Na sidnejskom groblju Rokvud, na srpskoj parceli 3, rodbina i brojni prijatelji oprostili su se od Dušana Rsovca, koji je svojim delovanjem i doprinosom ostavio neizbrisiv trag u srpskoj zajednici.
Oproštaj je počeo opelom u hramu Sveti Sava u Hombušu, gde su ga opojali sveštenici Nikola Bilić, Srboljub Miletić i Saša Čolić, a u kojem se pokojni Dule, kako su ga mnogi od milja zvali, venčao sa svojom suprugom.
Hram je bio mali da primi sve koji su pristigli da se oproste od prijatelja o čijem životu smo čuli od prote Srbe Miletića, koji je rekao da je bio gorostas u zajednici i da se nije libio da na svim poljima pomogne u proteklih 60-ak godina koliko je živeo u Australiji.
Čuli smo i za neobičan put na koji se pokojni Dule opredelio posle odsluženja vojnog roka u tadašnjoj komunističkoj Jugoslaviji. Nezadovoljan poretkom, zajedno sa kumom odlučio se na bekstvo van granica, pa je proveo nekoliko godina u Grčkoj, odakle se davne 1958. zaputio u Australiju.
Prirodno je bio snalažljiv i darovit čovek, radio je i po nekoliko poslova i uz to davao ogroman doprinos zajednici pomažući crkveni život i osnivanje i podizanje srpskih klubova, u kojima se osnivao i kulturni život zajednice kako bi se sačuvao identitet daleko od matice.
U klubovima su počele da se osnivaju pozorišne i folklorne sekcije, a narodne nošnje su bile krojene i šivene rukama pokojnog Dušana, koji je u Srbiji bio izučio šnajderski zanat. Bavio se i društvenim radom, pa je davnih godina bio sekretar Pokreta srpskih četnika na svetskom nivou, a i sekretar Pokreta u Srpskom centru u Bonirigu.
Po završenom opelu nekoliko stotina ljudi se uputilo na groblje u Rokvud, poslednje počivalište pokojnog Dušana, gde su pridošli i kabramatski sveštenik proto Đuro Đurđević i proto Vladislav Đorđević, penzionisani sveštenik.
Toplim rečima od pokojnika se oprostio njegov sestrić Dragan Radović, koga je ujak davno doveo u Australiju kada je bio član odbora pri Srpskoj narodnoj odbrani za pomoć u prihvatu Srba koji su tada pristizali u Australiju.
Poslednje reči ocu je uputio sin Miloš, vidno se boreći sa emocijama, zahvaljujući se na svemu što je učinio, kako za porodicu tako i za srpsku zajednicu. Miloš se, inače, u trenutku očeve smrti nalazio u Evropi, na teniskom turniru na kom je njegov sin, koji nosi dedino ime, igrao u finalnom meču.
Zastave na pola koplja
Podušje je održano u Srpskom centru u Bonirigu, na kojem su zastave bile spuštene na pola koplja u znak poštovanja čoveku koji je učestvovao u radu kluba od dana kada je kupljeno zemljište do izgradnje, osnivanja folklora i organizovanja festivala koji se ove godine tradicionalno, već 33. put uspešno održao.
Чланак Bio je gorostas u srpskoj zajednici се појављује прво на Vesti online.
