Strelci iz ovog mesta uvek su ostvarivali dobre takmičarske rezultate i bili prepoznatljivi u okruženju. Ljubav prema ovom sportu prenošena je sa generacije na generaciju, a tako je bilo i u porodici Manojlović. Rajko je sa ovim sportom zarazio Alena, a ovaj dalje svog sina Aleksu. Upravo smo zbog jedanaestogodišnjeg Alekse posetili osječku streljanu na Pampasu gde poslednjih godinu dana svake subote trenira u okviru Gradskog streljačkog društva 1784 Osijek.
Pod budnim oko trenera Gorana Blaževića vežbao je Aleksin juniorski tim u kojem su pored njega još i Toni Gudelj i Janoš Karakaš. Aleksa je među njima ubedljivo najmlađi i najmanji, a kada je ekipa stala na mesta za gađanje i kada je mašina iz rova počela da izbacuje golubove, naizgled krhki dečak bio je potpuno ravnopravan sa svojim kolegama u pogađanju glinenih meta.
– Mlad je i perspektivan, a jako mi je bitno i to što on ima dobar pedigre. Njegov tata i deda gađaju glinene golubove, a osim toga imaju i streljanu u svom mestu...
Posle liturgije na trpezi ljubavi pripremljenoj u renoviranom Parohijskom domu državni sekretar u Ministartvu zaštite okoline i energetike Mile Horvat upoznao je vladiku s radom srpske samouprave u poslednjih desetak godina te ukratko opisao aktivnosti u koje je bio uključen Crkveni odbor, a neke od tih aktivnosti su obnova crkve izvana i iznutra, podizanje novog zvonika, izgradnja mrtvačnice i ograde oko groblja, uređenje svetišta u baranjskoj planini te uređenje parohijskog doma.
Vladika Heruvim izrazio je želju vernika za nastavkom radova na crkvenom objektu, njegovoj infrastrukturi i staroj srpskoj školi koja je nedavno vraćena u vlasništvo parohiji. Predloženo je, između ostalog, da se dosadašnji rad Crkvenog odbora i istaknutih pojedinaca parohije obeleži na primeren način, a njihova imena trajno zapišu za buduća pokoljenja čime bi se nagradio njihov rad.
Episkop je pažljivo saslušao parohijane te zakazao radni sastanak na kojem će se razmotriti predlozi te dogovoriti daljni pl..
Iako boluje od teške bolesti i pretrpela je već nekoliko operacija, Natalija Dokmanović odličan je đak četvrtog razreda ekonomske škole koja spada pod deo Železničke škole iz Moravica. Osnivačica je foto grupe „Foto Kreativa“
Natalija je do sada imala i dve samostalne izložbe pod mentorstvom profesorke Željke Vrcelj s kojom je učestvovala i na konkursu Erasmus plus projekta „Pozitiva, sreća i mir“. Kako sama ističe, zajedno sa profesorkom Vrcelj, Natalija je u svojoj školi ugostila poznatog hrvatskog putopisca Davora Rostuhara kojeg su bodrili pre polaska na Južni pol.
– S profesorkom Davorkom Nekić izradili smo 25 različitih razglednica s motivima Moravica s mojih fotografija. Razglednice će otići u svet, a za sada se prodaju po našem mestu. Novac će biti iskorišćen za novi projekat – slikovnicu na engleskom jeziku. Uz to održali smo i mesec engleske kulture u kojem smo prikladnim prezentacijama dočarali i upoznali ljude s poznatim i dalekim zemljama engleskog govornog područja, a u..
Specifičan geografski položaj Baranje, prostor omeđen Dunavom i Dravom, činio je na neki način prirodnu izolaciju od ostatka države za vreme pandemije koronavirusa pa zbog toga nije bilo ni mnogo zaraženih.
U Jagodnjak smo došli kako bi ispratili popularnu „Kulenijadu“, ali bila je to i prilika da sa predstavnicima opštinske vlasti porazgovaramo o njihovom iskustvu sa provođenjem mera bezbednosti tokom borbe protiv širenja virusa Korone, kao što smo već učinili sa predstavnicima opština Erdut, Borovo, Trpinja, Negoslavci i Šodolovci.
– Relativno smo rano i na vreme prepoznali opasnost i među prvim opštinama smo preduzeli mere. Stopirali smo rad vrtića, udruženja i sportskih klubova čak četiri dana pre naređenja županijskog štaba civilne zaštite. Nismo imali nekih većih problema. S područja naše opštine niko nije bio ni zaražen, a i sama Baranja je imala jako malo obolelih, uglavnom su to bili ljudi koji su se zarazili u osječkoj bolnici – pojašnjava stanje za vreme pandemije virusa k..
Pre tačno 170 godina u Osijeku je pokrenuto srpsko pevačko društvo „Gusle“ kao jedno od prvih pevačkih društava na području istočne Slavonije. Ovo društvo bilo je i jedno od mnogih srpskih društava u gradu na Dravi koji su zajedno sa drugim narodima, Nemcima, Mađarima, Jevrejima i Hrvatima stvarali grad prepoznatljiv po svojoj multikulturalnosti i građanskom društvu. Povodom godišnjice od osnivanja ovog pevačkog društva, ali i u čast svim onim Srbima koji su oblikovali ovaj grad Zoran Mišković (27) napisao je knjigu „Srpska kulturna, sportska i zanatlijska društva u Osijeku“.
Izdavač ove monografije je KNC „Milutin Milanković“ iz Dalja, a prvu promociju knjiga je imala 20. septembra u Kulturnom centru u Osijeku. Zoran Mišković inače je unuk čepinskog prote Lazara Miškovića, a sin doktora Milorada Miškovića, dugogodišnjeg aktiviste srpskih organizacija u Osijeku i istoričar Srba u ovom gradu. Zoran je krenuo njegovim putem i što se tiče medicine i što se tiče hronike osječkih Srba kroz..
Njegovo preosveštenstvo episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim osveštao je u subotu 17. novembra Časni krst koji će krasiti obnovljeni toranj borovske crkve Sv. Stefana koja je takođe u obnovi.
Episkopu Heruvimu sasluživali su nastojatelj manastira Osovice (Eparhija banjalučka) protosinđel Teofil, protojereji – stavrofori Slobodan Blažić i Saša Kuzmanović, jerej Marko Šukunda i đakon Srđan Lukić.
Episkop Heruvim izrazio je zadovoljstvo velikim brojem vernika koji se okupio u Borovu.
– Ovo je jedna velika duhovna radost koja se ovde izlila prilikom osvećenja svetog krsta koji će biti ukras i ponos ovoga mesta i koji će kao što to i molitve tokom čina osvećenja kažu biti zaštita od svih vidljivih i nevidljivih neprijatelja. Velika je radost danas što se u crkvi sabrao velik broj dece i naroda. Deca su se pričestila i to je zaista veliki blagoslov i pečat na ovoj zajednici i na ovom narodu ovde u selu Borovu, a savakako i za celu našu eparhiju. Borovo je naše najmnogoljudnije selo i..
Na razstavi slik radenskega slikarja Filipa Matka v prostorih ZKD Lendava
Obiskali razstavo in stolp Vinarium
Na spletnih straneh »Štajerske novice« smo že lahko brali o razstavi slikarskih del Radenčana Filipa Matka Ficka, ki je od 16. maja na ogled v prostorih Zveze kulturnih društev Lendava. To razstavo so si želeli ogledati članice in člani prijateljske skupine Fortuna (skupina starih ljudi za samopomoč), ki aktivno deluje v DOSOR-ju, Domu starejših občanov Radenci.
Pod razglednim stolpom Vinarium
Zatorej so se »Fortunaši« v torek, 13. junija, odpravili na dopoldanski izlet. Ob 9. uri so se odpeljali izpred DOSOR-ja z dvema osebnima avtomobiloma preko reke Mure proti severovzhodu Prekmurja. Njihov cilj je namreč bilo mesto Lendava in njegova okolica.
Na razgledni ploščadi stolpa Vinarium
Okrog 10. ure jih je na sedežu Zveze kulturnih društev Lendava pozdravila predstavnica te zveze Danijela Hozjan. Avtor slik, Filip Matko Ficko, vsem pripovedoval o svojem slikarskem ustvarjanju o..
Budim i Peštu Srbi su u većem broju počeli da naseljavaju za vladavine kralja Žigmunda (1368-1437) i Matije Korvina (1458-1490), ali je njihovo prisustvo na mađarskom tlu, kao posledica istorijskih kontakata i dinastičkih odnosa dva naroda, starije. Tursko nadiranje, propast i raspad srednjovekovne srpske carevine - naročito posle tragičnog...
V spomin na graditelje »Ruske steze«
Gradili so jo v letih 1917 in 1918 Rusi, Čehi, Slovaki in Poljaki
Ob letošnji slovesnosti 30. julija pri Ruski kapelici pod Vršičem smo se spomnili še enega izmed objektov, ki so ga zanamcem v Sloveniji zapustili ruski ujetniki v času 1. svetovne vojne: obiskali smo namreč »Rusko stezo« pri zdravilišču v Rimskih Toplicah.
Obnovljen Sofijin dvorec v Rimskih Toplicah
Tako imenovano »Rusko stezo« so pričeli graditi leta 1917 in ime je dobila po ruskih ujetnikih, ki so bili v večini. Toda poleg ruskih vojakov je bilo še nekaj Čehov, Slovakov in Poljakov. Bivali so v šotorih na tedanjem tenis igrišču, v gozdu nad tedanjo Vilo Sanhof. Kuhinjo so si uredili na današnjih Malih iglah.
Pot je začelo graditi 47 ujetnikov, zima konec leta 1917 in v začetku leta 1918 je bila zelo ostra in nekaj ujetnikov ni dočakalo pomladi. V mesecu oktobru 1918 je bila 1224 metrov dolga sprehajalna pot – steza, imenovana »Ruska sreza«, dograjena in se je v takšni obliki ohr..
U državama regiona postoji oko 40 medija na srpskom jeziku, pokazalo je istraživanje udruženja Vetrenjača, obavljeno u okviru projekta „Jačanje profesionalnih kapaciteta medija na srpskom jeziku u regionu“.
,,U skladu sa modernim tendencijama, najviše je on line medija. Mediji se najviše bave političkim, verskim, sportskim temama, zabavom – svim onim...