Svi vi koji želite dobro Srbiji pročitajte ovaj program tajnog pokreta otpora u Francuskoj i razmislite o budućnosti naše Srbije
Za one koji znaju kako je izgledao pokret otpora nacizmu i fašizmu u Francuskoj četrdesetih godina prošloga veka samo ime Verkor (mreža Verkor) nije novost.
Ali, ako to ime ponese polutajni pokret nastao 2010. godine, koji ove 2012. objavljuje proglas narodu Francuske za spas Francuske, onda bi on u najmanju ruku trebalo ozbiljno da bude shvaćen u jednoj siromašnoj, očerupanoj i opljačkanoj zemlji kao što je Srbija. Još uvek bogata, ali već prezadužena Francuska s početka 21. veka, u krizi koja se nimalo ne stišava, nego, naprotiv, tek počinje, rađa ljude koji pišu poslednju opomenu sopstvenoj i drugim Nacijama.
Ta opomena spoj je drastičnih metoda francuske revolucije i robespjerovskog vezivanja terora za vrlinu a vrline za teror (jedno bez drugog nemaju snagu, mislio je on), a zatim prakse pokreta otpora koji je predvodio general De Gol i koji predstavlja radikalni, na momente čak i ekstremni plan spasa i obračuna naroda sa korumpiranom oligarhijom, da ne kažem obračun novorođenog proletarijata protiv starog profitarijata.
Analogija sa istorijskih sto dana (naravno, sto dana vlade dolazi od sto dana Napoleona, što mnogi ni danas u srpskoj vladi ne znaju) više je nego jasna jer današnji ilegalci Verkora daju svojoj naciji upravo tih čuvenih istorijskih sto dana kao poslednju mogućnost za domovinu.
POPRAVI, ILI POGINI Sve više gladnih u Evropi (Ameriku ne treba ni pominjati), sve više žrtava finansijske diktature veštačkih dolara i veštačkog evra, sve više masakriranih i živih sahranjenih ljudi od strane bankstera, kako danas istinski Evropljani nazivaju bankarske gangstere, događaji oko Bolkenštajn direktive i otpuštanja najboljih radnika ispleli su mrežu otpora već svuda po Francuskoj realnoj, stvarnoj, većinskoj zemlji (nasuprot zvaničnoj i manjinskoj), kako je ove dve zemlje, suprotstavljajući ih, nazivao De Gol. Ta mreža je preplavila internet i oblepila francuske gradove i sela svojim proglasima.
Ako današnji tajni pokret otpora koji se rađa u Francuskoj ima isti ukus gorčine, discipline, strogosti, fanatizma i iznad svega presude i žrtve kao u ona davna vremena, to je dokaz da se atmosfera iz Višijevog režima nacističke okupirane Francuske onoga doba, u realnoj zemlji danas itekako oseća. Ako je ono bio protest protiv nacističke Evrope onoga doba, onda je ovo protest protiv nove slepe Evrope, toalitarnog liberalizma ovoga doba, kako u svojoj izvrsnoj istoimenoj knjizi hrabro imenuje problem Žak Langloa.
Svi vi koji želite dobro Srbiji (i celom čovečanstvu) pročitajte ovaj u Francuskoj, objavljeni program tajnog pokreta otpora (bolje reći tajnog izvora a javnog proglasa) i razmislite kakva sutra može da bude budućnost naše Srbije.
Država nam je ogoljena i prodata, u njoj, osim industrije zabave, ne radi gotovo ništa, izvoz ne postoji, školstvo i fakulteti su uništeni, prosvetni radnici svedeni su na brisače cipela nepismenim gazdama (rektor jednog privatnog fakulteta u Beogradu mesecima ne plaća profesore, ali zato daje deset miliona dolara za snimanje nekog filma u Holivudu i niko ništa u vladi protiv toga ne preduzima), nijedna finansijska krađa u Srbiji nije do kraja razrešena, banke su uvele diktaturu nad običnim ljudima, sudovi su beskrajno spori i zavisni od vlasti, od plate niko ne živi, svi osim profesionalnih političara su u ogromnim dugovima i u sudskim procesima, putevi kroz zemlju nisu izgrađeni, hrana je skuplja nego u Evropi, a nekvalitetna je i zagađena, ekološka sredina i nebriga su katastrofalne, opšti interes je uništen.
Ako se danas ovoliki bes naroda rađa u jednoj Francuskoj, u zemlji koja je od Srbije neuporedivo bogatija, šta bi onda moglo da se dogodi sutra u našoj opljačkanoj otadžbini?
Ekstremne i preteće mere koje proglašava pokret otpora Verkor ne zvuče nimalo pomirljivo niti veselo. One su napustile diplomatiju, eleganciju, nijanse, opravdanja i objašnjenja. Te reči proglasa više ne žele konsenzuse, nego žele pravdu. U njima ponovo progovara stari, najstariji Arhetip Spasioca u nama, probuđen u svom negativnom, surovom, revolucionarnom i presuditeljskom vidu.
VERKOR OBJAVLJUJE Ali, ako je do ovakvih reči moralo da dođe, znači da se veoma mnogo ovozemaljske nepravde nad nama nataložilo. Te reči, prosto, zvuče kao završni račun. One zvuče kao Sudnji Dan. Pročitajte ih u originalu (i mom prevodu).
Nacionalni plan za spas Francuske u toku sto dana, Pokret otpora Verkor, 2012.
Objavljujemo današnje stanje Francuske:
Francuska se danas suočava sa potpunim raspadom Republike.
Sve partije na vlasti održavaju korumpirani izborni sistem koji uništava zemlju.
Jedina partija koja je izvan režima Nacionalni Front nije nikakvo dobro rešenje za Francusku.
Francuskoj je potreban istinski republikanski preobražaj.
Svi oni koji vole Francusku, bilo da su desno ili levo, vojnici, policajci, sudije, funkcioneri, sindikalisti i bivši borci svih ideja – mi vas pozivamo kao celinu zemlje da budete spremni.
Republikanski prelom od 100 dana u kome moramo da ostvarimo 80 ciljeva, za Francusku je jedini izlaz. Krajnji cilj ovoga biće: vratiti vlast u ruke naroda Francuske Republike.
Pozivamo sve Francuze na istinski nacionalni i republikanski obrt u duhu naših slavnih prethodnika francuskog Nacionalnog pokreta otpora!
Mere za hitnu primenu
Proglasiti odmah Republiku u opasnosti.
Stvoriti Komitet narodnog i nacionalnog spasa.
Postaviti Komitet narodnog i nacionalnog spasa u svim selima i gradovima Francuske.
Obrazovati pod hitno Nacionalnu narodnu gardu.
Obrazovati narodne sudove od građana biranih po slučajnom uzorku u svakom kantonu.
Obrazovati Visoki sud od relevantnih sudija koji će suditi izdajnicima države: ministrima i šefu države.
Političke mere
Raspustiti odmah nacionalnu Skupštinu.
Raspustiti Senat.
Ograničiti kretanja svim francuskim poslanicima a zatim ih izvesti pred narodne sudove.
Izvesti sve članove administracije i policije pred narodne sudove u cilju procene njihove rapublikanske odgovornosti ili zasluge.
Doneti odluku o doživotnoj zabrani izbora svih poslanika koji su glasali za usvajanje Lisabonskog sporazuma iz 2008. godine.
Doneti odluku o doživotnoj zabrani izbora za sve francuske evropske poslanike sa mandatom posle 1992. godine a koji su naneli štetu francuskom suverenitetu.
Izvesti Nikolu Sarkozija pred visoki narodni sud – odgovornost za izdaju.
Suditi pred narodnim sudovima svim članovima francuske izvršne vlasti na poslovima u vladi posle 1992. godine.
Raspustiti sve francuske političke partije, od desnice do levice, UMP, PS, PKF, MODEM I FN zbog toga što su izdali republikanski karakter Francuske.
Početi proceduru izbora Konstitutivne narodne skupštine od 100 dana.
Raspustiti regionalne političke savete.
Ojačati ulogu novih administratora.
Ojačati ulogu lokalnih predsednika opština.
Raspustiti sve interkomunalne organizacije osim sindikata.
Ekonomske i fiskalne mere
Objaviti stanje imovine svih francuskih nacionalnih i lokalnih političara.
Poreska transparentnost: objaviti sve sume zarada i poreza svih francuskih domaćinstava.
Poreska transparentnost: objaviti sve sume zarada i poreza svih francuskih preduzeća.
Momentalno oduzeti francusko državljanstvo svim velikim poreskim dužnicima ili u bekstvu.
Radikalni obračun sa korupcijom: hitno obrazovati specijalne finansijske sudove od sto najboljih sudija i tela od hiljadu opremljenih policajaca.
Vratiti punomoćje francuskim bankama.
Nacionalizovati 20 najvećih francuskih medija (lanaca radio-televizije i štampe).
Nacionalizovati 10 najvećih francuskih banaka (mera koju je delimično primenio De Gol u svoje vreme).
Nacionalizovati pet najvećih francuskih farmaceutskih laboratorija.
Nacionalizovati pet najvećih francuskih telekomunikacijskih operatera.
Nacionalizovati pet najvećih francuskih proizvođača oružja.
Momentalno prekinuti sve socijalne programe koji trenutno postoje u Francuskoj.
Diplomatske i vojne mere
Suspenzovati francuski sporazum sa evrom i evropskom unijom.
Prekinuti Severnoatlantski ugovor i odmah izaći iz NATO.
Brzom diplomatskom akcijom ojačati odnose Francuske i Nemačke i potpisati novi ugovor između dve zemlje (mera koju je posle rata primenio De Gol).
Zatvoriti američku i englesku ambasadu u Francuskoj.
Povući francuske ambasadore iz Vašingtona i Londona.
Sprovesti inicijativu vojne saradnje sa Rusijom i Kinom i inicijativu monetarnih zona sa ovim zemljama.
Sprovesti diplomatsku inicijativu prema arapskim zemljama u cilju njihovog izvlačenja iz NATO uticaja.
Sprovesti diplomatsku inicijativu priznavanja palestinske države i poboljšanja odnosa sa izraelskim narodom.
Sprovesti diplomatsku inicijativu poboljšavanja odnosa sa Alžirom.
Povući odmah francuske trupe sa svih svetskih ratišta, uz zadržavanje dobre saradnje (i pomoći) sa Afrikom i Libanom.
Sprovesti diplomatsku inicijativu za jačanje ekonomskih i vojnih odnosa Francuske sa zemljama južne Amerike.
Dodatak
Raspustiti dve najveće francuske masonske lože – Velikog Orijenta i Velike Lože Francuske zbog nanošenja štete slobodi demokratskog parlamentarizma.
Doživotno zabraniti politički izbor svih francuskih masona koji su na položajima od 1992. godine.
Doneti naredbu o ponovnom postavljanju na noge francuske socijalne zaštite.
Uvesti pojam zasluge za sve strance koji su pomogli Francuskoj Republici i tim ljudima ubrzano dati francusko državljanstvo.
Ustanoviti prihod za roditelje u visini najmanje plate počevši od trećeg deteta sve do njegovog punoletstva.
Obnoviti sve sudske procese u Francuskoj – proces zaražene krvi, nedozvoljenih hormona, nuklearnog otpada, trgovine organima…
Posle ovih 100 dana, nalažemo
Donošenje novog Ustava države na osnovama degolističkog Ustava iz 1962. godine.
Odmah po donošenju novog Ustava pristupiti izboru novih predstavnika francuske nacije.
Zabraniti ponovni izbor svim parlamentarcima i političarima koji su bili na funkcijama u Francuskoj u poslednjih 30 godina.
Narode, potrebni smo Francuskoj!
Budimo spremni i ako treba na oružje!
Živela Francuska i živela Republika!
FOTELJA NA TITANIKU! Na kraju ovog proglasa, ako oni koji ne znaju istoriju francuske Revolucije ili pokreta otpora iz Drugog svetskog rata misle da ovakve drastične mere više nikada u istoriji politike ne mogu da se vrate, treba samo kratko reći – u obmani su. Istorija (a posebno teška istorija) uvek iznova rađa moguću regresiju i represiju. Nepravda, naročito duga i neispravljiva nepravda, na kraju, po pravilu, rađa nasilje, jer je ono jedini izlaz iz dugačkog terora u debelo obloženim rukavicama.
Politika koja o tome ne vodi računa samu sebe postepeno vodi na giljotinu.
Ostaje nam pitanje šta će sutra biti sa još uvek bogatom Francuskom Republikom, a samim tim i sa Evropom, u kojoj je korupcija mnogo manja nego u Srbiji. I, na kraju, šta će se, u svetlu poređenja sa ovim, dogoditi sa današnjom, jadnom i opljačkanom Srbijom?
Na šta može da bude reakcija ovakav u mnogo čemu ekstremni poziv naciji na borbu protiv korumpiranih bankara i njihove kolonijalne pešadije u Evropi? I kakav bi ovaj otpor tek bio u Srbiji?
On može da bude ogorčeni odgovor jedino društvu koje je potpuno zaboravilo čoveka i podiglo zidove Kafkinog zamka sa čvrstom bankarsko-partijskom diktaturom. To je društvo u kome postoje samo prava političkih partija i prava banaka. Ne postoji ništa drugo.
Građani trpe haos i bedu, neredovna ili nikakva primanja, datumi su nevažni kada su u pitanju živi ljudi koji žive od svog rada. Ali prava banaka su neizmerna i u slučaju banaka datumi su neumoljivi. Banka tiraniše i preti za svaki dinar ili cent iako je upravo ona ta koja je zajedno sa drugim lopovima doprinela tome da ljudi ništa ne mogu da plate.
čovek u ovakvom sistemu ne postoji. Šta je taj čovek?, pitao bi Mark Tven. On je brojka koju treba kažnjavati da bi se održala finansijska diktatura neobrazovane i nasilničke oligarhije.
Ali istina nalaže da se kaže kako je upravo ovakav sistem koji je iz severne Amerike preplavio današnju Evropu u toj i takvoj Evropi još uvek barem dva puta pošteniji i obzirniji prema ljudima nego njegova posebno surova kopija u Srbiji.
U Evropi se radni spor između radnika i gazde dobije (gotovo uvek u korist radnika) za najduže nedelju dana a nekada i za 24 časa, dok u Srbiji on traje u proseku nekoliko godina.
Hoće li se i kada u srpskom tamnom vilajetu roditi neki tajni ili javni pokret Verkor? Sprema li teško ranjena Srbija koja će ove godine (2012) početi nemoguću otplatu kredita na račun svojih najbednijih i najsiromašnijih duša samoj sebi ponovo veliku bunu?
Želi li ta danas izmrcvarena Srbija da uđe u savremenu višijevsku, ali sada proameričku Evropu, u kojoj su naciste zamenili nekadašnji saveznici i gde se rađaju novi pokreti otpora za oslobođenje od neopljačkaškog, bankarskog terora?
Ovaj novi banksterizam potpuno je izdao ideju prave evropske Unije stvorivši samo tiransku uniju svetskog sindikata kriminalaca.
Što više danas takav finansijski Levijatan propada i što se više sami porobljeni narodi u Evropi dižu protiv njega, zvanična Srbija sve više trči u obrnutom pravcu. Zvanična Srbija u ime svoje neme većine građana (stvarna zemlja) hrli u prekookeansku bankarsko-oligarhijsku uniju umesto da se poveže sa današnjom u pravom smislu reči slobodarskom, istinskom evropskom Bunijom i, kao žrtvovana zemlja, stane na čelo pobunjenih naroda, praveći sa svakom evropskom zemljom povoljne bilateralne odnose.
Umesto da na vreme osigura svoje mesto u novim savezima koji se rađaju od dalekog Istoka do južne Amerike, ona se gura na molitveni doručak i u klub ciničnih bankstera koji se trenutno bore samo za sopstveni opstanak i svakog pridošlicu bacaju u okean. U susret tome, Srbija kao nesrećna, zakasnela avet koju su potpuno napustile svest, volja i snaga, traži sopstveni potop i sahranu u Atlantiku.
Upravo tako bi izgledalo njeno postavljenje u toliko željenu fotelju na Titaniku, na kome će još samo malo vremena svirati bezbrižna muzika.
