Ima li kraja krvavom piru
Staro Gracko. Jedino preostalo srpsko selo uz levu obalu Sitnce, kilometar i po zapadnije od Lipljana, Staro Gracko, u subotu je na groblju sahranilo još jednu svoju žrtvu: Milijanu Marković(23), koja je pre dve noći ubijena sa svojim rođakom Zlatomirom Kostićem (36), nedaleko od sela. Milijana je dvadeset druga žrtva albanskih terorista od dolaska mirovnjaka na Kosmet.
Više stotina seljana iz šezdesetak domova, na stotine njih iz drugih mesta, Oliver Ivanović, član predsedništva skupštine Kosova, predstavnici lokalnih srpskih vlasti i Pravoslavne crkve sa mesnim sveštenikom Ranđelom, koji je služio opelo, zbunjeni, izgubljeni, sa bolom i suzama, ostali su bez reči. Meštani još nisu preboleli masakr 14 mladića na žetvi 23. jula 1999. godine, ni druge pobijene sunarodnike, čije ubice ni do danas nisu pronađene, a već nove oplakuju. I na ploči osnovne škole na sred sela, uklesuju još jedno ime prerano “požnjevene” mladosti.
– Ne znamo šta da radimo. Niko nas ne čuva, a ubijaju nas. Grobovi nam se ne napuštaju, a ako ostanemo, evo sami vidite, i žive će nas sahranjivati. Dušmanska ruka, koju svet u njenoj ubilačkoj nameri nikako da zaustavi, postaje žetelac našeg, ali okolnih sela u najcrnjim logorima koje novi svetski poredak ne sme više da toleriše.Jedino šta nam preostaje to je da svu decu iz sela šaljemo u Šumadiju – kazuje kroz suze okupljenima na protestnom skupu, sat pre sahrane, predstavnik sela Dragan Odalović.
KOSOVSKO JADOVNO
U bolu je Staro Gracko. Preksinoć, sat pre ponoći u kuću porodice Marković dovežen je kovčeg i u njemu mrtva njihova jedinica Milijana. Jecaju otac Dragan, majka Milanka, dva mlađa brata Milan i Saša. Pored odra i teča Milorad Torbica, koji je poslednji čuo uzdahe svoje miljenice Milijane, Ane.
– Bilo je to oko 21 čas. Zazvonio mi je u džepu mobilni telefon. Na ekranu sam video Anin broj, a onda u slušalici dubok uzdah. čuo se i nekakav pucanj. Desetak minuta sam vikao izbezumljeno njeno ime, ali osim tihog šuštanja, odgovora nije bilo. Javio sam njenim roditeljima, koji su u našoj blizini. Onda smo svi do izjutra zvali nju na mobilni, veza je bila dostupna ali bez odgovora – jeca teča Milorad.
Majka Milanka kroz suze ponavlja, da ćerka nije imala mladića, da ga u ovom paklenom okruženju nije mogla ni da upozna i da je ispraćajem na večni počinak, šalje i “njenom životnom mladoženji”
– Bila si odličan đak, ljude volela i cenila ih. Nisi želela sa ove kosmetske crnice, pa ona, eto, tvojoj mladosti, najcrnji venac na tvojoj prelepoj glavi postavi.Zato počivaj među desetak svojih vršnjaka, koji ovde na groblju nađoše svoj novi dom godinu – dve pre tebe.
A do ponoći je, kada je devojka doneta sa obdukcije iz Mališeva kod Orahovca, koju su obavili Unmikovi lekari, njeno telo pregledao ekspert sudske medicine, prof.dr Slaviša Dobričanin, koji je i juče u podne izvršio reobdukciju tela ubijenog profesora informatike Zlatomira Kostića(36) u naselju Ruđinci u Vrnjačkoj Banji, gde će danas u 12,30 časova biti sahranjeno.
– Bila je to klasična sačekuša. Devojci su tri metka iz “kalašnjikova” kalibra 7,62mm prošla kroz levi deo grudnog koša, a Zlatomiru četiri – kaže za „Novosti“, prof. Dobričanin.
UBISTVO PRIPREMANO ?!
Srbi iz Starog Grackog imaju samo jedan izlaz iz sela,na magistralni put Lipljan-Prizren.A na tom putu u vreme kada su ubijeni Milijana i Zlatomir,put je, koji minut ranije, bio prepun vozila. Sada meštane zbunjuje vest da je,kada se automobil sa kojim su izašli iz sela i uputili se u Ugljare, gde je Zlatomir stanovao kod tetke, a Milijana imala ujaka,na putu neko, navodno, zaustavio saobraćaj.
– Na njih dvoje je pucano iz obližnjeg jarka, pored albanske kuće koja se gradi uz deo mosta, uz magistralu. Ispaljeno je šezdesetak metaka, pa je vozilo “reno 5” kojim je upravljao pokojni Zlatko, posle pucnjave sleteo sa puta i udario u zid kuće. Mnogo je toga sada nejasnog. Zašto su tela dvoje ubijenih čekala do zore u automobilu, zbog čega je njihovim porodicama javljeno tek oko podneva, zašto se na njihove mobilne telefone na koje ih je svakominutno pozivala rodbina niko nije odazivao, iako je, odmah posle ubistva, na lice mesta stigla policija. Indikativne su i priče da se na tom delu izuzetno frekfentnog puta, baš u tom trenutku,našlo “jedino” vozilo dvoje ubijenih – naglašava za naš list Igor Veličković, meštanin iz Kosova Polja, koji je juče u podne na mestu zločina posmatrao kako predstavnici Međunarodne policije obavljaju novi uviđaj.
I da je sve bilo drugačije, jedno je sigurno: ko god je želeo da ubije nekog od Srba iz Starog Grackog, to mu nije bilo teško. Iz sela se vidi svaki izlazak, kilometar naokolo. A u njemu i iz njega, idu samo Srbi.
čOVIćU ZABRANJEN DOLAZAK
Šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju dr Nebojša čović, hteo je na sahranu Milijane Marković na sahranu u Staro Gracko, a meštani rezignirano kazuju da do njih nije mogao jer mu Kfor i Unmik nisu dozvolili pratnju. Glasni komentari su bili da misija UN ignoriše sardnju sa državom Srbijom zbog sprege sa albanskim liderima.
PROTESTI
U jednom broju srpskih sela na Kosmetu su održani protesti, koji će biti nastavljeni do otkrivanja počinilaca ovog zločina. Sve srpske škole su na kratko obustavile nastavu, a srpski novinari odbili da prate civilnog administratora Hari Holkerija, koji je u društvu Ibrahima Rugove pošao da obiđe srpske povratnike u Biči kod Kline i Belom Polju kod Peći, jer smatraju da je to “više radi marketinga” obzirom da je ubistvo dvoje mladih 1200 u južnoj Pokrajini od dolaska mirovnjaka, od kada je kidnapovano 1300 ljudi, a zločinci nisu pronađeni.
KFOR: MOGUćE SPEKULACIJE
LIPLJAN (FoNet) – Multinacionalna brigada Centra KFOR saopštila je da je istraga povodom ubistva Milijane Marković i Zlatomira Kostića u toku, ali da „još nije utvrđeno ni šta je motiv ubistva ni ko su počinioci“.
U saopštenju ove brigade se upozorava da su spekulacije posle ubistva „nedokazane, nepotvrđene i ne koriste nikome“.
KFOR ocenjuje da „broj incidenata u Lipljanu i način na koji su oni izvršeni ne pokazuje da se radi o koordinisanoj i sistematskoj kampanji“.
POKAJANJE
BEOGRAD (Tanjug) – NJegova svetost patrijarh srpski Pavle izjavio je povodom preksinoćnjeg ubistva dvoje Srba kod Lipljana, da je pokajanje najmanje što se može očekivati od počinilaca ovog zla.
– Treba da se pokaju svi koji zlo čine ma kom narodu pripadali – naglasio je patrijarh Pavle u Srpskoj patrijaršiji, odgovarajući na pitanje o zločinu nadomak Lipljana. – Da se pokaju i da bude dobro svima, rekao je patrijarh Pavle, poručivši svima, posebno hrišćanima da se „svako od nas ima za šta kajati, a i moliti za oproštaj“.
u domu porodice Kostić u Vrnjcima neizreciva tuga i bol zbog pogibije sina Zlatomira
OSTAO SA SVOJIM đACIMA
VRNJAčKA BANJA – Vest o pogibiji Zlatomira Kostića (38) na Kosmetu, koja je sve Kostiće, njihovu rodbinu i prijatelje zavila u crno, odjeknula je bolno, najbolnije – u vrnjačkom kraju.
U selu Vrnjci, nadomak Banje, od 1999. godine, u svojoj kući koju su sagradili još pre više od dve decenije sluteći nevoljne izbegličke dane, žive Zlatomirovi roditelji Milanka (64) i Milutin (65). Krenuli su najpre iz svojih rodnih Matičana do Kosova Polja, verujući da će se tu i skrasiti. Morali su, međutim, dalje, u Srbiju, ali – najcrnjem se ipak nisu nadali…
Od juče, u ovom su domu samo bol i neizreciva tuga. Telo njihovog sina Zlatomira, koga su još u četvrtak uveče, najverovatnije iz zasede, ubili šiptarski teroristi, dovezeno je u novu porodičnu kuću u Vrnjcima, gde će Zlatomir danas i biti sahranjen sa grumenom svete kosmetske zemlje. A, pre tačno dvadeset dana Zlatomir je navršio 38. godina.
Okupila se cela porodica, rođaci, prijatelji, komšije… Svi u neverici, suzama i očaju.
– Zlatomir je bio zlato. Odličan đak i student, dobar čovek i vredan profesor pred magistraturom koji, ni posle svega što se događalo od 1999, nije hteo da ostavi – svoje đake. Nikad se nije bojao ničega, iako su već jednom pokušali da ga ubiju. Ostao je sa đacima na Kosmetu, podučavao ih i nauci i životu, govorio da su to njegova deca – pričaju nam svi koji su poznavali Zlatomira.
Znaju šiptarski teroristi šta rade: za svoje mete uglavnom odabiraju najbolje, najviđenije Srbe, ili – decu. Tako najbolje mogu da zastraše još ono malo srpskog življa preostalog u enklavama na Kosmetu.
Zlatomirova supruga Gordana, inače stomatolog, i sinovi Lazar (14) i Dušan (11), još osnovci, grcaju od bola pokraj odra. NJih je Zlatomir ostavio na sigurnom, u Kruševcu, a sam se vratio na Kosmet, u Ugljare, Sušicu, Gračanicu, da nastavi tamo gde je započeo.
Majku Milanku i sestru Tanju, lekara bez posla, niko ne može da odvoji od odra, a brata Slavišu, takođe inženjera bez zaposlenja, i oca Milutina – niko da uteši.
– Vratili su mi samog mrtvog sina. Nema ni njegove torbe, dokumenata, automobila, telefona – jeca otac Milutin. – Nikad oni ubice neće naći, a pravdu i istinu doživeti nećemo.
CRNE SLUTNJE
ZA pogibiju sina Zlatomira roditelji su čuli – preko televizije. Ali, i pre nego što je vest objavljena, otac Milutin je, dremajući kraj televizora, usnio strašan san koji ga je naterao da poskoči. Odmah potom glas spikera je, nažalost, potvrdio crne slutnje.
