1637. – Umro je engleski pisac i glumac Ben Džonson, koji je u komedijama realistički prikazivao ljudsku prirodu, nastranosti i strasti. Pisao je poeme, tregedije sa klasičnim motivima, liriku. Dela: komedije „Ljudi i ćudi“, „Volpone, ili lisica“, „Episena, ili ćutljiva žena“, „Vartolomejski vašar“, tragedije „Sejan“, „Katilina“, proza „Građa, ili otkrića o ljudima i stvarima“.
1660. – Umro je španski slikar Dijego Rodriges de Silva i Velaskes, jedan od najvećih u istoriji slikarstva, dvorski slikar španskog kralja Felipea IV. Dela poput „Predaje Brede“, „Prelje“, „Dvorske dame“, portreta članova kraljevske porodice, dvorskih luda, ljudi iz naroda, svedočanstvo su njegove umetničke genijalnosti, ali i vremena i društva u kojem je živeo. Izraziti je predstavnik barokne umetnosti. Njegove slike odlikuje oštrina posmatranja, pronicljiva analiza, traganje za psihološkom suštinom, majstorstvo forme.
1807. – Dositej Obradović je tokom Prvog srpskog ustanka iz Zemuna prešao u Beograd. Mnoštvo stanovnika grada došlo je na pristanište kako bi ga dočekalo, a topovi sa gradskih zidina objavili su dolazak Dositeja, koji je ubrzo otpočeo veliki prosvetiteljski posao u oslobođenoj Karađorđevoj Srbiji.
1809. – Rođen je engleski pisac Alfred Tenison, majstor forme, čiji su stihovi izraziti primer melodičnosti. Tenisonovo obimno i raznovrsno delo izražava duh i raspoloženje njegovog vremena: filozofske i verske sumnje izazvane evolucionističkim učenjima kao i sklonost demokratskom poretku. Dela: poeme „Kraljevske slike“, „Princeza“, elegija „In memoriam“, veliki broj lirskih pesama.
1825. – Oblast Gornjeg Perua proglašena je nezavisnom državom posle tri veka španske kolonijalne vladavine. Nova država uzela je ime Bolivija po prezimenu Simona Bolivara, oslobodioca Latinske Amerike.
1860. – Rođen je srpski političar i filolog i istoričar Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije, koji je 1921. sa Jašom Prodanovićem osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik. Prethodno je kao pripadnik Samostalne demokratske stranke više puta bio ministar prosvete i jednom predsednik vlade. Dela: monografija „Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića“, stari srpski pisani spomenici „Miroslavljevo jevanđelje“, „Stari srpski natpisi i zapisi“, stari letopisi, dela Vuka Karadžića, uključujući „Vukovu prepisku“, udžbenici gramatike, studije o starim srpskim štamparijama, o srpskim crkvama u 15. i 16. veku, o arhiepiskopu Danilu.
1881. – Rođen je engleski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. iz gljive Penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. Otkriće nije korišćeno do Drugog svetskog rata, kada su ga britanski fiziolog i biohemičar Ernst čejn i australijski lekar Hauard Flori primenili u lečenju infekcija. Fleming je 1945. sa njima podelio Nobelovu nagradu za medicinu.
1890. – U njujorškom zatvoru „Oburn“ ubica Vilijam Kemler pogubljen je na električnoj stolici. Ovo je prvi slučaj u istoriji da se smrtna kazna izvršava na ovaj način.
1914. – Austro-Ugarska je objavila rat Rusiji.
1914. – Na današnji dan Srbija je objavila rat Nemačkoj, nakon što je Nemačka objavila rat Rusiji 1. avgusta a Francuskoj 3. avgusta.
1917. – Rođen je američki filmski glumac Robert čarls Daran Mičam, koji se pedesetih godina 20. veka proslavio ulogama nonšalantnih junaka izrazite personalnosti. Filmovi: „Priča o G. I. Džou“, „Iz prošlosti“, „Crveni poni“, „Makao“, „Anđeosko lice“, „Druga prilika“, „Reka bez povratka“, „Bandido“, „Lovci“, „Najduži dan“, „Eldorado“, „Ancio“, „Dobri momci i rđavi momci“, „Zbogom lepojko“, „Rajanova kći“, „Jakuza“, „Bitka za Midvej“, „Marijini ljubavnici“, „Ambasador“.
1918. – Nemačka ofanziva na Marni, poslednji veliki napad Nemaca u Prvom svetskom ratu, okončana je neuspehom, a iz stroja je izbačeno najmanje 100.000 nemačkih vojnika.
1928. – Rođen je američki slikar, novinar, filmski režiser i producent Endi Vorhol, jedan od najznačajnijih predstavnika pop-art slikarstva. Drsko i duhovito ismevao je i razarao banalnost masovne komercijalne kulture i američke mitove, sve do takozvanog pokreta za oslobađanje žena. Filmovi: „Empajer“, „San“, „Devojke iz čelzija“, „Usamljeni kauboji“, „Meso“, „đubre“, „Seks“, „Pobunjene žene“, „Meso za Frankeštajna“, „Krv za Drakulu“.
1940. – Estonija je i formalno postala sastavni deo Sovjetskog Saveza pod nazivom Estonska Sovjetska Socijalistička Republika. Sovjetske trupe ušle su na teritoriju Estonije 1939. u skladu sa odredbama sporazuma Staljin-Hitler o podeli Poljske. Do Prvog svetskog rata ona je vekovima bila sastavni deo ruskog carstva.
1945. – Američki bombarder B-29 bacio je na samom kraju Drugog svetskog rata – na osnovu naredbe predsednika SAD Harija Trumana – uranijumsku atomsku bombu na japanski grad Hirošimu, čime je počinjen najveći pojedinačni ratni zločin u istoriji čovečanstva. To je učinjeno bez jakog vojnog razloga, pošto je Japan prethodno nudio kapitulaciju. Bomba je pretvorila u pepeo 13 kvadratnih kilometara, Hirošima je potpuno uništena, a poginulo je najmanje 117.000 ljudi. Posledice dejstva atomske bombe osećaju se decenijama posle eksplozije: ranjeni umiru od leukemije nastale zbog atomskog zračenja, a na deci ozračenih roditelja uočene su genetske i patološke promene. Tri dana kasnije druga američka (plutonijumska) atomska bomba bačena je na Nagasaki.
1962. – Jamajka je stekla nezavisnost posle 300 godina britanske vladavine.
1973. – U egzilu je umro negdašnji kubanski diktator Fulhensio Batista i Saldivar, koji je vladao Kubom od 1952. do 1959, kada je zbačen u revoluciji pod vođstvom Fidela Kastra.
1990. – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je izglasao rezoluciju o zabrani trgovine sa Irakom posle invazije iračkih trupa na Kuvajt.
1996. – Američki naučnici su saopštili da su pronašli dokaz da je na Marsu postojao život, na osnovu ispitivanja ostataka meteora pronađenog na Antarktiku.
2003. – Sud na Madagaskaru osudio je bivšeg predsednika te afričke ostrvske zemlje Didijea Raciraku na 10 godina prinudnog rada zbog pronevere javnih fondova u vrednosti 49 miliona malgaških franaka (8,24 miliona dolara).
2005. – Umro je bivši britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk, koji je imao istaknutu ulogu u agresiji NATO snaga na Srbiju (SRJ) 1999. godine.
2005. – Umro je kubanski pevač Ibrahim Ferer, član jedne od najpoznatijih kubanskih muzičkih grupa „Buena Vista Social Club“, koja je svetu otkrila lepote tradicionalne kubanske muzike.
