Opasan otpad se u javnosti često pominje tek kada dođe do problema, iako je reč o temi koja je važna za svakodnevno poslovanje velikog broja kompanija. Za razliku od tzv. inertnog i neopasnog otpada, kategorija opasnog otpada zahteva poseban tretman, jasne procedure i strogo poštovanje propisa, jer može ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi i životnu sredinu. Rukovodilac sektora za upravljanje opasnim otpadom Bojan Ranković iz kompanije Kappa Star Recycling, objašnjava da u opasan otpad spadaju ulja, rastvarači, hemikalije, pesticidi, medicinski i infektivni otpad, PCB i elektronski otpad.
Kako ističe, novi zakonski okvir u Srbiji dodatno pooštrava planiranje, evidenciju i praćenje tokova otpada. „Uvodi se veća transparentnost, a digitalni dokument o kretanju otpada za neopasan otpad smanjuje administraciju i povećava mogućnost praćenja“, navodi Ranković, uz napomenu da su propisi sve više usklađeni sa evropskom praksom, posebno u oblastima reciklaže, cirkularne ekonomije i ograničavanja štetnih hemikalija.
U praksi, upravljanje opasnim otpadom počinje mnogo pre njegovog odnošenja sa lokacije. Suština je, kako kaže, u hijerarhiji upravljanja: prvo treba sprečiti nastanak otpada ili ga svesti na najmanju moguću meru, zatim ga ponovo upotrebiti, reciklirati ili tretirati, a tek na kraju bezbedno odložiti. „Najbolje je da otpad uopšte ne nastane. Ali, pošto je to nemoguće, troškove njegovim upravljanjem snosi vlasnik, odnosno proizvođač otpada, a njegova odgovornost traje sve dok otpad, uz propisanu dokumentaciju, ne preuzme sledeći učesnik u lancu“, objašnjava Ranković.
U Kappa Star Recyclingu, kao ovlašćenom operateru, opasan otpad se preuzima u skladu sa dozvolama i ADR pravilima za prevoz opasnog tereta. To podrazumeva segregaciju, obeležavanje prema klasama opasnosti, pakovanje u odgovarajuću sertifikovanu ambalažu i transport specijalno opremljenim vozilima. „Klijentima pružamo podršku u dokumentaciji i izveštavanju, obezbeđujemo ambalažu, a po potrebi posredujemo i u analizama otpada“, kaže Ranković, dodajući da kompanija obavlja i čišćenje i pražnjenje industrijskih sistema uz specijalnu opremu.
Za firme, ova tema nije važna samo zbog usklađenosti sa propisima. Dosledna primena bezbednosnih principa smanjuje rizik po zaposlene i okolinu, ali može da donese i vrlo konkretne koristi. „Pravilno upravljanje otpadom često znači manje troškove rukovanja, skladištenja, transporta i tretmana, a u određenim slučajevima i prihod od sekundarnih sirovina, uz bolju reputaciju kompanije“, navodi Ranković.
U narednom periodu, sektor će sve više obeležavati digitalizacija i preciznije praćenje tokova otpada, ali i primena novih tehnologija poput veštačke inteligencije i robotike u sortiranju.
Kao ključne izazove Ranković izdvaja razvoj dodatnih kapaciteta za skladištenje opasnog otpada, širenje konsultantskih usluga i potrebu za stabilnijim regulatornim okvirom za reciklažnu industriju. Jasno je, međutim, da upravljanje opasnim otpadom odavno više nije samo ekološko pitanje, već i važan deo odgovornog i održivog poslovanja.
119 miliona tona opasnog otpada u EU
Evropska unija je 2022. godine generisala oko 119 miliona tona opasnog otpada, što je 31% više nego 2010. godine. Opasan otpad čini oko 5,3% ukupno proizvedenog otpada u EU, a količine su u kontinuiranom porastu od 2016. godine. Ujedno, 2022. je bila rekordna godina po količini generisanog opasnog otpada. Prema evropskim podacima, rast je delom povezan sa većim količinama otpada iz građevinarstva, rudarstva i mineralnih aktivnosti, kao i iz tretmana otpada.
Što se tiče naše zemlje, prema jednom od izveštaja Državne revizorske institucije, od svih evropskih zemalja, posle Estonije, procentualno najviše opasnog otpada generiše se u Srbiji, čak 30 odsto, što je posledica aktivnosti u vezi sa preradom mineralnih sirovina, tačnije rudarstvom.
