Bolesni i sami u planini

Visoko u brdima na Pešteru, ispod Žabrenskog krša, gde su zime kao u Sibiru, a putevi kozje staze, za goli opstanak godinama se grčevito bore starica Emina Amčović (70) i njen teško bolesni sin Ismet (44).

Žive sami, daleko od najbližih komšija, u dotrajaloj i trošnoj kući bez vode, često i bez struje. Imaju kravu i nekoliko kokošaka, a jedini prihod im je socijala od 80 evra.

– Ne pitajte me kako izlazimo na kraj. Jedva… Nismo gladni, jer nam krava i kokoške ne daju da gladujemo, a svega ostaloga smo željni. Ni to nije problem, nevolja je što je Ismet težak bolesnik, što često doživljava epi-napade, pada u krize i što mu je potrebno mnogo nege i lekova kojih ovde nema. Noge me izdaju, jedva idem uz pomoć štapa, a strahujem da će nam biti još gore. Brinem i šta će biti sa Ismetom kada mene ne bude bilo – žali se starica Emina.

Objašnjava da je Ismet još u detinjstvu imao tešku upalu mozga, da je bolest ostavila posledice, da često doživljava epi-napade i da ni trenutka ne sme da ga ostavi samog.

– Jednom sam otišla u Novi Pazar po namirnice i lekove i baš tada ga je zadesila ta nesreća. Bio je sam kod kuće, pao je na šporet i ozbiljno izgoreo nogu i lice. Jedva je preživeo i teško se oporavljao. Nikada se ne zna kada će i gde će napad da ga zadesi. Kad redovno pije lekove i kad je pod mojom kontrolom (lekara ne vidi godinama) napadi su ređi, nažalost, često ostajemo bez lekova, a i bez najneophodnijih namirnica i sredstava za higijenu – priča baka Emina.

Ističe i da im neki dobri ljudi pomažu i da nije toga, ko zna šta bi sa njima bilo.

– Pomažu nam dobri ljudi iz Banovice, Žabrena i okoline, da njih nije bilo bi nam još mnogo teže. Osim u namirnicama, odeći, obući i posebno lekovima, potrebna nam je pomoć da negde bliže gradu sagradimo manju kućicu sa jednom sobom, hodnikom i kupatilom kako bi bili bliži lekaru. Ovako smo zimi danima odsečeni od sveta, dešavalo se da se oboje razbolimo i da lekar ne može, čak ni terenskim vozilom, da dođe do sela, a kamoli da mi odemo do Novog Pazara.

Maštamo o jednoj sobi i svom kupatilu. Ne znam da li ću ja to doživeti, meni mnogo i ne treba, a i neću još dugo, ali bih volela da moj Ismet dočeka da se okupa u toplom kupatilu – priča starica uz molbu dobrim ljudima iz dijaspore, a poreklom iz tog kraja Srbije, da joj pomognu.

Kada smo Ismeta Amčovića upitali šta da mu donesemo kada ih idući put budemo posetili, kratko nam je rekao:

„Radio i jednu lepu sekiru. Treba da spremam drva za zimu, bez dobre sekire ništa neću moći da učinim, a volim i da, dok sam u štali ili dok čuvam kravu, slušam vesti na tranzistoru… Potrebno nam je i neko sredstvo što tera zmije dalje od kuće, ima ih svuda okolo i često strahujemo od njih.“

Nije ga dala u dom

Emina kaže da je pre nekoliko godina, dok joj je još bio živ suprug Hido, bilo ponuda nekih dobrih ljudi da Ismeta smeste u dom za ometena lica u Tutinu ili drugim delovima Srbije.

– Nisam ga dala. Iako nismo imali ni za hleb, htela sam da brinem o njemu. Majka je majka, ne verujem da bi ga neko bolje pazio – priča starica sa suzama u očima.

Kontakt za pomoć

Uskoro će Amčoviće posetiti i nadaleko po dobru poznati humanitarac Hido Muratović iz Novog Pazara i doneti prvu pomoć u vidu namirnica, sredstava za higijenu, odeće, obuće i lekova. Ako neko od plemenitih čitalaca „Vesti“ bude želeo da mu se priključi i uputi pomoć ovim usamljenim nevoljnicima, može stupiti u kontakt sa našim saradnikom Hidom Muratovićem putem telefona na broj: +381 64 330 32 40, adresa je: Borski kej 53, Novi Pazar. Naravno, na usluzi je kao uvek i Redakcija „Vesti“.

POZIV DONATORIMA: Ako želite da se uključite u neku od akcija HUMANITARNOG MOSTA, javite se na mejl adresu: [email protected] Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara HUMANITARNOG MOSTA na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Чланак Bolesni i sami u planini се појављује прво на Vesti online.

Original Article