Ljuba Gušatović, predsednik Mesne zajednice Ljubičevac, koja se nalazi na teritoriji opštine Kladovo, organizovao je nedavno dolazak grupe naših penzionera iz Danske i drugih zemalja sa severa Evrope u Beč. Tokom boravka u glavnom gradu Austrije bili su gosti kluba Jedinstvo u Švehatu, predgrađu Beča.
Матица исељеника Србије награду Растко Петровић
додељује од 1996. године, у три категорије за животно дело, и за
најбоље прозно и поетско дело у претходној години, за српске ствараоце
који живе и раде у иностранству.
Др Кpинка Видаковић-Петpов, pођена у
Беогpаду 1949. Школовала се у Чикагу, Каиpу и Хавани. Дипломиpала 1969.
на филолошком факултету у...
Pre nego što je buknuo ratni požar u Bosni, Milivoje Kuljanin iz Konjica imao je 31 godinu života, dvoje dece, dve kuće, 35 duluma zemlje, dobar posao i, rečju, život kakav se samo poželeti može. A onda je njegov i život njegove porodice počeo da ispisuje nesvakidašnju ratnu dramu......
Naši ljudi kad napuste rodnu grudu sa sobom ponesu i običaje, recepte, ukuse, mirise, nostalgiju za kuhinjom. Tako jedan za drugim niču i otvaraju se restorani i barovi u Vićenci i okolini. Ništa naš narod u rasejanju ne približava lakše zavičaju od domaćih đakonija. Srpska zajednica u Vićenci stigla je do treće generacije, pa se treba potruditi i na svakom polju sačuvati korene, ne samo one u vedži sa kulturom, već i one kulinarske, što ma koliko to izgledalo paradoksalno ima svoju logiku.
Nedaleko od Vićence, u malom gradu Tjene, u ulici Đuzepea Verdija br. 2, pre četiri godine počeo je da radi restoran Da Nada (Kod Nade). To je jedini srpski restoran u okolini Vićence i samim tim dobija na važnosti, jer ljudi pređu i stotinak kilometara da bi došli i pojeli omiljeno jelo i da ih tako želja mine. Ponuda je domaćinska. Na meniju su jela tradicionalne balkanske kuhinje. Osim specijaliteta sa roštilja, gosti mogu da se okrepe čorbama i da uživaju u bureku i pitama. Zbog epidemoloških me..
Софија је још једна шампионка која учи српски језик. На федералном такмичењу у гимнастици, у департману Ивлин у Париском региону, освојила је златну медаљу у узрасној категорији од 7 до 8 година, у конкуренцији од чак осам екипа. Софијина екипа, коју чини пет девојчица, освојила је убедљиво прво место и златну медаљу. Наставу у Српској
Čim su dozvolile epidemiološke mere, glumci pozorišta Gastarbajteri iz Beča odredili su termin za nastup. U četvrtak će pred publikom željnom predstava, izvesti dramu “Orhideja”.
– Ovu predstavu smo pripremali osam meseci, jer smo morali četiri puta da pomeramo izvođenje zbog epidemiološke situacije. Uvek kada smo bili spremni desilo bi se zaključavanje. Sada konačno možemo da prikažemo ono što smo uvežbali. Probe su održavane u posebnim uslovima i bilo je veoma naporno, jer smo svi svaki put radili testove i vodili evidenciju o svemu tome, takođe uz ostale sve mere predostrožnosti – navodi Milinko Ametović Beganović, šef ove pozorišne trupe.
On pojašnjava da drama prati priču jedne beogradske porodice tokom 1920-ih godina.
– S jedne strane su Milica i Miloš koji 10 godina pokušavaju da ona ostane u drugom stanju. Posle izvesnog vremena Milica pada u depresiju zbog tog problema. S druge strane su Dimitrije i Sofija koji ne žele dete jer im je karijera na prvom mestu, a potomstvo na p..
Mnogi Srbi ostavili su pečat u australijskom fudbalu, ali malo koji kao Milan Ivanović. Stasiti defanzivac, koji je osamdesetih nosio dres Crvene zvezde i bio akter čuvene utakmice Kupa šampiona protiv Milana na „San Siru“ i na „Marakani“, kasnije je čudnim putevima sudbine dospeo na Peti kontinent i postao reprezentativac, a na jednoj utakmici čak i kapiten Sokerusa.
Milan Ivanović je rođen 21. decembra 1960. u mestu Sivac kraj Kule. Igrao je na poziciji cenatrhalfa, a igračku karijeru počeo je u Crvenki 1978. godine. Zatim je od 1979. do 1982. igrao za Rudar iz Kostolca, a onda tri godine blistao u dresu tadašnjeg prvoligaša OFK Beograda, iz kojeg je prešao u najtrofejniji srpski klub. Član Crvene zvezde bio je četiri godine, s tim da je od 1986. do 1988. bio na pozajmici u Radničkom iz Niša.
– U Crvenu zvezdu sam prešao 1985. iz OFK Beograda, na poziv tadašnjeg trenera crveno-belih Gojka Zeca. Te godine došli smo i na turneju u Australiju. Igrali smo u Melburnu, Sidneju i Adelajdu...
27.06.202128.06.2021
Foto: arhiva FB vladika Andrej
Minulog vikenda u hramu prenosa moštiju Sv. Save u Ensu u Austriji služena je večernja služba kojom je načalstvovao Njegovo preosveštenstvo episkop austrijsko – švajcarski gospodin Andrej.
Na kraju večernje službe, episkop Andrej je pozdravio domaćina i sve prisutne prigodnim rečima, poučivši sabrano sveštenstvo o značaju svete tajne pokajanja koja se ovom prilikom obavila naknadno, jer zbog korona virusa ove godine nije bilo moguće da episkop, sveštenici i đakoni dočekuju posle tradicionalne velikoposne ispovesti praznik Vaskrsenja Hristovog onako kako dolikuje. Po blagoslovu vladike, sveštenike je ispovedao visokoprečasni protojerej – stavrofor Raško Radović, arhijerejski zamenik iz Trsta.
Nakon svete tajne Ispovesti kada se tradicionalno i blagodatno oseća veliko olakšanje, kao da je svima sa duše i srca pao neki veliki teret, a biće svih prožima neizrecivo blaženstvo, bratsko sabranje je nastavljeno razgovorom sveštenstva sa e..
Iako je od kosovske bitke prošlo 629. godina, srpski narod se i ove godine setio svojih postradalih mučenika, odao počast knezu Lazaru i njegovim postradalim borcima izginulim na Kosovu polju 1389. godine. Proslava Vidovdana započela je Svetom arhijerejskom liturgijom i parastosom za sve srpske junake poginule od Kosovskog boja do danas, koju je u manastiru Lazarica, na dalmatinskom Kosovu, uz sasluženje sveštenstva i monaštva Eparhije dalmatinske služio Njegovo preosveštenstvo episkop dalmatinski Nikodim.
U svojoj besedi kojom se, nakon Svete liturgije, obratio vernom narodu, Nikodim je istakao da je Vidovdan dan na koji se sabiramo kako bismo se molitveno prisetili jednog važnog zaveta, izbora koji je Sveti knez Lazar napravio u ime srpskoga naroda, pa samim tim i u ime svih onih koji su se ove godine sabrali na Kosovu.
– Kada se Sveti knez Lazar našao pred izborom da li da prihvati da postane turski vazal, sluga turskom sultanu i tako najverovatnije prihvati islam ili da postrada ..
четвртак, 30.11.2023, 14:10 -> 14:19 О новинама са „Хај Тек 2023" научног сајма у Кини, сарадњи са Институтом из Дубаија и могућностима проширења производних капацитета индустријског центра у Крагујевцу, разговарамо са Дарком Ђорићем, извршним директором МАЈНД групе. Сара Тврдишић, докторанд ФДУ у Београду, пренеће нам утиске са Међународное конференције ЕНЦАТЦ у Хелсинкију где је одржала предавање о