Muškarci srednjih godina i bez fakultetske diplome su glavne žrtve recesije u SAD, pokazuju statistički podaci. Zbog toga trpe i porodice budući da je kod prosečnih Amerikanaca muž još uvek taj koji donosi glavne prihode.
U aprilu, stopa nezaposlenosti u kategoriji građana muškog pola bez fakultetske diplome dostigla je 9,4 odsto u odnosu na 8,9 odsto, koliko iznosi ukupna stopa nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti među ženama je manja i iznosi 7,1 odsto.
– Nisam radio od decembra 2007. godine, od kada je počela recesija – izjavio je Rojtersu Rodni Ringled, 49-godišnji kompjuterski tehničar.
On ne vidi mnogo mogućnosti da popravi situaciju. Kaže da je pokušavao da nađe posao u policiji jer je to sektor koji beleži rast, ali bez mnogo izgleda. Tokom recesije 2001. godine 51 odsto onih koji su izgubili posao bili su muškarci.
– U tekućoj recesiji, udeo muškaraca među onima koji su izgubili posao je 80 odsto – izjavio je Endrju Sam, profesor na Nortistern univerzitetu, koji je detaljno proučavao ovo pitanje.
Razlozi za porast nezaposlenosti među muškarcima su jasni – recesijom su najteže pogođeni sektori građevinarstva i proizvodnje u kojima po pravilu radi više muškaraca bez visoke spreme. Ovo je samo poslednji u nizu udaraca za američku radničku klasu čije plate odavno stagniraju. Poslovi za polukvalifikovane i kvalifikovane radnike na kojim su tradicionalno radili već neko vreme se sele u udaljene zemlje poput Kine i Vijetnama. Radna mesta koja su ostala su lošije plaćena, budući da slabi i uloga sindikata koji imaju sve manje članova.
Budžet spasavaju žene
Prema jednoj studiji institucije Brukings, godišnji prihod prosečne američke porodice porastao je sa 37.284 dolara, koliko je iznosio 1964. godine, na 53.280 dolara u 2004. godini. Međutim, prosečna plata muškaraca između 30 i 39 godina opala je u tom periodu na iznose od 5.000 do 35.000 dolara godišnje. Porast u porodičnim prihodima u tom periodu ostvaren je uglavnom zahvaljujući ženama.
Situacija trenutno nije sjajna ni za muškarce sa visokom spremom, s obzirom na zatvaranje brojnih radnih mesta u bankama i finansijskim instiucijama, ali analitičari očekuju da će se u tom sektoru situacija popraviti. Žene su masovnije počele da rade 70-ih, i to više u sektorima poput zdravstvenog koji su danas u porastu, tako da su manje pogođene recesijom. Ipak, one su često radile samo da dopune porodični budžet ili ostvare neke beneficije poput zdravstvenog osiguranja, a tek aktuelnom krizom postaju glavni oslonac porodice.
– Kada muškarci izgube posao, plate žena postaju važnije za porodični budžet, i one koje nisu radile će potražiti posao kako bi dopunile porodični budžet, izjavio je Rojtersu Peter Doeringer, profesor ekonomije na Univerzitetu u Bostonu.
Ipak, teško da će to uspeti da nadomesti gubitak posla muških članova porodice. Pati Saton (58), koja radi u jednom kafiću u Feniksu je dobar primer trenutne situacije. NJen muž Skot je otpušten u oktobru 2008. posle 18 godina rada u jednoj firmi i sada ona izdržava porodicu. Međutim, Pegi se zaposlila pre svega zbog zdravstvenog osiguranja, kada je poslodavac njenom mužu, inače srčanom bolesniku, prestao da plaća puno osiguranje, i ne zarađuje dovoljno.
– Ne zarađujem dovoljno da stvarno izdržavam porodicu, praktično radim za osiguranje, jer ono što donosim kući je jedva dovoljno za hranu i poneki račun za komunalije – rekla je ona.
