1632. – Švedski kralj Gustav II Adolf – veliki vojskovođa i vojni reformator – poginuo je u Tridesetogodišnjem ratu u bici kod Licena, u kojoj je njegova protestantska vojska potukla rimokatoličku armiju nemačkog cara Ferdinanda II Habzburga pod komandom generala Albrehta fon Valenštajna.
1661. – Rođen je španski kralj Karlos II, poslednji monarh iz dinastije španskih Habzburga, koji je na presto stupio kao četvorogodišnjak 1665. i vladao je Španijom do 1700. Nije imao naslednika i posle njegove smrti počeo je Rat za špansko nasleđe u kojem su se oko španskih poseda i krune sukobile Francuska, austrijski Habzburzi (Nemačko carstvo), Engleska i Savoja.
1771. – Rođen je nemački izdavač i štampar Alojz Johan Nepomuk Franc Zenefelder, pronalazač sistema litografske štampe. Napisao je „Udžbenik litografije“.
1787. – Rođen je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika, daroviti samouk. Opismenio se u rodnom selu kod jednog rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i zatim u manastiru Tronoša. Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar kod ustaničkog vojvode ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom pravopisu i jeziku uopšte. Ubrzo je objavio prvu zbirku narodnih pesama i „Pismenicu“ (gramatika), a 1818. „Srpski rječnik“. Pisao je i istoriografska svedočanstva (sećanja), bavio se nekom vrstom etnografije, organizovao istraživanja širom srpskih zemalja i vodio je ogromnu prepisku. Njegovi odnosi sa knjazom Milošem Obrenovićem prošli su kroz razne faze ali je sa vrhom srpske crkve posebno Karlovačke mitropolije bio u veoma lošim odnosima. Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti i kulture, smatrao je da je njegova jezička reforma primitivna i da odbacuje čitavu srpsku jezičku i književnu tradiciju, a njegov prevod Novog Zaveta ocenjen je tada kao skandalozan (pošto nije poznavao klasične jezike prevod je rađen sa nemačkog). Vremenom je stekao ugled među intelektualcima Evrope, čak i kod takvih umova kakvi su bili Gete ili Ranke, univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847. kada su izašle „Pesme“ Branka Radičevića, pisane „Vukovim jezikom“, a đura Daničić je tekstom „Rat za srpski jezik i pravopis“ dokazivao opravdanost Vukove reforme. Cela epoha srpskog romantizma – bila je pod njegovim uticajem. Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1897. iz Beča u Srbiju i nalaze se pored Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu. Njegovo delo sabrano je, u modernim izdanjima, u čak 39 tomova.
1814. – Rođen je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan njemu u čast saksofon.
1825. – Rođen je francuski arhitekta Žan Luj Šarl Garnije, čije je glavno delo, Opera u Parizu, jedan od najznačajnijih spomenika pariske arhitekture u drugoj polovini 19. veka. Projektovao je i Kazino u Monte Karlu i Opservatoriju u Nici.
1860. – Rođen je poljski pijanista i kompozitor Ignac Jan Paderevski, profesor Konzervatorijuma u Varšavi, koji je od 1919. do 1921. bio predsednik vlade i ministar inostranih poslova Poljske. Dela: opera „Manra“, „Poljska fantazija“ za klavir i orkestar, jedna simfonija, klavirska dela, solo pesme.
1860. – Abraham Linkoln izabran je za predsednika SAD.
1861. – Rođen je kanadski profesor fizičkog obrazovanja Džejms Nejsmit, koji je 1891. izmislio košarku.
1880. – Francuski mikrobiolog Šarl Luj Laveran, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907. otkrio je uzročnika malarije, koja je pustošila močvarnim predelima širom sveta. Posmatrajući pod mikroskopom krv čoveka obolelog od malarije primetio je među crvenim krvnim zrncima novu histološku formaciju koje nema u krvi zdravih ljudi. Zaključio je da ti mikroorganizmi (nazvani kasnije Haemamoeba Laverani) izazivaju malariju, ali nije znao na koji način prodiru u krv. Engleski lekar Ronald Ros je 15 godina kasnije utvrdio da malariju prenose komarci.
1893. – Umro je ruski kompozitor Petar Iljič čajkovski, najistaknutiji ruski simfoničar 19. veka. Inspirisao se narodnom muzikom, bajkama i ruskom istorijom. Komponovao je šest simfonija, opere, uvertire, koncerte za klavir, koncerte za violinu, kamernu muziku, balete, solo pesme, klavirske kompozicije. Dela: opere „Evgenij Onjegin“, „Pikova dama“, simfonija „Patetična“, baleti „Labudovo jezero“, „Ščelkunčik“, „Uspavana lepotica“, uvertira „Romeo i Julija“.
1911. – Predsednik Meksika postao je Francisko Madero, vođa revolucije protiv samovlade Porfirija Dijasa.
1917. – Posle pet meseci borbi, u Prvom svetskom ratu je pobedom zapadnih saveznika nad Nemcima okončana treća bitka kod belgijskog grada Ipr. Pomeranje linije fronta nepunih 10 kilometara glavom je platilo najmanje 240.000 vojnika.
1921. – Rođen je američki pisac Džejms Džons, čiji su najbolji romani tematski vezani za rat. Pisani su izrazito naturalistički s mnogo nasilja i upečatljivom karakterizacijom likova. Dela: romani „Odavde do večnosti“, „Neki su došli trčeći“, „Pištolj“, „Tanka crvena linija“, „Idite onom ko žene zavija u crno“, „Veseli pariski maj“, „Zviždaljka“, zbirka priča „Sladoledna glavobolja“.
1931. – Rođen je američki filmski režiser Majk Nikols. Negovao je specifičan humor. Bavio se fenomenima savremenog američkog života. Filmovi: „Diplomac“ (Oskar), „Ko se boji Virdžinije Vulf“, „Kvaka 22“, „Seksualno vaspitanje“, „Lovci na miraz“.
1942. – Rukovodilac ustanka u Banatu i Bačkoj protiv Nemačke okupacije Žarko Zrenjanin, sekretar Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Jugoslavije za Vojvodinu, poginuo je u Drugom svetskom ratu u borbi u obruču okupatorske nemačke policije u selu Pavliš kod Vršca.
1943. – Nemačke okupacione vlasti stvorile su u Drugom svetskom ratu specijalnu jedinicu radi uništavanja tragova zločina u Srbiji, koja je primoravala zatvorenike da spaljuju leševe na stratištu Jajinci kod Beograda. Procenjeno je da je do aprila 1944. na tom mestu spaljeno oko 80.000 žrtava.
1943. – Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu izbacila Nemce iz Kijeva, koji su taj grad držali pod okupacijom više od dve godine.
1962. – Generalna skupština Ujedinjenih nacija pozvala je sve članice da primene ekonomske sankcije protiv Južne Afrike zbog njene rasističke politike.
1968. – U Parizu su počeli mirovni pregovori SAD i Vijetnama, ali je vojna intervencija Amerikanaca u Indokini trajala sve do aprila 1975, kada je okončana porazom SAD.
1970. – Italija je priznala Narodnu Republiku Kinu i uspostavila s njom diplomatske odnose.
1993. – Trupe Gruzije zauzele su Zugdidi, poslednje uporište pobunjenika lojalnih svrgnutom predsedniku Gruzije Zvijadu Gamsahurdiji.
1998. – Prvi razgovori Indije i Pakistana od 1992. o spornom pograničnom glečeru Sijačen okončani su pakistanskim odbijanjem indijskog predloga o prekidu vatre.
1999. – Australijanci su sa 55 prema 45 odsto odbacili ideju o ukidanju monarhije i uspostavljanju republike. Australija kao i neki drugi bivši britanski dominioni (Kanada, Novi Zeland) i dalje priznaje britanskog monarha kao šefa države a britansku krunu zastupa generalni guverner.
2006. – Preminuo je srpski slikar, akademik Radomir Reljić. Rođen je 1938. godine u Skoplju. Gimnaziju je učio u Zrenjaninu, a diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu 1961. u klasi profesora Zorana Petrovića. Bio je redovi porofesor na katedri za slikarstvo i crtanje FLU. Dobitnik je više priznanja: nagrada „Politike“ 1965. zatim na izložbi u Slovenj Gradecu, prve nagrade na 3. trijenalu jugoslovenske umetnosti 1967. treće nagrade na izložbi u Lajbnicu iste godine. Veliku plaketu Univerziteta umetnosti dobio je 1988. a nagradu 18. Memorijala Nadežde Petrović 1994.
2007. – Najmanje 90 ljudi je poginulo, a oko 50 je ranjeno u samoubilačkom bombaškom napadu na grupu avganistanskih poslanika. Eksplozija se dogodila u trenutku dok je delegacija avganistanskih poslanika boravila na severu Avganistana, u industrijskom delu Baglana, u poseti fabrici šećera.
2007. – Umro je Enco Bjađi, proslavljeni italijanski novinar. Od 1952. do 1960. uređivao je nedeljnik „Epoka“. Godine 1961. postao je glavni urednik informativnog programa RAI-a. Pisao je za Torinsku „Stampu“, rimsku „Republiku“, milanski „Korijere dela sera“ i nedeljnik „Panorama“. Prestao je da radi za državnu televiziju 2002. nakon 700 emisija informativnog programa „Il Fatto“
