Беловодска розета додељена књижевници Љиљани Хабјановић Ђуровић

Ljiljana-Habjanovic-Djurovic-dobitnica-44.-Belovodske-rozete.jpg

Беловодска розета додељена књижевници Љиљани Хабјановић Ђуровић, у Белој Води код Крушевца

Беловодска розета, која слови за једну од најугледнијих манифестација у области културе отпочела је у Белој Води код Крушевца 8.јула 2019. Године, Двадесет четвртом по реду Вајарском колонијом “Беловодски пешчар” и 9. Мозаичарском колонијом „Младен Србиновић”.
Ова традиционална манифестација одржава се од 1975. године У Белој Води, средином јула. Почев од 1988. године, у знак признања за уметнички, културни и научни допринос српској култури, заслужним појединцима додељује се Камена розета. Први добитник Камене розете била је Десанка Максимовић, Владета Јеротић, Матија Бећковић, Емир Кустурица, Митрополит Амфилохије, Петер Хандке, Милорад Павић…
На централној вечери традиционалне културне приредбе ,,Беловодска розета,, која је 44. по реду одржана у Белој Води угледна награда, ,,Беловодска розета, уручена је , књижевници Љиљани Хабјановић Ђуровић. Добитници је ово знаменито признање уручила гђа Палуровић, градоначелница града Крушевца.
Захваливши се на награди, Љиљана Хабјановић Ђуровић је рекла да је Беловодска розета веома угледно признање и да је лепо наћи се на једном оваквом месту које је Бог обилато благословио и даровао овај крај богатим мајданима пешчара, а људе талентом и вољом да сачувају уметност клесања од средњег века до данас.
-Као прави наследници Рада Неимара и његових помоћника клешу розете и иконостасе, мостове и фасаде монументалних зграда, надгробне споменике и чесме, и тако ево већ шест векова непрекидно чувају традицију и веру. Беловодска розета је свакако веома угледно признање. О томе сведочи пажљиви избор досадашњих добитника. Они чине друштво у коме би сваки стваралац волео да се нађе. И мени је лепо међу њима. Прва међу добитницима била је Десанка Максимовић, свакако најзначајнија српска песникиња. Када сам била млада, и маштала да ћу једнога дана и ја постати писац, Десанка је била мој узор. И због јединственог дела, којим се издвајала међу својим савременицима, али и због топлине и једноставности којима је зрачила. Желела сам да будем писац попут ње. Писац чије књиге људи воле, и кога људи воле. Писац свог народа. Народни писац. Уверена сам да није случајно што је Десанка добила Беловодску розету баш оне године, 1988, када је објављен мој први роман…“ рекла је у својој беседи награђена књижевница и додала да чињеница да је ,,Беловодска розета,, једно од најугледнијих признања у Србији није била једини разлог што је желела да га добије.
-За мене, она је много више од почасти моме стваралаштву. Од хвале делу. Од прибрајања најзначајнијим уметницима нашег времена. И увек када дођем у Крушевац, свратим у Лазарицу, на то свето место које сам у једној песми о кнегињи Милици назвала уточиштем. И на њу, нашу кнегињу Милицу, сећа ме ружа од камена. На храброст и мудрост, на понос и жртву те величанствене жене која је знала да није важан терет, већ снага онога ко терет носи. Која је знала да је љубав давање, да је дужност жртва, да је страх мера наде, а страдање мера вере. Да се велико и вечно не мења за мало и пролазно. И да је, шта год чи-нила, гледају и преци и потомци. Сећа ме розета и на Раваницу, задужбину Светог кнеза Лазара. Али розета је и украс у облику руже који се носи на реверу као обележје неког одличја, или чланства у неком удружењу. Удружење коме ја припадам неформално је, али хвала Богу бројно, и траје ево већ осам векова. То је скуп чувара светосавског и косовског завета. И усуђујем се да верујем да није случајно што ово одличје добијем баш оне године када прослављамо осам векова самосталности наше Цркве. А уместо на реверу, ја ћу од вечерас као лични симбол припадништва тим заветницима светосавским и косовским, Беловодску розету носити у срцу, рекла је између осталог Љиљана Хабјановић Ђуровић.
О Љиљани Хабјановић Ђуровић, лауреате ,,Беловодске розете,, беседила је Мила Милосављевић, књижевник и новинар, која је између осталог истакла да је Љиљана Хабјановић Ђуровић ,,створила целовито књижевно дело којим сведочи о историји хришћанства и смело истражује најзначајније и најкомплексније теолошке теме о којима се усуђују да пишу само врхунски богослови. Љиљана Хабјановић Ђуровић , као што је написао Митрополит Амфилохије, ходи путем Доментијана, Светог Николаја Жичког и Светог Јустина Ћелијског…“
-Беловодска ружа у камену овенчава Љиљану Хабјановић Ђуровић у право време. У време писања серије романа који чине ,,Острошко тримирје,, , а који ће, сигурна сам, попут њених претходних књига изнова и с новом снагом сведочити веру православну и снагу српског народа да претраје и истраје и у најтежем, – истакла је Мила Милосављевић и додала да ,,није случајно што Беловодску розету Љиљана Хабјановић Ђуровић прима баш данас, на дан Светог апостола Павла. Јер, реч је о апостолу љубави,,.
– Љиљану Хабјановић Ђуровић истинском љубављу воле њени читаоци. Њен народ. А глас народа је како каже латинска пословица-Божји глас. А љубављу се, често понавља овогодишња добитница Беловодске розете Љиљана Хабјановић Ђуровић- Господ именује.
Централно вече,,Беловодске розете,, оплеменио је мини цонцерт ансамбла ,,Бели анђео,, , И наступом музичке уметнице Катарине Божић.