Biografija profesora Ljubinka Ilića, predsednika Udruženja srpskih pronalazača i naučnika, podseća na scenario za holivudski film. Sin železničara, rudarski inženjer po struci, dugo je radio u rudnicima uglja na rodnom Kosmetu, a zatim u Kolubari. Boreći se svakodnevno sa dva najveća problema u rudnicima – klizištem i plinom – uspeo je da magistrira, a kasnije i da odbrani doktorat na Imperijal koledžu u Londonu.
Paralelno s naučnom karijerom bavio se i pronalazaštvom. Kao spoj te dve njegove vokacije nastala je Kolubarska metoda saniranja klizišta, patent koji će svet nagraditi brojnim priznanjima, pomenimo samo neke: Eureka u Briselu, Zlatni Arhimed u Moskvi, Prva nagrada u Pitsburgu, i kao kruna uspeha Orden viteza Kraljevine Belgije. Kad se sve zbroji ukupno 40 medalja. A onda je na red došlo i ostvarenje holivudskog sna. Reč je o pozivu koji je, na inicijativu američkog biznismena srpskog porekla Majkla đorđevića, upućen profesoru Iliću. Od njega je zatraženo da Kolubarskom metodom spase Los Anđeles klizišta, koje preti da razori postojbinu Holivuda.
– Kolubarska metoda je brend koji u sebi sadrži tri patenta: neinvanzivnu sanaciju klizišta, sprečavanje sleganja terena i sanaciju vlage i, za razliku od klasičnih metoda, ne podrazumeva korišćenje cementa, šljunka, teške mehanizacije, niti podizanje potpornih zidova i obimne radove koji traju dugo, skupi su, a rezultat je neizvestan. Prednost Kolubarske metode ogleda se i u tome što ne treba čekati da se klizište umiri, pa da radovi počnu, već se može delovati preventivno i u svakom trenutku, po svim vremenskim uslovima, čak i dok klizište radi. Osim toga, postupak je jednostavan, siguran, brz, ispunjava ekološke zahteve i mnogo je jeftiniji od klasičnih – tvrdi Ilić.
Pored brojnih manastira, najpoznatija zgrada koju je naš sagovornik sanirao koristeći ovu metodu jeste rodna kuća naučnika i pronalazača Milutina Milankovića u Dalju. Zanimljivo je da su Amerikanci još pre osam godina, preciznije odmah posle Svetskog kongresa inovacija na kojem je Ilić dobio Veliku nagradu, pokazali spremnost da u sanaciji klizišta u Holivudu koriste Kolubarsku metodu, ali su problemi u vezi sa zaštitom patenta usporili realizaciju ovog poduhvata. Profesor Ilić je, naime, svoj patent zaštitio u Srbiji, ali ne i u inostranstvu, i sada pokušava da pronađe način da to što pre uradi kako bi pregovori sa Amerikancima koji intenzivno traju već godinu dana, uspešno bili privedeni kraju.
– Holivud je samo jedna, doduše najpoznatija tačka u Kaliforniji, ali čitavo područje je specifično po sudaranju dve tektonske ploče, Pacifičke i Severnoameričke, što izaziva zemljotrese, a posledica su klizišta i nestabilno tlo. Zato ne čudi što su američki stručnjaci veoma zainteresovani da trajno reše ovaj problem koji preti da ugrozi opstanak Holivuda. Oni su izrazili spremnost da dođu u Srbiju i da se na licu mesta obuče za primenu Kolubarske metode primenjujući princip uradi sam – ističe Ilić.
Na pitanje da li je zadovoljan tretmanom pronalazača Ilić odgovara da se u Srbiji pronalazaštvo slabo ceni. On u tom kontekstu pominje primer SAD gde čak 97 odsto pronalazača ostvaruje svoja prava preko Komore, koja odlučuje o sudbini svakog novog patenta, dok je kod nas situacija obrnuta – 97 odsto pronalazača niko ne finansira i prepušteni su sami sebi. Zanimljiv je i podatak koji govori o broju pronalazaka na milion stanovnika. Tako, recimo Amerikanci, baš kao i Japanci, imaju 400 patenata na milion stanovnika (u Evropi je taj odnos 300 patenata na milion stanovnika) dok su u Srbiji registrovana samo tri (u bivšoj SFRJ bilo je sedam) patenta na milion stanovnika.
– Evropska unija finansira osnivanje tzv. patent preduzeća, kao i treninge koji traju godinu dana, a cilj je da se pronalazači obuče kako da zaštite svoje patente. Nagrada za osvojeno prvo mesto iznosi oko milion dinara. Pomenuo bih i to da je ministar đelić inicirao takmičenje Najbolja tehnološka inovacija koje se održava već sedam godina – ja sam na jednom od tih takmičenja pobedio s Kolubarskom metodom i timom Rudari Kolubare. Ipak, bilo bi najbolje kada bi iza naučnika i pronalazača stajale institucije – tvrdi profesor Ilić.
Komentarišući osnivanje Akademije on kaže da se tako postepeno stvara jezgro inovatora i naučnika i podseća da je do sada održano 87 tribina pod zajedničkim nazivom Teslanianum (prva tribina održana je u oktobru 2003. godine u Rudarskom institutu). Tako je obnovljena dobra praksa nekadašnjeg Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije.
Kolubarska metoda
– Kolubarska metoda saniranja klizišta podrazumeva promenu strukture zemljišta, jer se kroz specijalne elektrode koje se postavljaju u nestabilno tlo propušta struja, što utiče na očvršćavanja zemlje. Na posebnom aparatu, sa komandnom tablom, prati se ceo proces i po potrebi utiče na njega. Tako se, recimo, utvrđuje da li su elektrode stigle na potrebnu dubinu i čim se pusti struja počinje sanacija klizišta. Prosečna dubina klizišta u Srbiji iznosi pet metara, i ukoliko zahvati prostor na kome se nalazi nekoliko kuća, moglo bi da bude sanirano za mesec dana. Taj postupak, po sistemu uradi sam, košta desetak hiljada evra – kaže Ilić.
Savet pronalazačima
– Pronalazači u Srbiji žive u strahu da će biti pokradeni, jer mnogi od njih nemaju novca da zaštite svoju intelektualnu svojinu. Taj problem je naročito došao do izražaja kad su takse za zaštitu uvećane čak 300 puta. U međuvremenu, Slovenci su brendirali naš ajvar, i ako požele, već sutra mogu da se pobune što se negde u svetu proizvodi taj specijalitet a da njima nije plaćena licenca. Dakle, ono što bi svi pronalazači trebalo da znaju jeste da se prodaje samo licenca, a ne i patent, jer samo ako imate dobar patent, i niste ga prodali, možete da računate na dobru zaradu. Srbija je imala velike pronalazače kao što su Tesla, Pupin, Milanković… ali za razliku od Tesle koji nije zaštitio svoje patente i finansijski je propao, Pupin je to uradio i postao veoma bogat čovek – upozorava ovaj naučnik.
