Poznati clan srpske zajednice DŽilonga Radoslav – Rajo Bogdanovic utopio se u 95. godini. NJegovo telo pronadeno je u obližnjoj reci Barvan.
Tragicna smrt najstarijeg clana srpske zajednice, poznatog deda Raje pogodila je Srbe DŽilonga. Po dolasku u Australiju, daleke 1949. godine, posle boravka u zarobljeništvu u Luksemburgu, deda Raja zapocinje, kao i mnogobrojni ratni zarobljenici, mukotrpan život na novom tlu. Tih godina radio je na izgradnji železnice u DŽilongu. Ubrzo se prikljucio radu srpske zajednice. Nedugo po njegovom dolasku na peti kontinent pridružili su mu se supruga i deca.
Bio je jedan od utemeljivaca crkveno-školske opštine „Sveti Nikola“ u DŽilongu, još davne 1959. godine kada su se našiorganizovali kao zajednica i mukotrpnim radom i odricanjima uspeli da završe hram i osveštaju ga septembra 1961. godine.
Dugo je bio u upravi crkveno-školske opštine i uvek nastojao da pomogne – novcano i dobrotvornim radom.
Primeran domacin
– Bilo je strašno kad smo videli da ga nema – kaže Stanija Mirovic iz ovdašnjeg Kola srpskih sestara. – Sve vreme je pošteno radio ovde u DŽilongu. Ne znam da li je ikoga u životu uvredio. Bio je primeran domacin. Bio je jedan od onih koji su najviše dali crkveno-školskoj opštini. Takav je ostao do poslednjeg dana.
Ostao je veran clan sve do poslednjeg dana gde je bio tutor crkve, koju je ujutro redovno otvarao. Uvek se brinuo da sve bude cisto oko hrama. To je bio njegov život, kažu naši ljudi iz njegove najbliže okoline.
Prošle subote Radoslav je krenuo iz svoje kuce u redovnu jutarnju šetnju i nije se vratio. Odmah po saznanju da ga nema, porodica je alarmirala policiju koja je zapocela opsežnu istragu. U potragu su se pored porodice ukljucili i predstavnici srpske zajednice.
Strahovanje da se Raji nešto desilo bilo je, nažalost, opravdano.
Prema recima unuka Draže Stefanovica, njegov deda je poslednji put viden u ponedeljak popodne kada mu se gubi svaki trag. Sledeceg dana njegovo telo je pronadeno u obližnjoj reci. Veruje se da se, dok je šetao pored reke, okliznuo i pao u vodu i utopio se. U potragu za njim bilo je ukljuceno više od dvadeset lokalnih spasilaca, a angažovan je i helikopter.
Unuk Draža Stefanovic koji je sada predsednik crkveno-školske opštine u kojoj je njegov deda proveo gotovo ceo svoj život sada sa setom se seca:
– Da nije bilo mog dede, ne bih ni ja bio ovde. On me uclanio i tako sam zavoleo srpsku zajednicu u kojoj sam i sad. Mom dedi je uvek bilo žao srpskog naroda u rasejanju, saosecao se i pomagao koliko je mogao.
Kcerka Radojka – Cica Stefanovic nam kaže:
– Uvek je bio prvi i ostao je do kraja uz srpski narod. Obožavao je ljude, voleo je sve koji su darivali svojoj crkvi.
Kako saznajem od porodice pokojnog Radoslava Bogdanovica, sahrana ce se, najverovatnije, obaviti u utorak na groblju u DŽilongu.
