Džinovske hobotnice duge i do 19 metara bile su među glavnim predatorima okeana pre oko 100 miliona godina, pokazuje novo istraživanje zasnovano na retkim fosilima pronađenim unutar čvrstih stena.
Izuzetno dobro očuvani primerci njihovih snažnih kljunova pokazuju tragove intenzivnog trošenja nastalog drobljenjem tvrdog plena, uključujući školjke i kosti, navodi se u studiji objavljenoj u četvrtak u časopisu Science.
„To ukazuje na to da su ove džinovske hobotnice možda bile vrhunski predatori u morima krede“, rekao je za CNN koautor studije Jasuhira Iba, vanredni profesor nauka o Zemlji i planetama na Univerzitetu Hokaido u Japanu.
„Bili smo iznenađeni. Fosilni zapisi o hobotnicama su izuzetno ograničeni, tako da je pronalazak ovako velikih i ekološki važnih životinja u okeanima krede prevazišao naša očekivanja“, dodao je.
Ove izumrle životinje, naučno nazvane Nanaimoteuthis, bile su duge između sedam i 19 metara. Istraživači su njihovu ukupnu veličinu procenili na osnovu veličine pronađenih kljunova.
Prema studiji, ova kolosalna stvorenja bila su među najranijim poznatim perajastim hobotnicama — vrstama koje na glavi imaju peraja u obliku vesla.
Retki fosilni tragovi hobotnica
Iba objašnjava da hobotnice retko fosilizuju jer je najveći deo njihovog tela mekan, pa se nakon smrti uglavnom očuvaju samo tvrdi delovi poput kljunova.
Naučnici su prvo ponovo analizirali 15 velikih fosila kljunova koji su ranije pronađeni u Japanu i na kanadskom ostrvu Vankuver.
Ali tu nisu stali.
Tim je otkrio još 12 fosilizovanih kljunova hobotnica zarobljenih u sedimentnim stenama iz perioda krede, starih između 72 i 100 miliona godina.
Autori studije do ovih primeraka došli su pomoću tehnike trodimenzionalnog snimanja poznate kao „grinding tomography“, kojom su dobili visokorezolucione podatke, kao i uz pomoć modela veštačke inteligencije.
Iba ovu metodu opisuje kao „digitalno rudarenje fosila“, koje je omogućilo izradu 3D modela fosilnih kljunova.
Okeani krede bili su složeniji nego što se mislilo
Tokom perioda krede kopnom su dominirali dinosaurusi poput tiranosaurusa reksa, triceratopsa i velociraptora.
Do sada se smatralo da su morima vladali kičmenjački predatori poput velikih morskih gmizavaca, ajkula i riba, kaže Iba, ali novi fosili ukazuju na to da su i hobotnice možda bile na samom vrhu lanca ishrane.
„To pokazuje da su morski ekosistemi krede bili složeniji i da su uključivali širi spektar vrhunskih predatora nego što se ranije mislilo“, rekao je.
„U takvom ekosistemu, Nanaimoteuthis je verovatno koristila svoje veliko telo i duge krake za hvatanje plena, a snažne kljusti za obradu tvrde hrane“, dodao je.
„Poput savremenih hobotnica, moguće je da se oslanjala i na inteligenciju kako bi pronašla, uhvatila i pojela plen.“
Iba sada planira da proširi primenu digitalnog rudarenja fosila, za koje veruje da može pomoći u otkrivanju organizama koji su do sada bili nevidljivi u fosilnim zapisima.
„Naš cilj je da otkrijemo skrivene aktere drevnih ekosistema i stvorimo mnogo potpuniju sliku o tome kako su oni zaista funkcionisali“, rekao je.
Naučnici oprezni: možda nisu lovile baš sve
Tim Kolson, profesor zoologije na Univerzitetu Oksford, koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je za CNN da je „rad izuzetno ubedljiv i uzbudljiv“.
„Ove životinje su se hranile drugim životinjama i mogle su da drobe kosti velikih riba, a možda čak i morskih gmizavaca, kao i školjke. Njihova veličina ukazuje na to da su bile vrhunski predatori, na samom vrhu lanca ishrane“, rekao je.
Dodao je i da autori smatraju da asimetrični tragovi trošenja na kljunovima ukazuju na određeni nivo inteligencije.
„Iako je to moguće, nije moguće sa sigurnošću reći koliko su ove životinje zaista bile inteligentne“, naveo je.
S druge strane, Jakob Vinter, profesor makroevolucije na Univerzitetu u Bristolu, smatra da iako je otkriće „zaista neverovatno“, fosili ipak ne dokazuju definitivno da je Nanaimoteuthis lovila i jela velike morske gmizavce sa kojima je delila okean.
„Pitanje je da li bi za jednu ovakvu životinju imalo smisla da obara tako veliki plen“, rekao je.
