Mokrenje je vitalna ljudska funkcija i često se dešava bez mnogo pompe ili razmišljanja – ali godine, pol, lekovi i mnoštvo drugih faktora mogu uticati na to kako koristite toalet. Pošto može biti toliko varijacija, pacijenti ne smeju ignorisati ono što deluje van norme za njihovo telo, kaže dr Vanita Sima-Čijang, sertifikovani urolog i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Ajkan na Maunt Sinaju u Njujorku.
„Ako vam se nešto čini čudnim, jedna od najboljih stvari koju možete da uradite jeste da jednostavno odete i razgovarate sa medicinskim stručnjakom o tome“, kaže Sima-Čijang.
Problemi mogu proizaći zbog različitih faza bešike, kao što su skladištenje urina, izlučivanje i ono što ostaje nakon toga, objašnjava dr Aksa Kan, sertifikovani urolog na Majo klinici u Finiksu, Arizona.
„Često sebe pacijentima opisujem kao neku vrstu ljudskog vodoinstalatera“, kaže Kan. „Kada je vodovod u našim domovima dobar, ne razmišljamo dvaput o tome. Ali kada nešto krene po zlu, može biti strašno problematično.“
Evo zdravih navika koje stručnjaci preporučuju za upravljanje zdravljem urinarnog trakta.
Proverite boju urina
Hidratacija je neophodna za opšte zdravlje, uključujući varenje, metabolizam i kognitivne funkcije. Kada ste dehidrirani, urin je koncentrovaniji, što može iritirati bešiku i povećati rizik od infekcija urinarnog trakta, piše Gardijan.
Možda ste čuli da treba da pijete osam do deset čaša vode dnevno. Ali količina koja je potrebna je predmet široke debate. Sima-Čijang kaže da je boja urina bolji pokazatelj nivoa hidratacije. „Mnogo će vam reći o vašem zdravlju“, kaže ona.
Želite da vaš urin bude svetlo žute boje. Tamno žuta sugeriše da ste dehidrirani, a bistra znači da konzumirate previše vode, objašnjava ona. Ako u vašem urinu ima vidljive krvi, potrebno je da razgovarate sa svojim lekarom.
Ne zadržavajte mokraću preterano
Opšte pravilo je da mokrite najmanje jednom na svaka tri do četiri sata. Ako ignorišete potrebu za mokrenjem, vaš mozak može vremenom početi da ignoriše signale da je vreme za mokrenje. Vremenom, ignorisanje signala bešike takođe može dovesti do povećanja veličine bešike, čineći je manje efikasnom.
Neki ljudi su skloniji ovome zbog zahtevnih radnih obaveza. Lekari, medicinske sestre, policajci, vatrogasci i nastavnici su često ranjivi, kaže Sima-Čijang.
Često zadržavanje mokraće takođe povećava rizik od infekcije urinarnog trakta, objašnjava Sima-Čijang. Mokrenje izbacuje bakterije; kada dugo zadržavate mokraću, bakterijama je lakše da se razmnožavaju.
Bilo kakva vrsta bola povezana sa mokrenjem – prilikom zadržavanja mokraće, tokom mokrenja ili nakon toga – ne treba ignorisati, kaže dr Rozan Lajpcig, profesorka emeritus gerijatrije i palijativne medicine na Medicinskom fakultetu Ajkan na Maunt Sinaju i autorka knjige „Iskreno starenje“. Jednostavno testiranje može otkriti da li postoji problem, kao što je infekcija.
Ne naprežite se previše i ne „čučite“ iznad daske
„Jedan od najvećih problema koje vidim kod pacijenata jeste to što se naprežu da bi izbacili svaku, čak i najmanju kap“, kaže Sima-Čijang.
Vršenje tolike količine pritiska na karlično dno može dugoročno oslabiti ovu grupu mišića, objašnjava ona. Mokrenje „za svaki slučaj“ nije nužno loša stvar koju treba povremeno raditi, ali to raditi tako često da ništa ne izađe nije preporučljivo, jer stalno naprezanje takođe može opteretiti mišiće.
Mnogi „čuče“ ili lebde iznad daske WC šolje kako bi izbegli kontakt, ali to može vršiti preveliki pritisak na karlično dno.
Najbolje je da se opustite i mokrite koliko god možete. Ako je malo ostalo, u redu je. „Ne morate biti opsednuti time da stignete do nule“, kaže Sima-Čijang.
Pratite česte odlaske u toalet
Određena medicinska stanja, poput kamena u bešici ili dijabetesa, mogu prouzrokovati da neko mokri više od jednom svaka tri do četiri sata. Određena hrana i pića koja iritiraju bešiku takođe mogu dovesti do čestog mokrenja. Ako ste zabrinuti koliko često treba da mokrite, konsultujte se sa lekarom.
Ali ako ste generalno zdravi i urin vam lako izlazi, „verovatno je u redu da idete koliko god često želite“, kaže Kan. Ako osećate potrebu da koristite toalet više od osam puta dnevno, i to je normalno za vas, malo je verovatno da ovo često mokrenje oštećuje vašu bešiku.
Međutim, uobičajeno mokrenje može biti problem ako utiče na kvalitet vašeg života. Kan je videla da „uzima danak“ kod pojedinaca i postaje izvor anksioznosti. Na primer, neki ljudi koji često moraju da mokre mogu izbegavati rad u kancelariji ili putovanja od kuće. „To može biti parališuće“, kaže ona.
Ljudi koji doživljavaju anksioznost zbog čestog mokrenja trebalo bi da počnu tako što će razgovarati sa svojim lekarom kako bi se procenili eventualni fizički zdravstveni problemi, objašnjava Kan. Ako je sve u redu, a anksioznost i dalje postoji, uvežbavanje bešike bi mogao biti opcija. Ovo je oblik bihejvioralne terapije koji može uključivati povećanje intervala između mokrenja i tehnike poput vežbi disanja i pažnje.
Na primer, neposredna potreba za mokrenjem može se doživeti „kao talas“, kaže Lajpcig. Kada ljudi treba da nauče da kontrolišu svoj impuls za mokrenjem, taj osećaj potrebe može nestati ako „sačekate i preusmerite pažnju“, objašnjava ona.
Dobro zdravlje creva je ključno
„Mnogi ljudi ne shvataju da su zdravlje creva i mokraćne bešike veoma povezani“, kaže Sima-Čijang.
Na primer, osobe koje često imaju zatvor sklone su sindromu preaktivne bešike, kaže Kan. Mogu imati poteškoće sa pražnjenjem bešike, inkontinenciju ili ponavljajuće infekcije urinarnog trakta.
Održavanje dobre hidratacije predstavlja osnovu zdravlja mokraćne bešike i creva. Idealna količina vode može da varira od osobe do osobe, ali dobro pravilo je da pijete kada ste žedni, umesto da se držite određene ciljne količine.
Jedite hranu bogatu vlaknima i izbegavajte iritante za bešiku
Pošto su zdravlje creva i bešike povezani, uvek se preporučuje konzumiranje namirnica koje podržavaju zdravlje creva – odnosno hrane bogate vlaknima, poput voća i povrća, kaže Sima-Čijang.
Namirnice bogate vlaknima takođe smanjuju rizik od dijabetesa, što je važno jer dijabetes vremenom može dovesti do problema sa bešikom, poput inkontinencije, objašnjava Kan.
Ako imate probleme sa mokrenjem, preporučuje se da smanjite unos iritanata za bešiku kao što su kafa, gazirana pića i vino. Čokolada, citrusno voće, veštački zaslađivači, sirovi luk, začinjena hrana i prerađene namirnice sa veštačkim aromama takođe mogu da iritiraju bešiku, kaže Lajpcig.
Neka istraživanja sugerišu da muškarci koji jedu više crvenog mesa imaju veći rizik od uvećanja prostate. Ovo stanje je povezano sa različitim problemima sa bešikom, uključujući nepotpuno pražnjenje, slabiji mlaz i čestu potrebu za mokrenjem. Iako se slabiji mlaz može činiti kao nešto što možete ignorisati, Lajpcig savetuje muškarcima koji primete ovaj problem da se obrate lekaru.
Razmotrite vežbe za karlično dno
Ponekad bol prilikom mokrenja može ukazivati na infekciju, objašnjava Kan. Međutim, bol može biti i znak problema sa mišićima karličnog dna.
„Mnogi gastroenterolozi šalju svoje pacijente na terapiju karličnog dna, jer se karlično dno ne opušta na način koji omogućava lako izbacivanje sadržaja creva“, kaže Khan.
Karlično dno je grupa mišića koja se proteže od stidne kosti do trtične kosti i podržava organe u karlici, kao što je mokraćna bešika. Kod žena takođe podržava vaginu i matericu, a kod muškaraca prostatu.
Vežbe za karlično dno mogu pomoći kod urinarne inkontinencije, odnosno nevoljnog curenja mokraće. Među tim vežbama su Kegelove vežbe, aktiviranje mišića karličnog dna pri dizanju tegova, podizanje kukova (most), čučnjevi i dijafragmalno disanje. Pošto je Kegelove vežbe lako raditi pogrešno, stručnjaci preporučuju da se pre početka posavetujete sa lekarom ili fizioterapeutom.
Trudnoća i porođaj mogu izazvati naprezanje i pucanje mišića karličnog dna. Ako planirate trudnoću, može biti korisno da počnete sa ovim vežbama jačanja i pre nego što zatrudnite, kaže Kan.
Tokom menopauze hormonske promene mogu oslabiti mišiće karličnog dna. Pošto pad nivoa estrogena može dovesti do problema sa bešikom, Kan takođe naglašava važnost pravovremene lokalne vaginalne terapije estrogenom nakon menopauze.
Problemi sa karličnim dnom kod muškaraca mogu se manifestovati kao inkontinencija, erektilna disfunkcija i hronični bol. Kod muškaraca prekomeran stres, vožnja bicikla, dizanje teških tereta i zatvor mogu dovesti do preteranog stezanja mišića karlice.
