1847. – Oko 20.000 oslobođenih američkih crnaca proglasilo je Liberiju, prvu nezavisnu republiku u Africi. Liberija znači zemlja slobodnih, a glavni grad Monrovija je dobio naziv prema prezimenu predsednika SAD Džejmsa Monroa. Monro je podržao ideju formiranja države u Africi za oslobođene afroamerikance, široj javnosti on je poznatiji po Monroovoj doktrini – Amerika Amerikancima.
1856. – Rođen je engleski pisac irskog porekla Džordž Bernard Šo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1925. Bio je smeo satiričar i neobično duhovit literata. U oštrom ali šaljivom tonu prikazivao je protivrečnosti britanskog društva. Pisao je i na političke i ekonomske teme. Bio je poznat kao dobar
govornik i takođe kao pozorišni i muzički kritičar.
1858. – Lionel Rotšild je postao član Donjeg doma britanskog Parlamenta. On je bio prvi pripadnik jevrejskog naroda kome je to uspelo.
1875. – Rođen je švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung. Posle odvajanja od Sigmunda Frojda, čiji je bio učenik, i odbacivanja njegovog koncepta „psihoanalize“ počeo je sa razradom sopstvenog sistema. Osnivač je „analitičke“ ili „kompleksne“ psihologije. Originalno je razradio koncepciju o psihološkim tipovima (introvertan i ekstrovertan), teoriju o arhetipovima, o kolektivo-nesvesnom. Bio je neobično plodan i svestran autor, po mnogima jedan od najbitnijih umova dvadesetog veka, unekoliko i mistik.
1894. – Rođen je engleski pisac Oldos Haksli, ironičan i duhovit posmatrač superiornog obrazovanja, skeptik. Samosvojan literata čija dela su odraz jednog istančanog duha. Dela: romani „Vrli novi svet“, „Jalovo lišće“, „Kontrapunkt života“, „Posle mnogo leta“, „Vreme mora da stane“, zbirke pripovedaka „Mali Meksikanac“, „Dve, ili tri gracije“, eseji i studije „Zajedljivi Pilat“, „Muzika u noći“, „Večna filozofija“, „Nauka, sloboda i mir“.
1908. – Rođen je čileanski državnik Salvador Aljende Gosens, lekar psihijatar po profesiji, osnivač Socijalističke partije čilea. Bio je uvereni marksista. Dobio je mesto predsednika demokratskim sredstvima na izborima u septembru 1970, ali je srušen i zatim ubijen septembra 1973. Državni udar protiv njega izveo je general Augusto Pinoče, nesumnjivo pod uticajem SAD.
1922. – Rođen je američki filmski režiser Blejk Edvards, koji se najviše iskazao kao autor društvenih „crnih komedija“, punih humora, cinizma i destrukcije. Filmovi: „Doručak kod Tifanija“, „Eksperiment u teroru“, „Šta si radio u ratu, tata?“, „Pink panter“, „Darling Lili“, „Povratak Pink Pantera“, „Viktor,
Viktorija“, „čovek koji je voleo zene“.
1928. – Rođen je američki filmski režiser Stenli Kjubrik. Kontraverzan autor, osobenog stila. Filmovi: „2001: Odiseja u svemiru“, „Paklena pomorandža“, „Dr Strejndžlav“, „Spartak“, „Ubijanje“, „Uzaludna pljačka“, „Staze slave“, „Lolita“, „Beri Lindon“, „Isijavanje“, „Ful metal džekit“, „Široko zatvorenih
očiju“.
1934. – Komunistička i Socijalistička partija sklopile su ugovor o zajedničkoj akciji protiv desnice u Francuskoj. Tada je obrazovan takozvani „Narodni front“ zvanično s ciljem borbe protiv fašističkih tendencija. Po uzoru na Francusku takve organizacije nastale su i u drugim zemljama Evrope, pa i u Kraljevini Jugoslaviji. U stvarnosti takozvani Narodni front organizovali su komunisti sa ciljem borbe protiv građanskog (demokratskog) društva ništa manje nego protiv desnog ekstremizma. Bila je to nova taktika Kominterne (komunističke internacionale).
1941. – Američki predsednik Frenklin Ruzvelt je „zamrznuo“ svu japansku imovinu u SAD, sprečivši bilo kakvu američko-japansku trgovinu.
1943. – Rođen je engleski muzičar Mik Džeger, osnivač i pevač rok grupe „Rolingstouns“.
1952. – Umrla je Eva „Evita“ Peron, u tom trenutku nesumnjivo najpopularnija ličnost u Argentini, 33-godišnja supruga predsednika Huana Perona.
1953. – Neuspešnim napadom gerilaca na kasarnu Monkada u gradu Santjago de Kuba, Fidel Kastro je započeo borbu protiv režima diktatora Fulhensija Batiste. Kastro je uhapšen i potom je emigrirao, ali je posle njegovog povratka u zemlju 1956. narod počeo masovno da se priključuje pobunjenicima, koji su 1959. preuzeli vlast.
1956. – Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser nacionalizovao je Suecki kanal, do tada pod kontrolom zajedničke anglo-francuske kompanije. Tada je obećano finansijsko obeštećenje Velikoj Britaniji, Francuskoj i SAD, ali to nije zadovoljilo London i Pariz pa je došlo do vojne intervencije.
1963. – U zemljotresu u Skoplju poginulo je više od hiljadu ljudi.
1965. – Maldivska ostrva u Indijskom okeanu – britanski protektorat od 1887. – stekla su nezavisnost.
1984. – Umro je američki statističar Džordž Horas Galup, direktor „Galupovog instituta“ za ispitivanje javnog mnjenja. Ovaj institut Galup je osnovao 1935. Ta privatna organizacija, koja se izdržava prodajom usluga, prva je počela da sistematski ispituje stavove pojedinaca ili grupa o raznim pitanjima političkog,
ekonomskog i društvenog života, služeći se posebnim statističkim metodama zasnovanim na anketiranju.
1995. – Peru i Ekvador su se sporazumeli o demilitarizovanoj zoni od oko 500 kvadratnih kilometara u pograničnom amazonskom području, okončavši međusobni jednomesečni rat.
2006. – Ministri spoljnih poslova okupljeni na konferenciji o libanskoj krizi u Rimu saglasili su se da je potrebno formirati međunarodne snage sa mandatom Ujedinjenih nacija kako bi se mir vratio u Liban.
2008. – U seriji eksplozija u gradu Ahmedabad, u indijskoj državi Gudžarat, poginulo je 49 ljudi, a oko 150 je povređeno. Grupa koja sebe naziva „Indijski mudžahedini“ preuzela je odgovornost za ovaj teroristički akt.
