Nemačke vlasti su, izgleda, odlučne da do kraja godine, ne čekajući da prvog januara 2005, stupi na snagu novi Zakon o strancima, reše svoj veliki problem – kako da se oslobode velikog broja stranaca koji ovde borave ilegalno. U pitanju je oko 220.000 stranaca koji u Nemačkoj borave uprkos tome što su im odbijene molbe za azil ili su im istekle vize. Među tim ilegalcima kojima preti skoro proterivanje, po svoj prilici, ima i mnogo državljana Srbije i Crne Gore. NJihov broj može samo da se nagađa, jer tačne podatke niko ne saopštava, ali se odranije zna da su mnoge izbeglice i odbijeni azilanti odbili da se vrate na Balkan i „nestali“ širom Nemačke.
Drama samohrane majke
Da „čelična metla“ već uveliko radi, nemačka javnost se uverava iz dana u dan prateći izveštaje u štampi o proterivanju nepoželjnih stranaca. List „Berliner cajtung“ nedavno je detaljno opisao dramatično proterivanje na Kosovo samohrane majke sa troje dece kojoj je odbijena molba za azil. Nalog za napuštanje Nemačke stigao je još u januaru, ali ga je ta žena izbegla, pa su je policajci uhvatili u stanu, a decu „pokupili“ iz škole i zajedno ih sproveli na ćrodrom.
Slične akcije događaju se i ratnim izbeglicama iz BiH koje su odbijale da se vrate svojim kućama. Jedini izuzetak su bili mladi kojima je dozvoljavano da završe školovanje ukoliko im je do mature ostalo još najviše godinu dana.
Lokalni uredi za strance u nemačkim pokrajinama već poodavno nastoje da se oslobode tih neželjenih stranaca, a ovih dana su to zatražili i vodeći ljudi opozicionih konzervativnih stranaka. Potpredsednik parlamentarne frakcije demohrišćana Volfgang Bozbah najavio je da će Bundestag već u prvoj nedelji decembra raspravljati o zahtevu da se svi ilegalci što hitnije proteraju. NJegovi partijski drugovi traže da se postupa bez milosti: svi koji su po zakonu obavezni da napuste Nemačku, pošto više nemaju nikakav zakonski osnov za produženje boravka, moraju odmah da budu vraćeni u zemlje iz kojih su došli.
Demohrišćani i njihovi partneri iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije zahtevaju da se preduzmu i druge radikalne mere kojima bi se ubuduće obezbedila bolja kontrola priliva došljaka iz drugih zemalja, posebno iz „rizičnih“ regiona, čiji su državljani na listi nepoželjnih stranaca. Prva tri mesta na toj listi, u oktobru, držale su Srbija i Crna Gora (Romi i žitelji Sandžaka), Turska (Kurdi) i Rusija (čečeni).
Koriste se svi načini
Grad – pokrajina Berlin godišnje protera oko 3.000 stranaca koji su izgubili boravišni status. Jedan broj tih ljudi odlazi dobrovoljno, ali se većina odlučuje da na sve moguće načine izbegne konačni rastanak. Jedno vreme su neki bežali u Dansku i tamo obnavljali zahtev za azil, ali ih je objedinjavanje policijskih arhiva zemalja-članica Evropske unije lišilo i te mogućnosti.
Tražene specijalne mere obuhvataju uzimanje otisaka prstiju pri podnošenju zahteva za vizu, smanjivanje socijalne pomoći onima koji kriju podatke o sebi (a to čini većina azilanata) i pritvor pre proterivanja (da stranci ne bi prelazili u ilegalu i tako izbegavali proterivanje). Ovi zahtevi za izmenu propisa već su stigli u Bundestag, a predlagači smatraju da će nove mere ukloniti sadašnje prepreke proterivanju i sve obzire koji su omogućili da armija od 220.000 stranaca opstane u Nemačkoj bez ikakvih „papira“.
– Oni najčešće bace pasoš ili ga sakriju kako bi otežali posao oko ustanovljivanja njihovog porekla, čime odgađaju prisilni povratak – kaže Bozbah, optužujući strane ilegalce da takvim trikovima godinama zamajavaju vlasti.
Nedavni predlog članice vladajuće koalicije, stranke Zelenih, da se ratnim izbeglicama sa višegodišnjim „stažom“ u Nemačkoj zakonski dopusti da ostanu u zemlji i tako trajno reše radni status i boravak, nije naišao na podršku ostalih partija. Predstavnik zaštampu saveznog ministra unutrašnjih poslova Ota Šilija odlučno je odbacio ovu ideju, ocenivši da nema izgleda da se ostvari. To su potvrdili i pokrajinski ministri unutrašnjih poslova, krajem prošle nedelje, na redovnoj jesenjoj konferenciji u Libeku, stavom da su ratne izbeglice prihvaćene samo kao „gosti na određeno vreme“. Oni su zaključili da za njih nema ostanka i pored toga što su se neki dobro uklopili.
