja i na više nivoa.
Znamo da je veliki broj izbeglih ljudi uzelo državljanstvo Republike Srbije. Da li i oni mogu biti korisnici pomenutih programa?
– Iako su brojni ljudi uzeli državljanstvo RS to njih ne eliminiše iz mogućnosti da konkurišu. Naši korisnici su svi koji su imali status izbeglica i svi imaju pravo da konkurišu na naše programe. Ljudi su uzimali državljanstvo iz više razloga, zbog administrativnih stvari, ali s obzirom da su imali status izbeglice i dokazom o tome odnosno potvrde od poverenika za izbeglice oni imaju pravo da konkurišu. Ono što je bitno jeste da ukoliko se konkuriše za seoske kuće uslov je da su te porodice stambeno nezbrinute. Za ljude koji dobijaju pomoć u građevinskom materijalu potrebno je da imaju nepokretnost koju je potrebno, ili završiti, ili sanirati. Zaista smo gledali da kroz programe koje mi realizujemo pomognemo ljudima kojima je pomoć zaista potrebna, sama formalnost da li je neko i dalje u statusu nije toliko bitna ukoliko su lica koja konkurišu zaista socijalno ugrožena i ukoliko im je ta pomoć potrebna.
Saradnja sa Zajedničkim većem opština
Izjavili ste da realizacijom postojećih programa ali i uvođenjem novih želite da budete iskreni partneri ljudima koji su zbog ratnih dešavanja na prostoru SFRJ svoju budućnost pronašli u Vojvodini. Koji su novi programi kojima pomažete izbeglim osobama?
– Što se tiče programa ekonomskog osnaživanja oni su namenjeni prvenstveno za porodice koje žive na teritoriji AP Vojvodine kako bi im omogućili da kroz neki samostalni posao obezbede sopstvenu egzistenciju. To je jedan od ciljeva ovih programa, pomoć koju mi tada dodeljujemo je 200 hiljada dinara, u opremi i alatima. Imali smo razne slučejave pokretanja restorana brze hrane, poljoprivredne proizvodnje, pčelarstva, sve vrste zanatskih radova i efekat je jako dobar. Prema priči naših korisnika to njima zaista i pomogne pri pokretanju manjeg posla. S obzirom, da svake godine imamo sve više zainteresovanih to nam govori da su to bile novine koje je bilo potrebno uvesti kako bi pomogli našim korisnicima. Ove smo godine uveli zaista dosta novina, jedna od njih je i pomoć za žene odnosno ekonomsko osnaživanje žena, takođe po prvi put seoske kuće koje kupuje Fond biće bespovratna jednokratna pomoć u iznosu od milion dinara. Ove je godine je po drugi put održana manifestacija „Stazama zavičaja“. Manifestaciju smo osimslili vođeni idejom da kroz jedan bogat kulturno-umetnički program predstavimo posebnost svakog kraja u kojima su živeli, ili i dalje žive Srbi. Radi se o prostorima u BiH, Hrvatskoj i Srbiji. Ideja je da se mladi ljudi povezuju, razmenjuju iskustva, da pokazuju svoju posebnost i da se kroz jedan lep program koji se i ove godine održao na Trgu slobode predstave svim Novosađanima i gostima Novog Sada.
Podržava li Fond integraciju ili održivi povratak izbeglih?
– To je individualna stvar u zavisnosti šta je određenim ljudima prioritet. Neko je u Vojvodini pronašao svoj novi dom i želi da ostane da živi ovde, a postoje osobe koje žele da se vrate u sredine iz kojih su izbegli. Mi kao institucija postojimo da bismo odgovorili na zahteve i potrebe naših korisnika. U zavisnosti od toga mi i raspisujemo naše konkurse. Mislim da je zadnjih godina interes za povratak manji nego što je bio ranije, to je verovatno rezultat dosta godina koje su prošle i veliki broj tih lica uzeo je i državljanstvo RS i svoj život i egzistenciju su obezbedili na teritoriji AP Vojvodine. Dok god Fond postoji mi ćemo pomagati i licima u povratku.
Pomenuli ste jako dobru saradnju sa Zajedničkim većem opština, da li sarađujete sa još institucija u Hrvatskoj u smislu podrške i obezbeđenja održivog povratka?
– U Hrvatskoj sarađujemo samo sa Zajedničkim većem opština. Saradnja sa drugim Republikama nije posao niti nadležnost Fonda, ta se saradnja tiče drugih institucija. Svakako da bi se ljudi vratili moraju postojati uslovi za život, od osnovnih komunalnih uslova preko posla i onoga što bi obezbedilo egzistenciju tih porodica i možda je upravo nedostatak tih stvari uzrok što odustaju od povratka i žele da pronađu egzistenciju u drugim sredinama. Mi smo ovde prvenstveno osnovani da pomažemo licima koja ostaju da žive na teritoriji AP Vojvodine. Imali smo i ranijh godina programe koji su bili za povratničke sredine, ali nekoliko godina unazad interesovanje za tim programima je vrlo malo, što negde govori u prilog činjenici da je sve manje ljudi koji se vraćaju.
The post Intervju sa direktorom Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Duškom Ćutilom appeared first on srbi hr.
