Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmotrio je večeras izveštaj o stanju na Kosovu, koji su načinili generalni sekretar UN Ban Ki Mun i njegov izaslanik, šef UNMIK-a Joahim Riker, ali je resprava, prema očekivanju, skrenula u pravcu rešavanja statusa, uz neslaganje Rusije i Zapada oko tog pitanja.
Predsednik Srbije Boris Tadić, koji je jedini govorio na otvorenom delu sednice, pozvao je Savet bezbednosti da donese odluku o nastavku pregovora o budućem statusu Kosova, izražavajući, istovremeno, spremnost vlasti u Beogradu da su u taj dijalog „uključe odmah“.
„Srbija je potpuno spremna i da ima dobru volju, da kao partner Saveta bezbednosti, učestvuje u pronalaženju kompromisnog i održivog rešenja koje će dugoročno obezbediti mir i stabilnost na Balkanu i bolji život svim njegovim žiteljima“, rekao je srpski predsednik.
Tadić je upozorio da bi jednostano priznavanje nezavisnosti Kosova bilo presedan i da niko nema pravo da destabilizuje Srbiju i Balkan brzopletim i jednostranim odlukama, koje bi imale nepredvidive konsekvence i za druge regione sa problemima etničkog separatizma.
Tadić se ambasadorima država članica Saveta bezbednosti obratio dva puta, pošto je tokom sednice još jednom pojasnio stavove Beograda.
Stav Srbije, kao i tokom prethodnih zasedanja, zdušno je podržao ruski ambasador pri UN Vitalij čurkin, upozoravajući šefa UNMIK-a Joahima Rikera da mora poništiti eventualnu odluku kosovskih Albanaca o jednostranom proglašenju nezavisnosti.
„Bez obzira šta se desi, Kosovo nikada neće biti punopravni član međunarodne zajednice, neće biti članica međunarodnih političkih institucija, niti će ikada biti primljenu u članstvo UN…O strpljenju treba da razgovaraju sa Palestincima. Kada kažu da im je strpljenje na izmaku, treba da pokažu i neke rezultate“, rekao je ruski ambasador.
Američki ambasador pri UN Zalmaj Kalilzad je izjavio da „danas nije bio dan za raspravu o statusu Kosova“, jer je rasprava o tome blokirana još u decembru, naglašavajući da Zapad „zna u kojem će se pravcu stvari odvijati“.
čurkin je odbacio stav svog američkog kolege da je proces u Savetu bezbednosti okončan.
„Na stolu se još uvek nalazi ruski predlog, uključujući maksimalnu autonomiju Kosova i podelu vlasti. Sve drugo je povreda Povelje UN…Rešenje se mora pronaći u skladu sa međunarodnim pravom“, naglasio je ruski ambasador.
„Danas je Srbija, evo već osam godina, demokratska i miroljubiva zemlja koja uporno pregovara, nudi rešenja, nudi kompromis. Ne postoji nijedan opravdan razlog, nijedan pravni argument, da se zbog pogrešne politike jednog lošeg režima, Srbija i njen narod sada, skoro deceniju kasnije, ponovo, nepravedno kažnjavaju“, istakao je Tadić.
Kalilzad je, pak, poručio Beogradu da Zapad „čuje i poštuje stav srpskih vlasti“, pozvavši Srbiju da „deluje mudro“ uprkos problemima koji će bez sumnje nastati tokom procesa rešavanja statusa Kosova.
„Pružamo (Srbiji) ruku prijateljstva. Istorijski gledano, oduvek smo imali dobre odnose i želimo da se oni i nastave“, rekao je Kalilzad.
On je podržao stav predsednika Tadića koji je na sednici Saveta bezbednosti rekao da će Srbija koristiti sva pravna sredstva u odbrani svojih interesa na Kosovu, i izrazio nadu da vlasti u Beogradu neće pokušati da Kosovu „ukinu vodu i struju“.
Kosovski premijer Hašim Tači, koji je govorio na zatvorenom delu sednice, poručio je u obraćanju ambasadorima članica Saveta bezbednosti UN, da je došlo vreme za rešavanje statusa Kosova, poslednjeg otvorenog pitanja u procesu nasilnog raspada bivše Jugoslavije.
„Jasno mi je da u Savetu bezbednosti nema konsenzusa u Savetu bezbednosti UN…Ali, sprovođenje Ahtisarijevog plana, uz nadgledanu nezavisnost i prisustvo EU i NATO, je najbolji put napred. Garantujem puno sprovođenje tog plana“, tvrdio je nekadašnji lider Oslobodilačke vojske Kosova.
On je naglasio da je pred Kosovom još „dosta posla“ posebno na pitanjima bezbednosti ali i sprovođenju standarda, kako bi se „svim narodima omogućilo da žive u miru“.
„Spremni smo za nezavisnost. Još samo da ispunimo domaće zadatke,“ rekao je Tači novinarima nakon sednice Saveta bezbednosti.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun nije prisustvovao sednici.
On je u svom izveštaju o stanju na Kosovu ocenio da je ‘malo verovatno’ održati status kvo i da zato „glavni prioritet za Savet bezbednosti i međunarodnu zajednicu treba da bude nastavak procesa određivanja budućeg statusa Kosova“.
Ban Ki Mun je takođe naveo da je „primio k znanju spremnost Evropske unije da ima veću ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa Evropskog saveta od 14. decembra“.
