Dijaspora i sporenja u matici
Dijaspori se prebacuje da traži privilegije, a ona hoće samo pravnu sigurnost i jasna pravila igre
– Dijaspora nije moneta za politička potkusurivanja u matici, pa je svako javno govorenje o ukidanju Ministarstva za dijasporu, najblaže rečeno, neodgovorno. Glasine u srpskoj političkoj javnosti da bi odlazak aktuelnog šefa diplomatije mogao da izazove i nestanak nekih resora u vladi koje vodi njegova stranka, što se nemušto objašnjava navodnim zahtevom Evropske unije da se broj srpskih ministarstava dovede na neki skromniji obim nemaju veze sa željom nas iz rasejanja da zajedno sa vladom i našim ljudima odavde unapredimo odnose sa otadžbinom – kaže Sofija Škorić, potpredsednica Kongresa srpskog ujedinjenja iz Kanade.
Ona upozorava na negativne posledice čitave atmosfere i opasnost poništavanja skromnih iskoraka koji su načinjeni tokom dve i po godine rada najmlađeg ministarstva Koštuničinog kabineta.
Spora država
– Umesto da danas otvoreno i kritički razgovaramo o onome što treba poboljšati u odnosu vlade i resornog ministarstva prema dijaspori, mi se vraćamo na rasprave od pre pet i više godina. Ono što je do sada urađeno veliki je korak napred, jer, dugo smo bili neprijateljska emigracija. Mi smo i dalje nepoverljivi prema određenim stvarima zbog korupcije, privilegija, nepostojanja čvrstih pravila igre u biznisu – ističe naša sagovornica, dodajući da srpska država nije mnogo uradila, a ono što jeste činila je izuzetno sporo.
Kad se povede reč o ovim pitanjima, dijaspori se prebacuje da traži privilegije, a Škorićka objašnjava da naši ljudi iz sveta traže samo stabilnu pravnu državu u kojoj se problemi efikasno rešavaju.
– Najveći deo dijaspore želi da ostane državljanin svoje matice i da pomogne. Ljudi uglavnom u dijaspori žive dobro. Nemamo tu neku ličnu motivaciju zbog unapređenja našeg standarda i kvaliteta života. Ali, kako možemo da pomognemo ako nam to nije legalno omogućeno? Ili izgleda da ovde hoće samo pare iz dijaspore.
Na kraju Vidovdanskog sabora dijaspore i matice, naša sagovornica je u ime KSU iznela listu od 14 zahteva među kojima se već mnogo puta ponavljaju izrečena zalaganja da se dijaspori omogući suštinsko učešće u društvenom, političkom i ekonomskom životu zemlje. Rasprava o tome tada je izbegnuta, a na pismena obraćanja sa ovim sadržajem upućenim svima koji su u bilo kakvoj vezi sa dijasporom, uključujući i kabinete premijera i predsednika Srbije, do danas još niko nije odgovorio.
– Matica mora da bude taj stožer, da nas okuplja oko sebe. Lako bismo se mi onda uključili u matičnu zajednicu, kad znamo šta su prioriteti, šta nam je primarni cilj – veli Sofija Škorić, pominjući u više navrata pozitivne primere organizovanja i delovanja grčke ili jermenske dijaspore.
Da se ne odrodimo
Problema ima i u samoj dijaspori koja je razjedinjena, bez strogo definisanih ciljeva, u organizacije koje okupljaju kritičnu masu naših iseljenika. Naša sagovornica podseća da je KSU u više navrata pokušavao da bude inicijator takvih poteza, upadajući neoprezno u grešku da drugima nešto nameće.
– Opet dolazimo do uloge matice. Kada bi matica bila prilježnija da se organizujemo u neki svesrpski kongres, u tom slučaju nedobronamerni i kritizeri bi bili marginalizovani. Mi smo voljni, ali da li je ova država voljna. Bez toga ne može – smatra ona, ističući da ima mnogo solidnih organizacija i još više dobrih i vrednih ljudi koji rade na ovome, ali to nije dovoljno za osetniji uzlet u korist Srbije.
U KSU, po rečima naše sagovornice, problem vide u političkim prepucavanjima i strahu svih na političkoj sceni da onaj drugi ne dobije povoljniji politički kredit. A da je moguće ujediniti sve snage i u Srbiji i van nje pokazuje aktuelna situacija oko Kosmeta.
– Svi imamo istu želju i nadu, ista zalaganja. Zajednički su nam nacionalni interesi i na tome moramo zajednički da radimo, bez obzira na to da li sam u Beogradu ili Njujorku i Torontu. Onda nije važno ni kojoj stranci pripadate. Najveći deo dijaspore nije stranački opredeljen, ali jeste patriotski i to treba imati u vidu, posebno kad je reč o mladim ljudima. Jer, mi iz starijih generacija hteli smo da se žrtvujemo, naša deca neće da se žrtvuju, hoće da sarađuju. Država ima obavezu da ih prigrli i ne pusti da se pogube. Doći će vreme kada će nam se odroditi rasejanje, a to je najveća nesreća koja može da nam se dogodi – veli na kraju Sofija Škorić.
