Ana Marković (25), poznata je medijska ličnost, u romanskoj Švajcarskoj. Mladu Srpkinju naši zemljaci znaju kao glumicu, voditeljku na televiziji i radiju, a bila ja uspešna i kao manekenka.
– Rođena sam u Nišu i obožavam taj kraj, volim našu muziku, a i naša jela, volim svoju porodicu koja tamo živi i mnogo mi nedostaju. Kao i svi naši mladi ovde rođeni, volim da idem u Srbiju, volim da se „muvam“ po kafićima, a posebno volim ćevapčiće, koji mi mnogo nedostaju, jer ovdašnji nisu tako dobri kao oni u Nišu.
U Srbiju Ana odlazi bar jednom godišnje, kad za to ima vremena.
– U Švajcarsku sam došla kad sam imala samo 54 dana. Ovde sam se školovala i završila ekonomiju. Malo sam radila taj posao, ali sam shvatila da to nije za mene, želela sam zanimljiviji i dinamičniji posao, pa sam se obrela u Parizu, gde sam učila glumu. Kasnije sam, posle kastinga, radeći kao spiker na TV TSR „ispekla“ zanat.
Intervju sa Bregovićem
Nedavno je Ana intervjuisala Gorana Bregovića i to na francuskom.
– Bregovića sam zapamtila kao veoma spontanog, duhovitog i ljubaznog sagovornika. Radili smo intervju na francuskom jeziku, jer bi razgovor na srpskom bio problem za montažere i produkciju, zbog prevoda, a i Goran vrlo tečno govori francuski jezik. Kad smo završli razgovor, zahvalila sam mu se na srpskom. On se prvo začudio, a onda oduševio i rekao: „Znao sam, ovakvih lepotica ima samo kod nas“.
Taj posao joj se mnogo dopao, pa je uskoro počela da radi i na lokalnoj lozanskoj televiziji TVRL, gde je bila odlično primljena i radila vrlo ozbiljne emisije. Ubrzo je dobila angažman na TVM3, muzičkom televizijskom kanalu.
– Volim i manekenstvo i time sam se bavila, kada sam bila mlađa i to sa uspehom, ali danas ređe i manje. Takođe, radim i na radiju i taj posao mi se sviđa i ispunjava me. „Zavirim“ u svaku kuću i na svakom mestu.
Ana ističe da su joj i srpski i francuski jezik maternji. Srpski je naučila u kući, i kaže da ga ne govori baš književno, nego da „vuče“ po niški, ali da sve razume.
Rado čita „Vesti“
Ana ističe da rado često čita „Vesti“.
– Pored švajcarske štampe čitam i naše novine, jer me zanima sve što ima veze sa Srbijom, iako sam odrasla i školovala se u ovoj zemlji.
– Nisam imala prilike da ga naučim pravilno, ali verujem da ću to uskoro ostvariti. Ono što je najgore, kad je srpski u pitanju jeste to što u kući govorimo pola srpski, pola francuski. Moji su roditelji davno došli u Švajcarsku i primećujem da i njima nedostaju mnoge reči. Nažalost, moja mlađa sestra, koja je ovde rođena, mnogo lošije govori srpski , ali trudim se da joj pomognem da bar sve razume kad odemo u Srbiju.
Radeći ovaj posao upoznala je mnoge javne ličnosti širom Švajcarske, kaže da je posao poseban i interesantan, ali i da nije lako biti izložen sudu javnosti.
