Pravo glasa za žene uvedeno je u različitim periodima u različitim zemljama širom sveta, ali je uvek bila reč o dugoj i napornoj borbi.
Novi Zeland se navodi kao prva država na svetu koja je ženama dala pravo glasa 1893. mada je Švedska prva zemlja u kojoj je u periodu između 1718. i 1771. postojalo uslovno pravo glasa za žene koje su su bile članice esnafa i plaćale porez, piše Hafington post.
Jugoslavija je pravo glasa za sve svoje građane uvela 1945. godine. U mnogim zemljama žensko pravo glasa uvedeno je pre opšteg prava glasa, tako što su muškarci i žene određenog staleža i rase mogli da glasaju, ali se to nije odnosilo na sve građane. Na primer, 19. amandmanom donetim 18. avgust 1920. pravo glasa su dobile američke bele žene dok su njihove afroameričke susetkinje morale da čekaju na ovo pravo sve do ’60-ih godina.
Evo još nekih prava koje naše bake i prabake nisu imale, a koja se danas smatraju sasvim normalnim:
Žene nisu smele da uzimaju kontraceptivne pilule
Kontracepcija je bila tabu tema tokom većeg dela 20. veka, a u mnogim zemljama bilo je i zakonom zabranjeno da parovi čine bilo šta što bi remetilo prirodne tokove. Uzimanje kontraceptivnih pilula u Americi je legalizovano tek ’60-ih godina prošlog veka.
Žene nisu bile plaćete za isti posao isto koliko i njihove muške kolege
Problem nejednakih plata za isti posao za žene i muškarce i danas je problem u nekim delovima sveta, pa i u Srbiji. Ipak, iste plate zagarantovane su zakonom, a to nije uvek bio slučaj. Tek 1970. godine američki Vrhovni sud je propisao da firme duguju ženama iste nadoknade za rad kao i muškarcima i da je zabranjeno izmišljati pozicije za žene samo da bi one bile plaćene manje.
Žene nisu smele da rade tokom trudnoće
Sve do šezdesetih godina prošlog veka, poslodavci nisu bili u obavezi da zadrže radnice koje bi zatrudnele i podrazumevalo se da je trudničko i posle porodiljsko odsustvo trajno. Čak 40 procenata poslodavaca je iskorišćavalo nedostatak zakonskih okvira.
Žene nisu smele da izvade kreditnu karticu
Početkom ’70-ih godina prošlog veka, slobodne ili razvedene žene su često morale da dovedu muškarca da garantuje za njih prilikom vađenja kreditne kartice, a tokom procene plate, često su uzimali u obzir samo polovinu te sume.
Žene nisu smele da nose praktične kostime za kupanje
Početkom 20-ih godina prošlog veka, ženama je i dalje bilo zabranjeno da pokazuju previše kože i da nose kostime z akupanje koji previše otkrivaju. Neki su išli toliko daleko da je plažama patrolirao policajac sa metrom i merio je da li je kostim u granicama dozvoljenog ili ne.
Žene nisu smele da puše u javnosti
Za muškarce je pušenje muževna aktivnost u kojoj većina njih uživa, dok je za žene u mnogim gradovima, pa tako i u Njujorku, pušenje bilo veoma neprimereno. Tako je damama bilo zabranjeno da puše na javnim mestima, poput ulice, barova, hotela i restorana.
Žene nisu mogle da tuže zbog seksualnog uznemiranjava
Tek 1986. godine Vrhovni su Amerike doneo je zakon po kome je seksualno uznemiravanje na radnom mestu i diskriminacija zastovana na polu kažnjiva. U Srbiji je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu donet 2010. godine.
