Heroina života Mileva Marić Ajnštajn promovisana u Beču

U godini kada se obeležava 150 godina od rođenja čuvene srpske naučnice Mileve Marić Ajnštajn u Beču je promovisana knjiga posvećena upravo ovoj velikoj ličnosti. Autorka Svetlana Matić napisala je delo pod nazivom „Heroina života Mileva Marić Ajnštajn” a promocija je održana u organizaciji Austrijsko srpsko kulturno društvo Vilhelmina Mina Karadžić. Svečana sala Magistrata, u petoj bečkoj opštini bila je prepuna.

Obraćajući se prisutnima, Svetlana Matić se zahvalila Silviji Janković, predsednici Pete bečke opštine na pokroviteljstvu i podršci u radu društva koju pruža, kako bi se značajne kulturne manifestacije realizovale.

Foto: arhiva S. Matić

Preko video linka, prisutnima se obratila dr Ljiljana Nikšić, ambasadorka u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije. Dr Nikšić je naglasila da joj je velika čast da se na ovaj način obrati i učestvuje u promociji knjige o Milevi Marić Ajnštajn, u godini kada se obeležava  jubilej 150 godina od njenog rođenja. Istakla je da je imala čast da učestvuje u akciji povraćaja 43 pisma, tj. korespodencije između Alberta i Mileve Marić Ajnštajn, koje su sada, zahvaljujući zaista dobroj akciji, u posedu Republike Srbije. U povraćaju pisma na aukciji Kristi učestvovala je Ambasada Republike Srbije u Londonu i ambasador Goran Aleksić, Ministarstvom kulture i Ministarstvom spoljnih poslova. „Mogu da kažem da sam zadovoljna što smo sada u posedu tih 43 značajna dokumenta i nadamo se da će oni, naći značajno mesto, u prostorijama novog muzeja, koji će govoriti priču o našoj Milevi Marić Ajnštajn”, podvukla je ambasadorka Nikšić. Obratila se prisutnima iz hola Muzeja srpske diplomatije, iz hola znamenitih Srba, kako je rekla, napominjući da bi knjigu o Milevi trebalo prevesti na engleski jezik, kako bi bila dostupna ne samo Srbima u rasejanju, već i prijateljima srpskog naroda i naučnoj zajednici. Poželela je uspešnu promociju, uz srdačne pozdrave iz Muzeja srpske dijaspore.

Ispred Ambasade Republike Srbije u Austriji, prisutnima se u Beču obratila Aleksandra Jovanović, konzul. Pozdravila je skup i istakla da je imala tu čast da prisustvuje u Cirihu, 2009. godine, na postavljanju ploče na spomenik Milevi Marić, kao deo delegacije tadašnjeg Ministarstva za dijasporu. Na ploči je napisano na srpskom i nemačkom jeziku: „Sa ponosom i ljubavlju od srpskog naroda”.

Dr Vjera Rašković Zec, recenzent knjige prof. Svetlane Matić „Heroina života Mileva Marić Ajnštajn”, podvukla je da je smatrala  da sama dosta zna o Milevi Marić, iako je gledala dramu posvećenu njoj i pročitala nekoliko članaka. Oduševljena je naslovom knjige. Govorila je da je Svetlana Matić u potpunosti uspela da istraži doprinos Mileve Marić u naučnom radu Alberta Ajnštajna. „I ova knjiga Svetlane Matić, kao i sve dosadašnje, rezultat je marljivog istraživačkog rada, koji je trajao dve godine. Mnogo lepih knjiga darovala nam je Svetlana Matić, ali je ovom nadmašila samu sebe”, zaključila je dr Vjera Rašković Zec.

Kroz sadržaj knjige, čitajući zanimljive odlomke i citate iz pisama, prisutne je vodila Nataša Pajković, književnica. Tako su zainteresovani mogli da se upoznaju sa Milevinim detinjstvom, školovanjem, sudbonosnom susretu sa Albertom u Cirihu, braku i protivljenju Albertovih roditelja, krštenju sinova u Novom Sadu, boravku u Pragu i Berlinu, Albertovoj ženidbi sa rođakom Elzom Levental, Milevinom doprinosu nauci, 1905. godini čuda, razvodu i smrti, pismima koje je upućivala kumovima Gajin i prijateljice Heleni Savić. U knjizi može da se sazna i kakva su bila Ajnštajnova shvatanja o miru, bogu i njegovom odnosu prema sinovima Edvardu i Hansu, ali i o praktičnim savetima velikog genija.

Autorka Svetlana Matić je iz knjige citirala Đorđa Balaševića, koji je stanovao dve kuće dalje od Milevine, u Kisačkoj ulici broj 20. On je, između ostalog, istkao: „Bila je lepa na onaj tihi, vanvremenski način… Njen nesretni život bio je pesma u dolini gluvih… U Kisačkoj i okolnim uličicama neke žene i danas žive na kratkom lancu, kontinenti im se prostiru od bašte do kapije, od rerne do užeta za veš. A ona je još rođendan dvadesetog veka proslavila u Cirihu, radeći domaće zadatke svom razmaženom Albertu, i učeći nadobudne mlade Švicere formulama kojima niko od njihovih sunarodnika nije umeo da ih nauči. U njenoj kući odavno žive neki drugi ljudi, u njenom plemenu je Račun i dalje najviša matematika…”

Svetlana Matić predlaže da se Milevi Marić Ajnštajn posthumno dodeli doktorat i diploma na Tehničkom univerzitetu u Cirihu, s obzirom da je tamo završila studije i položila sve ispite. Knjiga je pisana u obliku epistolarnih pisama i predstavlja portret jedne uspešne i zaboravljene naučnice, koja je krčila put feminističkom pokretu. Mileva Marić je najuspešnija naučnica u srpskoj nauci. Milevin udeo u Albertovim izumima bio je neosporno veliki i neizostavan. Međutim, samo je Albert dobio Nobelovu nagradu, dok je Milevi pripao novčani deo, zahvaljujući kome je školovala decu i lečila mlađeg sina obolelog od šizofrenije, Autorka podržava inicijativu „Nobel za Milevu” da i Mileva Marić dobije Nobelovu nagradu, koju je pokrenula organizacija „Inspiring Girls”.

„Činjenica je da je Mileva Marić bila koautor objavljenih i neobjavljenih, potpisanih i nepotpisanih naučnih radova Alberta Ajnštajna i njegova inspiracija. Knjiga se bazira na korespodenciji, činjenicama, literaturi i izjavama savremenika. Akcenat je stavljen na godine ljubavi dvoje naučnika, briljantnog intelekta, zajedničkog timskog i naučnog rada i razlaza. Za buduće generacije koje dolaze, život i delo Mileve Marić i Alberta Ajnštajna su vrlo značajni i poučni”, zaključila je prof. Svetlana Matić.

Veliki broj zainteresovanih na ovoj promociji, među kojima su bili, Željko Tomić, Zoran i Adrijana Kalabić, Milica Lađević, Slobodan Cojić, Mira Varga, Svetlana Milovanović, Dragana Baltić, Gordana i Dejan Nikolajević i drugi,  čekao je u redu na potpis od strane autorke, koja je pripremila koktel za sve prisutne.

Ovaj kulturni događaj je samo jedan u nizu, koji slavi veliki jubilej -150 godina od rođenja prve srpske matematičarke i fizičarke, a promocije će biti upriličene tokom cele godine, u gradovima u Austriji, Evropi i Srbiji. U planu je izrada izložbe koja će pratiti sadržaj knjige.

Sledeće predstavljanje ove značajne publikacije, biće u Biblioteci grada Beograda, 6. juna 2025. godine u 19 sati, uz muzičku pratnju grupe Bistrik i naše velike muzičke dive Bilje Krstić.

Izvor: Rasejanje.info