Sa samo tridesetak godina života Rajs je imenovan za vanrednog profesora kriminalistike na Univerzitetu u Lozani. Praktično, postao je profesor predmeta čiji je nastavni program sam osmislio i uveo na velika vrata u visoko školstvo. Da uspeh mladog Rajsa nije došao slučajno, nego da je to bio plod velikog truda i napornog rada, i da on na tom putu nije imao predaha, kazuje nam i novi njegov naučni poduhvat — osnivanje Instituta za tehničku policiju i kriminalistiku, čije je osnivanje delimično finansirano i njegovim ušteđenim novcem, 1909. godine.
Reklama
Ubeđen u to da je kriminalistika zaista nauka, da se u toj oblasti ne sme računati samo sa samoucima i da je priliv novih stručnjaka nemoguć bez posebne nastave, Rajs je od 1906. posvetio svoje najbolje snage osnivanju takve ustanove. Treba naglasiti da je ostvarenju svog sna u krilu Univerziteta žrtvovao znatna sopstvena novčana sredstva: sam je nabavio gotovo sve aparate i drugi pribor potreban novoj ustanovi. Od tada, studenti mogu u Lozani steći i diplomu tehničke policije. Možda je Rajsova najveća zasluga upravo u tome što je uspeo da ubedi akademske krugove u pravi, naučni karakter kriminalistike.
Rajsov institut ostavio je dubok trag u Švajcarskoj i u inostranstvu u pogledu identifikacije počinilaca krivičnog dela pomoću otisaka prsta i šake. Činjenica da Institut traje više od jednog veka, i da je jedini od sličnih institucija u Evropi i svetu preživeo dva svetska rata, govori u prilog njegovom velikom ugledu. Institut danas obuhvata forenzičke nauke, kriminologiju i krivično pravo Univerziteta u Lozani.
Rezultate svoga neumornog istraživanja u oblasti forenzike Rajs je nameravao da izda u četiri knjige, a edicija bi nosila naslov Priručnik tehničke policije. Prvu knjigu Krađe i ubistva Rajs je izdao 1911, ostale tri nije stigao da napiše i štampa za života: Falsifikati, Identifikacija, Organizacija moderne kriminalističke policije. Čim se pojavila publikacija Krađe i ubistva, izazvala je veliko interesovanje mnogih policija u svetu. U njoj su predstavljene tehnike koje je Rajs koristio u istraživanju, prikupljanju, analiziranju i sortiranju relevantnih dokaza u vezi sa provalama i ubistvima.
Od trenutka kad je ova knjiga izišla na svetlost dana počinje zlatni period Rajsove karijere: pozivaju ga na sve strane sveta, mnoge države mu šalju svoje najbolje policajce i kriminaliste na obuku u Lozanu, drugi upisuju njegov predmet na Univerzitetu, a svi su zajedno očarani njegovim uspesima. Držao je predavanja u Austriji, Holandiji i Belgiji, a nastupao je i kao veštak pri sudovima u Švajcarskoj, ali i u Francuskoj, Rumuniji i Italiji.
Kao pionir kriminalistike i naučnik koji se proslavio u naučnim disciplinama koje do njegovog pojavljivanja i angažovanja mnogi nisu smatrali da se o njima može uopšte govoriti u tom kontekstu, uspeo je da zadivi policije brojnih zemalja svojim otkrićima i tako ostane, u ono vreme, upisan kao prvi svetski kriminolog. Takva čast i to postignuće do pojave Arčibalda Rajsa nije se dogodilo u kriminalistici. I zato je Rajs veliki i zasluženo je poneo titulu prvog svetskog policajca koji se bori za istinu i pravdu, bez kompromisa i uz pomoć svih onih metoda koje mogu sa velikom sigurnošću da otkriju počinioca kriminalnog dela.
Bio je sa svih strana obasut odlikovanjima: iz Španije, Luksemburga, Rumunije, Grčke, Rusije, Srbije, Francuske… dobijao je diplome, ordenje, medalje. U Parizu je izabran za oficira Francuske Akademije, pa je potom postao vitez Legije časti i nosilac čuvene Žansenove medalje. U njujorškim novinama 1913. Rajsa su uporedili sa Šerlokom Holmsom, odnosno smatrali su da je on švajcarski Šerlok Holms.
Rajsov kolega i prijatelj Edmon Lokar, kome je Rajs bio mentor pri izradi doktorske disertacije, u svom nekrologu objavljenom u Revue Internationale de Criminologie 1929. takođe poredi svoga učitelja sa Šerlokom Holmsom: „Rajs je bio Šerlok Holms, jer nije imao samo njegovu fizionomiju nego i njegov duh… Ako je ikad neko u svom životu imao samo jedan jedini cilj i jedan stalan pravac, onda je to bio on… Pod raznim nazivima, on je želeo da zna samo za jednu disciplinu: kriminalistiku. Za njega je sve, uvek i svuda, bilo povezano sa strukom. Bio je jedan od njenih stvaralaca… Smatrao je opravdanim da nauka kojoj je sve dao, bude slavljena i kroz njega samog”.
Kao naučnik na glasu u svetu, Rajs je, da bi što više popularisao modernu kriminalistiku, često objavljivao naučne tekstove u časopisima, ali i popularne članke u dnevnim listovima. Nije se libio ni predavanja u hotelskim salama, pred raznovrsnom publikom, a nije mu bilo teško ni da ide u vatrogasne domove i drži pod pažnjom dva-tri sata radoznale vatrogasce, objašnjavajući im svoje tehničke pronalaske koji se koriste u policiji za otkrivanje i hvatanje lopova.
„Bio je hrabar do smelosti i nesebičan do krajnosti… Svi koji su se bavili policijskom tehnikom odlazili su k njemu da bi tražili savete ili primere… Zaista, nema poglavlja u kriminalistici kojem on nije udario svoj pečat. On nije gradio velike doktrinarne konstrukcije. Bio je čovek od činjenica, od dodira sa stvarnošću u najdubljem smislu reči, čovek ulice. Jer zločin treba proučavati na ulici, a ne u knjigama, niti unutar zidova svetilišta. Potpuno odsustvo metafizičkog duha. Njegova blagotvorna uloga bila je u prikupljanju bezbrojnih zapažanja, kontrolisanih eksperimentacijom koja nije bila podređena nekom sistemu. Posedovao je smisao Latina za jasnoću, povezan minucioznim strpljenjem koje je poticalo od njegovog germanskog atavizma. Posedovao je snažnu viziju razboritosti i osećao odvratnost prema suviše brzom uopštavanju”.
Poslednju knjigu Prilog za reorganizaciju policije iz oblasti kriminalistike Rajs je objavio 1914. godine. Bila je to izuzetno tražena i čitana knjiga, koju su, pored mnogih drugih naroda, i Kinezi preveli i objavili 1928. godine. Polovinom 1914. godine, ova knjiga je iz štamparije otišla u knjižare, a Rajs je u septembru već bio u Srbiji, odakle se javio svojim prvim prilogom lozanskoj Gazeti s naslovom Stanje duha u Srbiji, u kojem je opisao svoje prve utiske iz zemlje koja je bila u ratu.
Švajcarski profesor Nikola Kvinš opisuje Rajsa kao čoveka koji je „u službi istine i pravde”, koji je u onome što je radio tražio i avanturu. Otišao je u Srbiju, zaključuje Kvinš, kao najpoznatiji svetski forenzičar i kriminolog da istraži zločine koje je austrougarska vojska počinila.
Sutra: Odlazak u Srbiju i svedočanstvo rata
Za portal Rasejanje.info Živko Marković
