Dobijanje godišnje vakcine protiv gripa može imati značajnu dodatnu korist: može pomoći u zaštiti od demencije.
Brojne studije su pokazale da stariji odrasli koji su bili vakcinisani protiv gripa imaju manji rizik da kasnije razviju demenciju u poređenju sa onima koji nisu vakcinisani. U jednoj studiji, taj rizik je bio čak do 40 odsto niži.
Istraživanje objavljeno početkom ovog meseca dodatno je potvrdilo te nalaze, pokazujući da su stariji odrasli koji su primili višu dozu vakcine protiv gripa — koja se obično preporučuje osobama od 65 i više godina — imali još manju verovatnoću da razviju Alchajmerovu bolest u odnosu na one koji su primili standardnu dozu, piše Njujork tajms.
I drugi uobičajeni lekovi su povezani sa smanjenjem rizika od demencije. Ipak, izazov za naučnike je da utvrde da li ti lekovi direktno štite mozak ili je u pitanju samo korelacija.
Vakcina protiv gripa je dobar primer za to. „Ljudi koji se vakcinišu su obično oni koji redovno idu kod lekara, a zatim slede uputstva i uzimaju lekove za pritisak i holesterol, koji takođe smanjuju rizik od Alchajmerove bolesti“, rekao je dr Pol Šulc, profesor i neurolog na UTHealth Houston, koji je vodio novu studiju.
Ali pošto su svi učesnici te studije dobili vakcinu protiv gripa, a viša doza je pružila veću zaštitu, nalazi sugerišu da postoji nešto u samoj vakcini, a ne samo u ponašanju ljudi, što je smanjilo rizik, rekao je dr Šulc.
Evo još nekoliko lekova koje naučnici istražuju zbog mogućeg uticaja na smanjenje rizika od demencije.
Vakcina protiv herpes zostera (šindre)
Posebno je veliko interesovanje za vakcinu protiv herpes zostera, jer iza nje stoje neka od najsnažnijih istraživanja. Studije iz celog sveta su pokazale da ljudi koji su je primili imaju manji rizik od demencije, često za oko 15 do 20 odsto. Većina istraživanja rađena je na starijoj verziji vakcine, ali bar jedna studija je pokazala da novija verzija, koja se češće koristi u SAD i zove se Shingrix, može pružiti još veću zaštitu. Ona (kao i vakcina protiv gripa) izgleda posebno štiti žene od demencije.
Istraživači smatraju da su relativno sigurni da vakcina sama daje zaštitu, jer je njeno uvođenje u pojedinim zemljama stvorilo neku vrstu prirodnog kliničkog eksperimenta.
„Mislim da je u ovoj fazi to zaista ubedljiv skup dokaza o uzročno-posledičnoj vezi“, rekao je dr Paskal Geldsecer, epidemiolog sa Stanforda koji je učestvovao u istraživanjima.
Postoji nekoliko teorija o tome kako vakcine mogu da smanje rizik od demencije. Jedna je da, štiteći ljude od infekcija, vakcina sprečava imunološki odgovor i posebno upalu koja ga prati (a upala je poznat faktor rizika za demenciju). Ovo je posebno relevantno za zoster, jer virus može da se umnožava u nervnom sistemu i izazove upalu u mozgu.
Takođe je moguće da vakcine same po sebi menjaju imuni sistem na način koji direktno utiče i štiti mozak.
Lekovi za holesterol i krvni pritisak
Nekoliko studija je pokazalo da su i statini i lekovi za hipertenziju povezani sa oko 10 do 15 odsto manjim rizikom od demencije.
Mnogi istraživači smatraju da ovi lekovi štite mozak tako što kontrolišu krvni pritisak i holesterol, koji su faktori rizika za demenciju. Međutim, kao i kod vakcina, ljudi koji redovno uzimaju terapiju često imaju i druge zdrave navike koje mogu dodatno smanjiti rizik.
Većina istraživanja je opservaciona, ali je bilo i nekoliko kliničkih studija koje su pokušale direktnije da ispituju vezu. Rezultati su pomešani. Jedna studija iz 2025. godine u Kini pokazala je da su osobe sa visokim pritiskom koje su dobile terapiju imale nižu stopu demencije četiri godine kasnije. Ali studija iz 2009. godine koja je ispitivala statine kod osoba sa vaskularnim bolestima nije našla zaštitni efekat na kognitivni pad.
Ostaje otvoreno pitanje da li bi ljudi koji nemaju medicinsku potrebu za ovim lekovima mogli da ih koriste za prevenciju demencije, rekao je Džefri Džojs sa Univerziteta Južne Kalifornije. Trenutno se sprovode dve velike studije koje to ispituju.
Antiinflamatorni lekovi
Pošto je upala u mozgu poznat faktor koji doprinosi Alchajmerovoj bolesti, moguće je da antiinflamatorni lekovi mogu pružiti zaštitu. Jedan nedavni veliki pregled studija naveo je antiinflamatorne lekove kao grupu koja potencijalno može smanjiti rizik od demencije.
Dejvid Luelin sa Univerziteta u Exeteru rekao je da „priča o upali“ ima smisla sa naučne strane.
Ipak, rezultati studija su pomešani. Neke su pokazale manji rizik kod upotrebe ibuprofena, dok druge nisu našle vezu ili su čak pokazale povećan rizik. Cochrane pregled iz 2020. godine zaključio je da nema dokaza koji bi podržali upotrebu aspirina ili NSAID lekova za prevenciju demencije.
Lekovi za dijabetes
Dijabetes je povezan sa povećanim rizikom od demencije, a neki lekovi za tip 2 dijabetes, uključujući metformin i SGLT2 inhibitore, pokazuju blago smanjenje tog rizika, iako rezultati nisu uvek dosledni.
Smatra se da efekat dolazi uglavnom iz kontrole šećera i insulina, koji utiču na zdravlje moždanih ćelija. Postoje i dokazi, uglavnom iz studija na životinjama, da ovi lekovi smanjuju upalu i nivo amiloid beta proteina u mozgu, koji je povezan sa Alchajmerom.
Klinička ispitivanja su još u toku.
Neke opservacione studije su pokazale da su ljudi sa dijabetesom koji su uzimali novije GLP-1 lekove imali i do 45 odsto manji rizik od Alchajmera, ali su kasnija klinička ispitivanja (uključujući i oblik Ozempika u piluli) pokazala da nema jasne koristi u usporavanju kognitivnog pada, pa je početni entuzijazam opao. Potrebno je još istraživanja da bi se utvrdilo da li ovi lekovi zaista smanjuju rizik od demencije.
