Poziv dijaspori da izadje na referendum o Ustavu

POZIV DIJASPORI DA IZADJE NA REFERENDUM O USTAVU

Državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu Aleksandar čotrić pozvao je danas naše građane koji žive u inostranstvu da na referendumu podrže novi ustav Srbije glasajući u zemljama u kojima žive ili u Srbiju, u opštinama u kojima su prijavljeni.

On je dodao da dijaspora treba da izađe na referendum, pogotovu zbog toga što je u novom ustavu i član koji obavezuje državu da posebno vodi računa o građanima koji žive u inostranstvu.

čotrić je izjavio Tanjugu da će građanima biti omogućeno izjašnjavanje na glasačkim mestima koja će biti otvorena u diplomatskim i konzularnim predstavništvima Srbije od sedam do 24 sata 28. i 29. oktobra.

Dodao je da je Ministarstvo spoljnih poslova već počelo da šalje obaveštenja tim predstavništvima o organizovanju referendumskog izjašnjavanja i otvaranju glasačkih mesta gde god je prijavljeno najmanje 100 glasača, kako je propisano izbornim zakonom.

Napominjući da će Ministarstvo za dijasporu tražiti da naša predstavništva otvore glasačka mesta i ako ima manji broj prijavljenih glasača od stotinu, Ccotrić je izrazio uverenje da će Ministarstvo za državnu upravu taj zahtev uvažiti.

Državni sekretar precizirao je da naši građani u inostranstvu treba da se prijave do 7. oktobra diplomatsko- konzularnim predstavništvima koja do 12. oktobra u ponoć spiskove birača i glasačkih mesta u inostranstvu treba da dostave Republičkoj izbornoj komisiji [RIK].

Potom će RIK overene izvode iz biračkih spiskova diplomatskom poštom dostaviti našim predstavništvima. Dijaspora je prvi put glasala na predsedničkim izborima 2004. godine, kada su joj to omogućile izmene izbornih zakona.

Tada se u biračke spiskove upisalo 10.000 naših građana koji žive u inostranstvu i bilo je otvoreno 58 glasačkih mesta . čotrić je izrazio uverenje da će sada glasati daleko veći broj naših građana u inostranstvu. Tačni podaci o broju naših građana u dijaspori ne postoje.

Prema popisu Republičkog zavoda za statistiku iz 2.002. godine bilo ih je 412.000, od čega 25 odsto maloletnika. čotrić napominje da je taj popis manjkav jer se radio u Srbiji dok u inostranstvu žive cele porodice koje nije imao ko ovde da prijavi. On procenjuje da je broj naših građana koji žive u drugim državama nekoliko puta veći.