Srbi iz Švedske pokazali kako se igra kolo
Početkom septembra u Srbiji je boravila jedna (po)priličo neobična igračka skupina iz Švedske koja nosi ime Sitan vez.
Došli su u Užice i Beograd.
Da igraju kolo!
Da se odmah razumemo, ovaj igrački ansambli nije ništa drugačiji od kulturno-umetničkih društava u Srbiji. Igraju lepo, poletno, energično, nose srpsku nošnju (koju, ipak, sami šiju) i uživaju uz zvuke srpskih narodnih kola. Neobično je to što su svi članovi KUD Sitan vez, do jednog – srspka deca rođena u Švedskoj i koja su tamo odrasla i koja imaju daleko manji kontakt i sa jezikom i sa kulturom kojoj poreklom pripadaju.
Iako žive stotinama, zapravo – 1310 kilometara od Beograda, u gradu Malmeu na jugu Švedske, ovi momci i devojke – na koje je, izgleda, tamošnja klima i podneblje uticalo pa po svetlom tenu, kosi i očima, više liče na Sknadinavce – ne samo da vole srpsku pesmu i nošnju, već se trude da međusobno uvek govore na srpskom i to što preciznije i bolje, a često imaju predavanja i o srpskoj istoriji i kulturi.
Premda su svi mahom tinejdžeri, pa se očekuje da ih u tim godinama interesuje mnogo toga drugog a ne recimo istorija ili učenje jezika sa kojim nisu imali direktan kontakt u širem okruženju, ipak su, čini se i više nego njihovi roditelji, jako zainteresovani da znaju i na pravi način pokažu ko su i odakle su poreklom, i to ne samo kroz igru.
Posle dugo godina uvežbavanja i priprema, početkom septembra boravili su u Užicu i u Beogradu, gde su ponosno prikazali da i oni tamo znaju i da pevaju srpske pesme i da igraju srpsko kolo, ali i da vole zemlju iz koje su potekli.
U osnovi KUD Sitan vez, ljubav, zapravo, i jeste suština svega.
– KUD Sitan vez osnovano je 12. maja 2009. Počeli smo sa radom u prostorijama hrama Sveti ćirilo i Metodije u Malmeu. To je bilo prvo srpsko kulturno-umetničko društvo u Švedskoj, sačinjeno od male grupe ljudi, zaljubljenika u folklor. Na početku, imali smo svega četiri para igrača. Napornim radom i zalaganjem uspeli smo da skupimo oko 200 članova, od kojih je oko 70 aktivnih, podeljenih u tri drupe – dečija grupa, omladinci i seniori, kaže Svjetlana Jovović, prva žena ovog Društva.
Ovo srpsko udruženje u Švedskoj maja ove godine organizovalo je festival folklora u Malmeu. Učestvovalo je šest srpskih folklornih društava iz Švedske, a pridružili su im se i igrači iz užičkog KUD-a Prvi partizan. U septembru je bio red da im se uzvrati poseta, pa tu tako boravili u Užicu i u Beogradu.
– Naša deca koja su rođena u Švedskoj, došla su da se nauče da igraju, ali i da pokažu šta su oni naučili i šta znaju.
Iako sve ovo zvuči lepo i plemenito, nijedan posao nije bez prepreka. Naravno, ako jedna stvar prati Srbe svuda, to su finansijski problemi i poteškoće.
– Veliki problem sa kojim se susrećemo je finansiranje, jer svako udruženje u Švedskoj mora da opstaje određeni period kako bi pokazalo da je ozbiljno i da bi time steklo pravo na finansijsku pomoc. Ipak, zahvaljujući našim ljudima koji pomažu naš rad, skupili smo deo novca koji dajemo za nabavljanje nošnji kako bismo imali raznovrstan repertoar.
U Sitnom vezu nije bitno samo da se srpski igra, već i govori.
– Trudimo se da sa decom pričamo što više srpski. Dušan Savić, sadasnji umetnički rukovodilac, nije dugo vremena u Švedskoj pa su deca i na neki način naterana da pričaju srpski jezik sa njim, kaže Svjetlana.
Početkom septembra KUD Sitan vez boravio je u prvoj poseti Srbiji. Nastupali su u Užicu i Beogradu. Kako kaže Svjetlana Jovović, ovo je za čitavo Društvo bilo veoma korisno jer su u dva dana za redom imali dva nastupa, a i bilo je lepo videti decu koja su rođena daleko, a ipak osećaju da je i Srbija njihova zemlja.
Srbi u Švedskoj su relativno dobro povezani međusobno i organizuju brojne manifestacije kako bi članovi zajednice održali kontakt. Najviše Srba ima u Malmeu, Geteborgu i Štokholmu. Njihova nada i želja je da kroz razne aktivnosti i projekte spreče asimilaciju novih generacija koje se tamo rađaju, ali i da ojačaju veze sa otadžbinom, pre svega na kulturnom planu.
M.D.
