Veoma me raduje da se Privredna komora Srbije odlucila da organizuje Poslovni savet dijaspore. Mislim da je struktura pravilno postavljena, da bi nam omogucila da našim radom, iskustvom, vezama i znanjem pozitivno uticemo na razvoj malih i srednjih biznisa u Srbiji i na opšte poboljšanje privrednih uslova u matici, istice je na pocetku razgovora za „Vesti“ Edita Krunic iz NJujorka, koja ce u Poslovnom savetu dijaspore predstavljati srpske poslovne ljude iz SAD.
– Suština našeg programa je bliska saradnja sa ljudima u otadžbini i ukljucivanje što više srpskih strucnjaka i poslovnih ljudi iz dijaspore u razvoj Srbije. Imamo izvanredne eksperte u oblasti medicine, elektronike, prava, finansija, turizma, poljoprivrede, mašinstva, trgovine… Ne oslanjamo se dovoljno na njih. Uvek tražimo spas u strancima. Srbi treba da pomažu Srbima i da uvek imaju više poverenja jedni prema drugima. Nije ono što je tude uvek bolje.
Ucešce u dobrotvornim akcijama
Edita Krunic je rodena u Sarajevu i kao devojcica sa roditeljima je napustila Jugoslaviju. U SAD živi od 1971. Diplomirala je na Fakultetu politickih nauka, u oblasti medunarodnih politickih odnosa i razvoja medunarodnog marketinga. Postdiplomske studije iz oblasti razvojne ekonomije i politickog marketinga završila je u Vašingtonu.
Po dolasku u SAD ukljucila se i u dobrotvorne aktivnosti preko SPC i humanitarno pomagala sunarodnike u otadžbini, narocito u poslednjih 10 godina ratnih stradanja. Kada je pocela agresija NATO na SRJ, bila je predstavnik za medije Kongresa srpskog ujednjenja u NJujorku.
Naša sagovornica smatra da Poslovni savet dijaspore PKS, cije se konstituisanje ocekuje 22. i 23. jula u Beogradu, može dosta uraditi organizovanim i timskim radom iako, po njenom mišljenju, „ljudi u Srbiji nemaju mnogo poverenja u dijasporu“.
– Ni mi koji smo van zemlje, generalno gledano, nismo bili previše skloni da uložimo znanje, strpljenje i novac u dugorocne razvojne programe. Ne smemo više gledati jedni druge s nepoverenjem. Mi smo isti narod. Doduše, nismo tradicionalno ni gajili bliske i tople odnose izmedu Srba van zemlje i u zemlji. Ali kao što je došlo vreme za mnoge druge izmene, tako treba i da percepcije koje imamo jedni o drugima menjamo – ocenjuje Edita Krunic.
• Šta to podrazumeva iz ugla Poslovnog saveta dijaspore PKS?
– Ako naše inicijative budu dobrodošle i prihvacene u Srbiji, ako se stvori klima za zajednicki rad, ako nam izadu u susret kljucni ljudi i organi, naš rad ce biti daleko plodniji. Veliki broj naših ljudi koji žive u Americi ima želju da se vrati u domovinu, da odgaja svoju decu u Srbiji, da tu osnuje biznis i ukljuci se u rad. Vlada Srbije treba da se okrene dijaspori i našim ljudima koji žive u inostranstvu kao jednom od najdragocenijih resursa koje ima.
Iskoristiti snagu talenata
Po oceni Edite Krunic, „Srbija ima enorman potencijal da postane socijalno zdrava i ekonomski progresivna zajednica“.
– Naš narod je radan, inteligentan i vrlo snalažljiv. Srbi van zemlje se uvek pokažu medu najuspešnijim i najproduktivnijim radnicima. Treba nastojati da se ti telenti ispolje i kod kuce. A to se može uciniti samo kada u pravnom sistemu ljudi dodu na položaje znanjem, radom i kvalifikacijama, i kada zakon omuguci unapredenje poštenim radom.
• Kakve Vas prepreke cekaju i kako nameravate da ih prevazidete?
– Nedavno je novinar cuvenog „NJujork tajmsa“ nazvao Srbiju „državom konstantne katastrofe“. Krucijalno je da se stvori atmosfera u zemlji koja ce dati garancije stranim ustanovama i investitorima. Za obnovu i rekonstrukciju Srbije, za pozitivne promene u ekonomiji i standardu života, potrebno je uložiti mnogo kapitala, finansijskog i intelektualnog. Neophodno je obezbediti bankarsku, pravnu i poslovnu atmosferu da bi se kljucni projekti mogli pokrenuti i što efikasnije realizovati.
Znacaj privrednog lobija
• Koji je Vaš prioritetni cilj u Poslovnom savetu dijaspore?
– Kao što je Srbiji bio neophodan politicki lobi ranije, pa i sada, isto tako nam je potreban i privredni lobi u Americi, koliko medu dijasporom, toliko i za americke privrednike. Moj cilj je da se kroz rad sa Privrednom komorom Srbije informišu i edukuju ne samo Srbi o poslovnim mogucnostima i reformama u Srbiji, nego i Amerikanci. Plašim se da ce sve ostati na obilaženju i ispitivanju tržišta sve dok se ne smiri politicka situaciji u zemlji, mada imamo dosta znacajnih projekata iz dijaspore, ukljucujuci izgradnju višenamenskog „Dijaspora centra“, multimilionerskog projekta u blizini Beograda, koji je zaustavljen dok se ne stabilizuje politicka situacija, a i donesu mnogi zakoni.
Transfer znanja
Naši ljudi u Srbiji ce sigurno brzo shvatiti da postoje razne vrste investicija, ne samo finansijske, i da investicije koje donose transfer znanja i tehnologija su isto veoma dragocene, cesto cak i više od novcanih, zato što duže traju i omugucavaju našim privrednicima da budu profesionalni, produktivni i nezavisni.
• Da li su naši ljudi u dijaspori zaista voljni da ozbiljno investiraju teško zaradeni novac i na koga se može racunati?
– Naš rad u Poslovnom savetu tek treba da pocne. Ja sam pristalica pozitivnog razmišljanja i optimista da ce ovaj put Srbi uspeti da istraju, da ce se kreirati jedna realna i temeljita vizija koja ce ojacati Srbiju i uvesti je u prosperitet i bolju buducnost. Naši ljudi u dijaspori žele da pomognu, i mnogo su pomagali. Medutim moj stav, kao i stav Kongresa srpskog ujedinjenja kome pripadam, jeste da su vremena “ pomaganja“ prošla. Ako zaista želimo trajnu saradnju i investicije iz dijaspore, moramo stvoriti uslove za zajednicku saradnju, gde ce motivacija biti profit i poslovnost. Zapravo, u Srbiji treba razvijati koncept da jedina prava i dugorocna vrsta saradnje jeste ona gde sve strane pobede i imaju zajednicku korist.
Turisticke ture u zemlju predaka
• Pošto ste poznati ekspert u turizmu, po Vašoj oceni kakve su perspektive Srbije na tom planu?
– Smatram da Srbija ima izvanredne turisticke potencijale, mada se plašim ako se ne primeni planirana i dugorocna strategija turistickog razvoja, necemo uspeti realizovati potencijal koji imamo. Vec više od 15 godina sam vlasnik nekoliko turistickih operatorskih firmi u Americi, koje se bave poslovnim turizmom, organizovanjem sajmova, kongresa poslovnih sastanaka, kao i organizovanjem tura specijalnog interesa poput religioznitura, krstarenja, vinsko-gurmanskih putovanja, sportskog turizma, itd. Pre raspada SFRJ, moja firma „Select International“ bila je jedna od vodecih americkih firmi na jugoslovenskoj turistickoj sceni. Imali smo predstavništvo u Dubrovniku i dovodili više od 10.000 Amerikanaca godišnje. Doduše, malo su naši klijenti svracali u Srbiju i Beograd, ali sada nastojimo da to promenimo. I opet smo prva strana turisticka firma koja ce biti prisutna u Srbiji i koja ce nuditi stranim gostima usluge receptivnog turizma na nov nacin. Mi smo vec postavili turisticke programe za Srbiju, doveli nekoliko manjih grupa Amerikanaca u Beograd proletos. Sada otvaramo poslovnicu u Beogradu. Na jesen dolaze prve grupe Srba koji su rodeni u Americi i koji vecinom ne govore srpski, ali su veoma uzbudeni što konacno mogu da dodu u posetu zemlji svojih predaka.
