Novac koji naši ljudi iz sveta šalju svojim rođacima u otadžbini je devizni priliv kojim Srbija popravlja svoj trgovinski minus, rekao je u Berlinu guverner Narodne banke Radovan Jelašić.
U obraćanju učesnicima međunarodne konferencije o uticaju migranata na ekonomski razvoj matičnih zemalja, Jelašić je izneo konkretan podatak da godišnje doznake zemljaka iz inostranstva dosežu preko 2,7 milijardi dolara, dok je izvoz celokupne privrede Srbije premašio tu sumu svega za 6 procenata.
Skup o saradnji zemalja porekla sa dijasporom organizovalo je nemačko Društvo za tehničku saradnju, koje je u programu posebnu pažnju poklonilo Srbiji.
Guverner NBS-a je u govoru na plenumu, a potom i u razgovoru sa dopisnicima „Vesti“ primetio da zbog višegodišnje krize na Balkanu i sankcija srpska dijaspora i danas svoje doznake najradije šalje „nezvaničnim kanalima“.
Vratiti srednju klasu
Na berlinskoj konferenciji učestvovao je i bivši jugoslovenski ambasador u Nemačkoj Zoran Jeremić, koji sada u Ministarstvu inostranih poslova u Beogradu vodi sektor bilateralnih ekonomskih odnosa.
– Dijaspora nam je danas važna, između ostalog i zbog hitne potrebe da u Srbiju vratimo srednju klasu koja nosi poznate evropske vrednosti: slobodno tržište, demokratiju i poseban način života – kaže Jeremić.
Jelašić je prisutnim bankarima i stručnjacima za oblast migracija rekao da su preko stranih banaka naši ljudi poslali rodbini 780 miliona dolara, a preko „Vestern uniona“ (firme specijalizovane za transfer novca) još oko 130 miliona.
Pri tom je podsetio na loša iskustva koje su ti ljudi imali sa domaćim bankama (kod „Dafine“ i „Jezde“), ali i na njihovu nesebičnu humanitarnu pomoć koja je stizala tokom najtežih godina poslednje decenije.
– Našim ljudima bi trebalo ponuditi bolje uslove nego strancima kada su u pitanju ulaganja u razvoj privrede – zaključio je Jelašić, nudeći kao najbolje rešenje program jačanja sektora malih i srednjih preduzeća.
Život u tuđini
Radovan Jelašić i sam je „okusio“ prednosti i mane života u tuđini. Zaposlio se 1995. godine u Dojče banci u Frankfurtu i tamo proveo tri godine, a potom je prešao u drugu firmu.
– Slučajno sam upoznao Mlađana Dinkića, koji mi je još 1997. godine tvrdio da će biti guverner Narodne banke Jugoslavije, a ja sam se tome smejao. Međutim, devet dana nakon oktobarskih promena ja sam se vratio u Beograd i sad sam tu gde sam – kaže Jelašić.
On smatra da su naši zemljaci iz Nemačke i Austrije do sada prednjačili u investiranju u maticu, pozdravljajući mogućnost da i u Beogradu bude održana konferencija poput ove u Berlinu. Na pitanje našeg novinara zašto u Beogradu još nema filijala stranih banaka, guverner NBS-a je odgovorio da neke od njih za sada imaju samo planove (na primer, HVB – Banka Austrije), ali će ih sve jača konkurencija prisiliti da uđu u taj posao.
