Dragan Velikić, pisac i sadašnji ambasador Srbije u Austriji, već je na samom startu Sajma knjiga u Lajpcigu imao zakazanu seriju susreta sa čitaocima i kolegama iz drugih zemalja organizovanih u okviru programa „Mali jezici – velike literature“. Tamo je govorio o svojim knjigama i čitao odlomke iz njih, a u međuvremenu je prisustvovao i svečanom otvaranju prvog nacionalnog štanda Srbije na ovom sajmu.
Utisci iz Lajpciga?
– Meni je oduvek Lajpciški sajam knjiga bio miliji od onog u Frankfurtu. Pre sedam ili osam godina počeo sam da dolazim ovamo, prosto zato što je on više okrenut autoru, piscu i manje je glamurozan od onog drugog koji je velika pijaca. Ovo mi je treća godina zaredom u Lajpcigu. Dopadaju mi se osmišljeni programi koje pažljivo neguju. čitav grad je zapravo književno veče. Istog dana se organizuje po dve stotine susreta sa piscima po kafeima, bioskopima…
Šta možete da kažete o štandu Srbije?
– Mislim da ja više pomažem štandu Srbije, nego obrnuto. To nije neskromno. Taj naš štand jeste važan i bilo bi jako dobro da za koju godinu mi budemo zemlja-gost. To je upravo rekao direktor Lajpciškog sajma knjiga Oliver Cile spominjući da bi posle Slovenije (ove godine) i Hrvatske (2008) potom mogla doći na red Srbija za ovu počast.
To nam je i finansijski dostupno, za razliku od Frankfurtskog sajma. Zato bi trebalo pripremiti naše predstavljanje ovde i što bolje iskoristiti priliku. Na sajmu knjiga se može popraviti imidž zemlje jer mi još uvek imamo muka s tim, a ovakva mesta su prilika da se predstavi kultura jedne zemlje. Dovesti sedam ili osam pisaca, uključiti ih u program književnih večeri, predstavljalo bi potez koji se isplati jer se sve to dešava pred očima cele Evrope koja dolazi u Lajpcig. To je više i vrednije od nekih manifestacije u koje smo ranije ulagali misleći da više vrede.
Koliba nije brvnara
Kakvi su prevodi vaših knjiga na nemački?
– To su dobri prevodi, moj prevodilac je Berber Šulte koja važi za znalca tog posla. Moj nemački nije tako dobar da bih sam mogao da ocenim „dubinu“ tih prevoda, ali mi ljudi i kolege kažu da su to dobri prevodi. Ona uspeva da prenese „zvuk jezika“, jer taj posao predstavlja pravljenje kompromisa da bi se čovek što manje ogrešio. Kad kažete „koliba“, to mora da bude baš to, a ne brvnara ili daščara. Meni je drago da svi kritičari koji su moja dela čitali na nemačkom upravo ističu jezik i prevod. NJima valja verovati.
A program „Mali jezici – velike literature“?
– Ja sam u šali rekao, a šta ćemo sa onim „veliki jezici, male literature“? Ovo sa malim jezicima je široki imenitelj koji daje mogućnost i alibi za sve druge koncepte. činjenica je da je Evropa sastavljena od mnogo malih država, a time i malih jezika, pa pisac koji stvara na jednom od njih – ne može da računa na to da ga čitaju u originalu. Zato je važno da sve to bude dobro prevedeno na neki veliki jezik.
Vaše mesto na nemačkom tržištu knjiga, stvorili ste ovde ime.
– Za pisca je najvažnije da ga prate. Kad jedno vreme objavljuje knjige na nekom jeziku, onda je lepo da njegov rad prate ljudi koji zaista konzumiraju literaturu. Nemam ništa protiv bestselera, ali ne bih tu pravio neki kompromis. Znam da svaka moja knjiga na ovim prostorima bude prikazana od značajnih kritičarskih imena u važnim listovima, „Frankfurter algemajne cajtungu“, „Cajtu“, tako da to jeste veoma važna stvar. Imam dovoljno književnih večeri, prodaja mojih knjiga je relativno dobra, a moj sledeći roman „Ruski prozor“ će biti objavljen u Beogradu u aprilu, a na nemačkom krajem godine.
Znate, veoma je mnogo pisaca ovde, ima i mnogo agresivnosti, pa čak danas imamo i uspešne pisce bez svog literarnog sveta. Znam samo da sve što napišem ima određeni prijem na dobrim adresama. I zadovoljan sam.
Gost u Berlinu
Dragan Velikić će sutra gostovati u Berlinu na književnoj večeri kojom će zapravo biti „preseljen“ deo programa iz Lajpciga (Forum „Mali jezici – velike literature“).
Susret je zakazan za 20.00 sati u „Literaturnjerkstatt Berlin“ (Kulturbrauerei), Knaack Str. 97, 10435 Berlin.
