Dopunska nastava na srpskom u Kopenhagenu

DOPUNSKA NASTAVA NA SRPSKOM U KOPENHAGENU
Najbolja škola u dijaspori Škola „Sveti Sava” prva u rasejanju pod patronatom SPC
KOPENHAGEN, februara – Nemaju školski program, nemaju odgovarajuće knjige, nemaju ni svoju crkvu, nego iznajmljuju salu velike luteranske bogomolje u delu danske prestonice zvanom Norebrou, pretežno naseljenom muslimanskim življem, učiteljice na časove u unutrašnjosti putuju i do 350 kilometara, plate im stižu sa zakašnjenjem od četiri meseca, ali su oni, uprkos tome – najbolja škola na srpskom jeziku u dijaspori.Škola „Sveti Sava” iz Danske, na čijem čelu je protojerej-stavrofor Radmilo Stokić, prva je dopunska škola u rasejanju pod patronatom Srpske pravoslavne crkve. Nakon prošlogodišnjeg rada kao pilot program, od ove školske godine postala je deo redovnog sistema dopunskih škola među našima u svetu, koristeći zakonsku izmenu da škole mogu biti i pod jurisdikcijom SPC, a ne samo diplomatsko-konzularnih predstavništava, što je donedavno bio slučaj. U sedam gradova po celoj Danskoj upisali su 297 dece.
Buldožer u mantiji
– Mnogi roditelji vele da su njihova deca otkako pohađaju dopunsku nastavu bolja i u danskoj školi. Bolje uče, bolje se ponašaju, jer velikom ljubavlju postižemo drugačiju disciplinu nego u danskim školama. Kod nas nema raspuštenosti, kape na glavi, žvake u ustima, ulaska i izlaska za vreme nastave, držanja nogu na stolu za vreme časa… Pozitivno utiče i crkveni deo, jer se deca angažuju prilikom službe i liturgije, rečju, na dobrom smo putu – zadovoljno konstatuje prota Stokić.Budući da u Danskoj ima nešto manje od deset hiljada naših ljudi, uglavnom stare ekonomske emigracije iz šezdesetih, pretežno iz Timočke krajine i Crne Gore, od kojih je najveći deo i danas privržen jugoslovenstvu, onda je ovakav uspeh škole pod okriljem crkve još važniji. Do pre nekoliko godina ovde praktično nije bilo ni crkve, ni parohije. Dolaskom oca Stokića iz Kalifornije, koji je ostavio tamo dubok trag služeći u Saratogi, Srbi u Danskoj počeli su da shvataju šta im znači crkva. Upornost koju je demonstrirao, čekajući godinu dana da se parohija formalno registruje kod danskih vlasti, istrajnost zahvaljujući kojoj je organizovana dopunska škola, svakodnevna borba da se ovde nađe adekvatan hram i druge stvari kumovale su njegovom novom imenu – tihi buldožer u mantiji. – S obzirom na probleme koje smo imali, shvatio sam da moramo aktivirati decu, jer nije bilo drugog načina da se preseče dugogodišnji negativan trend. Narodu crkva treba, ali se stabilna parohija dugo i teško stvara. Kad govorim o crkvi, mislim na živu crkvu, crkvu koja je puna ljudi – veli naš sagovornik, napominjući koliko je teško izvodljivo da SPC pribavi u vlasništvo neki od protestantskih hramova u Kopenhagenu. Podatak da o tome odlučuje posebna državna komisija, uprkos uveravanjima da smo na vrhu liste koju je prota dobio od danskih zvaničnika, relativizuje se kad se uz pomoć podataka sagleda ovdašnji vladajući trend: nadirući proces islamizacije potvrđuje oko pet hiljada Danaca koji godišnje pređe u islam, oko sto imama koji služe za 400.000 svojih vernika u Danskoj, što se približava cifri od deset odsto od ukupnog stanovništva. U kraju gde danas Srbi iz Kopenhagena iznajmljuju crkvu nekada je živelo 40.000 Danaca i svi su se iselili.
Pitanja bez odgovora
– U takvim uslovima suočio sam se sa oklevanjima u otadžbini na sva moja obraćanja da se pokrene škola. Pisao sam na pet adresa, od Matice iseljenika Srbije, preko ministarstava za dijasporu, veru i prosvetu, do skupštinskog odbora za obrazovanje. Podržali su me iz Matice i ministarstava obrazovanja i vere, iz resora za dijasporu poručeno mi je da imaju druge prioritete, onda je sve trajalo dugo, da bismo u januaru 2005. godine krenuli s pilot-programom, a nekoliko meseci kasnije preveli taj ogledni projekat u redovnu dopunsku školu, za koju su naše učiteljice napravile program prilagođen deci ovde, a iz raspoloživih knjiga koje smo dobili izbor sadržaja koji odgovara njihovim obrazovnim potrebama – objašnjava direktor škole i veroučitelj Stokić.U planu je da škola u aprilu organizuje i svoju prvu ekskurziju po otadžbini.Tokom jednonedeljnog obilaska Srbije, prema programu Matice iseljenika, deca će se upoznati s duhovnim, istorijskim i verskim znamenitostima zemlje svojih roditelja u Beogradu, Topoli, Kragujevcu, na Zlatiboru, u Podrinju i Mačvi… – Ako Ministarstvo obrazovanja ispoštuje preuzete obaveze i posebno stvorena komisija napravi program nastave i koncept udžbenika za dopunske škole, to će mnogo olakšati posao na terenu, jer će prestati potreba za snalaženjem i improvizacijama, što je sada slučaj. Istovremeno, uvek će najveći problem biti novac. Nemam formulu kako da se to prevaziđe, ali mislim da se i u dijaspori previše očekuje od otadžbine – veli na kraju otac Radmilo Stokić.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.